Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Zdravlje

02.11.2021 u 18:00

Ne postoji lek koji potpuno zaustavlja plućnu fibrozu

Dr Mihailo Stjepanović (Foto: lična arhiva) Idiopatska plućna fibroza (IPF) definiše se kao specifična forma hronične, progresivne, fibrozirajuće upale pluća nepoznatog uzroka i uglavnom se javlja kod starijih osoba. Bolest je „ograničena” na pluća i karakteriše je patohistološka ili radiološka slika uobičajene intersticijumske pneumonije. Pritom je potrebno isključiti druge oblike ovih pneumonija, kao i bolesti uzorkovane spoljašnjim uzrocima, lekovima ili sistemskim oboljenjima. Kako ističe asistent dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, na plućnu fibrozu treba posumnjati kod bolesnika koji se žale na otežano disanje, naročito prilikom napora, na suv i uporan kašalj, malaksalost. Kako bolest napreduje,

Zdravlje

28.10.2021 u 18:00

Dijagnoza u kojoj piše „rak” je zarez, a ne tačka

Moja „kancer priča” počinje u 27. godini, kada sam drugi put ostala trudna. Suprug Nemanja, naša ćerka Nia i ja radosno i spremno dočekali smo tu vest. Trudnoću sam vodila uredno i na početku sam se osećala odlično, dok krvna slika nije počela drastično da biva loša, a ja se osećala sve umornije. Kada sam zašla u četvrti mesec trudnoće, pojavili su se prvi simptomi bolesti – pojačana anemija, neobjašnjivi umor, zamaglica u glavi, išijasi u obe noge, kao i strašni spazmi po celim leđima. Ti grčevi bili su sve jači i jači, dok me nisu prikovali za krevet. Pri najmanjem pokretu, smejanju ili kijanju, trpela sam strašne bolove. U jednom momentu više nisam mogla da hodam. Sve vreme doktori su kontrolisali moju krvnu sliku, ali su bili ubeđeni da je sve što proživljavam zbog moje trudnoće.

Društvo

27.10.2021 u 12:55

Najmlađi čine četvrtinu novozaraženih

Za razliku od prošle godine, kada se smatralo da korona ne može u velikoj meri da ugrozi mališane, sada je situacija potpuno drugačija. Dugi redovi ispred dečjih kovid ambulanti, veliki broj mališana koji se danima bore sa simptomima virusa, ali i oni koji završavaju na bolničkom lečenju postali su svakodnevna pojava u ovom talasu korone. Uz to, anesteziolozi u ovom naletu kovida 19 moraju da priključuju i decu na respiratore, što je u ranijim talasima obolevanja bilo nezamislivo. Lekari objašnjavaju da s porastom broja odraslih obolelih od korone raste i broj najmlađih koji su se zarazili ovim virusom. Koliko ih je tačno u ovom trenutku, u Srbiji nije poznato, ali svakako zabrinjava podatak koji stiže iz SAD – samo u prvoj nedelji prošlog meseca broj zaražene dece povećan je za 240

Zdravlje

27.10.2021 u 11:29

Aplauz za 270 transplantacija bubrega

Kada je pukovnik prof. dr Aleksandar Tomić, načelnik Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Vojnomedicinske akademije u Beogradu, nedavno na konferenciji za štampu, kazao da je lično izveo 270 transplantacija bubrega, salom Pres centra Udruženja novinara Srbije prolomio se aplauz prisutnih novinara, lekara i ostalih učesnika obeležavanja evropskog Dana donacije organa i transplantacije. Ali, nažalost, sve posle toga nije bilo za aplauz, jer je ovaj hirurg iskreno ukazao na probleme s kojima se sreću i pacijenti koji čekaju godinama na transplantacije i medicinari koji u toj složenoj intervenciji učestvuju. – Moj čitav život usmeren je na transplantacije bubrega, od 1998. kada sam započeo specijalizaciju i gledao prvu kadaveričnu transplantaciju bubrega na VMA; bio sam

Zdravlje

26.10.2021 u 18:00

Mala srčana pumpa ne dozvoljava srcu da stane

Prvi put u Srbiji u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” primenjena je nova tehnologija, postavljanje srčane mini-pumpe „impela”, koja omogućava da osoba sa smanjenom funkcijom leve srčane komore nakon akutnog infarkta miokarda, kardiotomije ili sa sindromom loše sposobnosti srčanog mišića može da preživi, pregura nekoliko sati ili dana dok se ne izvede odgovarajuća spasonosna intervencija. Ovaj savremeni cirkulatorni sistem omogućava bezbednije izvođenje interventnih procedura i operacija u kritičnim situacijama. Implantaciju „impela” mini-pumpe, u svetu prvi put plasirane 2019. godine, izveo je dedinjski tim stručnjaka na čelu sa interventnim kardiologom dr Sašom Hinićem, a pod vođstvom uglednog profesora iz Češke dr Jana Belohlaveka, koji je u toku dve godine izveo oko

Zdravlje

21.10.2021 u 18:00

Napad porfirije može da razume samo onaj ko ga je doživeo

Tog 16. marta ove godine zbog jakih bolova u stomaku, mučnine i povraćanja, moja dvadesetčetvorogodišnja ćerka Tamara javila se u kovid ambulantu gde je antigenski test na virus korona bio pozitivan. Pored ordinirajuće terapije poboljšanja njenog zdravstvenog stanja nije bilo, pa smo se u toku noći 19. marta javili u Infektivnu kliniku Kliničkog centra u Nišu. Dežurni dr Dušan Marjanović poslao nas je kući bez ikakve dijagnostike. Sledećeg jutra vratili smo se za Paraćin, gde je mojoj ćerki u Opštoj bolnici urađena kompletna dijagnostika i otklonjena sumnja na postojanje akutnog hirurškog oboljenja, pa joj je urađen „prevod” na odeljenje pneumoftiziologije. I pored nadoknade elektrolita došlo je do pogoršanja njenog zdravstvenog stanja. Snežana Aleksić, Paraćin (Foto lična arhiva) U

Zdravlje

19.10.2021 u 18:00

Stres dodatno pogoršava sindrom iritabilnog creva

Dr Radoje Doder (Foto: lična arhiva) Jedan od najčešćih problema zbog kojih se ljudi javljaju gastroenterologu jeste sindrom iritabilnog creva. Ovo hronično oboljenje karakterišu bolovi u trbuhu, nadutost i poremećaj ritma u pražnjenju creva. Ove tegobe predstavljaju drugi uzrok po učestalosti izostanka s posla iako ne ugrožavaju životno pacijenta, ali bitno utiču na kvalitet života. Pukovnik profesor dr Radoje Doder, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Vojnomedicinske akademije, ističe kako se procenjuje da je oko 40 odsto svih poseta gastroenterologu nastalo zbog problema u vezi sa iritabilnim crevom. Oko 15 odsto svetske populacije stalno pati od tegoba koje su u vezi sa njim, a 70 odsto osoba povremeno ima tegobe. – Samo mali broj ljudi

Zdravlje

18.10.2021 u 18:00

Što pre kod lekara zbog bolova u zglobovima

Bol i otok više zglobova, koji simetrično zahvataju ruke i noge (najčešće šake i stopala, ali i kolena, laktove, ramena), kao i jutarnja ukočenost, koja traje duže od 30 minuta, razlog su da se bez odlaganja potraži savet i pomoć lekara. Prepoznavanje ovih prvih simptoma reumatoidnog artritisa i izbor odgovarajućeg leka doprineće da desetine hiljada ljudi budu pošteđeni svakodnevnog bola i patnje i, još važnije, invaliditeta. U Srbiji živi više od 70.000 obolelih od reumatoidnog artritisa, a istraživanja pokazuju da ukoliko se simptomi ove bolesti ne prepoznaju i ne leče na vreme, više od polovine obolelih će nakon pet godina postati trajno radno nesposobno, upozorili su stručnjaci povodom Svetskog dana borbe protiv artritisa. Dr Predrag Ostojić (Foto Tanjug/Pres centar) –

Zdravlje

15.10.2021 u 15:11

Zbog zamora i bola u grudima pravac kod lekara

Pitanje koje lekarske kontrole hronični kardiološki bolesnici mogu bez posledica da odlože izvesno vreme, s obzirom na trenutnu nepovoljnu epidemijsku situaciju kada mnoge zdravstvene ustanove rade u kovid sistemu, muči mnoge pacijente. Pacijenti s različitim dijagnozama kardiovaskularnih oboljenja pre pandemije po pravilu su na kontrole kod lekara specijalista odlazili jednom godišnje ili u razmacima od šest meseci čak i kada nisu imali tegobe. Šta da rade u novim, promenjenim okolnostima? – Odgovor nije jednostavan jer sve što je hronično nije hitno za razliku od akutnog koronarnog sindroma odnosno infarkta, na primer. Ako pacijent nema tegobe, ukoliko pije odgovarajuću terapiju i dobro se oseća nije problem ni da odloži redovnu kontrolu. Znači, ako ne oseća zamaranje, gušenje, bol u

Magazin

14.10.2021 u 13:54

U Srbiji dva puta više depresivnih

U Srbiji je svaka osamnaesta osoba između 18 i 65 godina depresivna. Procenat depresivnih osoba se udvostručio u odnosu na prepandemijski period: sa dva- tri procenta, prema procenama Nacionalnog istraživanja zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. i 2019. godine, na 5,7 odsto koliko iznosi sada. Kod nas je trenutno u porastu depresivnost blagog do umerenog intenziteta – verovatno reaktivni tip smetnji. Depresivnost jakog intenziteta (sa suicidalnošću u više od 80 odsto slučajeva) i pre pandemije, kao i tokom pandemije, podjednako je učestala u Srbiji i iznosi 0,4 odsto. Ovo su tek neki od preliminarnih podataka prve Nacionalne studije o uticaju kovida 19 na psihu, velikog i jedinstvenog istraživačkog projekta, koje je odobrio i finansira Fond za nauku Republike Srbije. Projekat koji je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pacijent