Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Svet

22.10.2016 u 18:06

Rumuni na protestu traže ujedinjenje sa Moldavijom

BUKUREŠT - Više od 2.000 ljudi učestvovalo je u Bukureštu u protestnoj šetnji na kojoj su tražili da se Rumunija ujedini sa susednom Moldavijom. Demonstranti su na protestu mahali gotovo identičnim zastavama dve zemlje i uzvikivali: „Besarabija je deo Rumunije”, koristeći istorijski naziv za Moldaviju, prenela je agencija AP. Deo demonstranata se na kratko sukobio sa policijom, a fotograf AP-a je svedočio kako je policija privela dvojicu ljudi nakon što je izbila tuča. Moldavija je bila deo Rumunije do 1940. godine, kad je priključena Sovjetskom Savezu, a nezavisnost je proglasila 1991. godine. Oko četiri petine građana Moldavije, države sa oko četiri miliona stanovnika, rumunskog su porekla. Ujedinjene Rumunije i Moldavije, međutim, nema mnogo pristalica ni u jednoj od te

Društvo

24.09.2016 u 09:24

Jak zemljotres u Rumuniji osetio se i u istočnoj Srbiji

Noćašnji zemljotres u Rumuniji, jačine 5,6 stepeni Rihterove skale, osetio se i u Istočnoj Srbiji, a pre svega su ga osetili građani koji žive na višim spratovima, izjavila je danas direktorka Republičkog seizmološkog zavoda Slavica Radovanović. Ona je rekl aza RTS da se radi o zemljotresu tipičnom za rumunsko žarište, za koje je karakteristično da je mesto nastanka zemljotresa - hipocentar - jako duboko, preko 90 kilometara, te da se potres oseti na vrlo velikom prostoru kada se zemljina kora pokrene sa te velike dubine. „Čitava Istočna Srbija snažno oseća zemljotres iz Rumunije”, kaže Radovanović i dodaje da se noćašnji osetio u Nišu, Zaječaru, Kruševcu, odnosno na prostoru do Velike Morave. Kako je navela, Velika Morava je neka granica do koje se izuzetno jako osećaju ovi

Svet

04.09.2016 u 09:53

Rumuni ne zaboravljaju žrtve srpskih ratnika

Od našeg dopisnika Bukurešt, Meddžidija – Na jugoistoku Rumunije, u gradiću Meddžidiji, pristaništu na kanalu Dunav-Crno more, u samom srcu Dobrudže, velikim svečanostima obeležena je stogodišnjica slavnih bitaka koje je u leto i jesen 1916. na ovim prostorima vodila čuvena Prva srpska dobrovoljačka divizija pružajući neizmernu pomoć rumunskom narodu u borbi za slobodu i nezavisnost. Na uzvišici meddžidijskog pravoslavnog groblja, u podnožju veličanstvene piramide sagrađene od našeg belog venčačkog mermera, koju su septembra 1926. na desetu godišnjicu podviga srpskih junaka, otkrili kralj Aleksandar Drugi Karađorđević i njegov tast, rumunski kralj Ferdinand, održana je svečana komemoracija. Na njoj je učestvovala delegacija srpske vlade na čelu sa Aleksandrom Vulinom, ministrom za

Svet

18.08.2016 u 22:00

Prebacuju li SAD nuklearne bombe iz Turske u Rumuniju

Sjedinjene Američke Države su počele da prebacuju svoje nuklearno oružje iz turske vojne baze Indžirlik na lokaciju u Rumuniji, preneo je portal „Euraktiv” pozivajući se na nezvanične izvore. Ukoliko se ta informacija pokaže istinitom, to ne bi samo ukazalo na sve veće zahlađenje odnosa Vašingtona i Ankare nakon neuspešnog puča u Turskoj. Razmeštanje nuklearnih bombi u istočnoj Evropi mora da će razbesneti i Rusiju još više nego kada su u maju ove godine upravo u Rumuniji aktivirana postrojenja u vojnoj bazi Deveselu kojima je ta zemlja uključena u američki štit od balističkih projektila. Za taj štit Kremlj je uveren da mu istinska namena nije odbrana od eventualnog nuklearnog napada iz „otpadničkih zemalja” u kakve je tada svrstavan Iran, nego da drži na nišanu Rusiju

Kultura

17.08.2016 u 08:25

Adamu Puslojiću nagrada „Velika bazjaška povelja“

U Rumuniji, na relaciji Temišvar – manastir Bazjaš – Sokolovac, danas počinje duhovno-književna manifestacija „Dani preobraženja Srba u Rumuniji“, koja se održava 23. put, u organizaciji Saveza Srba u Rumuniji. Na ovogodišnjoj manifestaciji biće uručena „Velika bazjaška povelja“ Adamu Puslojiću (1943), srpskom pesniku iz Beograda. Uručenje ovog visokog književnog priznanja Srba u rasejanju obaviće se, po tradiciji, u manastiru Bazjaš iz XIII veka, zadužbini Svetog Save, u prisustvu gospodina Lukijana, episkopa temišvarskog i budimskog. Manastir je građen od 1225. do 1229. godine, sa blagoslovom Sv. Save, na mestu gde je izmirio brata Stefana Prvovenčanog sa ugarskim kraljem Andrašom Drugim, i tako sačuvao Srbiju od rata. Nagrada će biti uručena, naglašava Slavomir Gvozdenović, veče

Politika

04.08.2016 u 18:53

Položaj srpske manjine pogoršan u Hrvatskoj i BiH

Srpski narod je u osam zemalja regiona i na Kosovu i Metohiji, gde ukupno živi 1,75 miliona Srba, u protekloj godini dana bio izložen većim pritiscima i ograničavanju političkih prava. To je zaključak osmog izveštaja Naprednog kluba o položaju srpske manjine u regionu, zbog čega su iz ovog udruženja poručili da je neophodna promena politike zvaničnog Beograda kako bi taj problem bio rešen. „Položaj Srba trenutno je najlošiji u Bosni i Hercegovini i u Hrvatskoj. U BiH je u toku najorganizovanija i najveća kampanja za ukidanje Republike Srpske. U Hrvatskoj je u 2015. udvostručen broj incidenata na nacionalnoj osnovi u odnosu na prethodnu godinu

Svet

27.07.2016 u 16:57

Ponta zbog plagijata ostaje bez doktorske titule

BUKUREŠT - Bivši rumunski premijer Viktor Ponta ostaće bez doktorske titule pošto je Nacionalni savet za potvrđivanje titula, diploma i univerzitetskih sertifikata podržao danas raniji zaključak akademskog odbora da je njegov rad plagijat. Članovi Nacionalnog saveta su glasali sa 37 glasova „za” i 10 „protiv”, a ministar obrazovanja će potom i zvanično Ponti oduzeti titulu. Naučni časopis „Nejčer” je 2012. godine objavio da je više od polovine doktorata plagijat rada dvojice rumunskih profesora prava. Njegova disertacija ima 432 strane, a pisana je 2004. godine na temu Međunarodnog krivičnog suda. Ponta je negirao plagijat, ali je priznao da nije uvek navodio izvore citata u fusnotama. U novembru prošle godine, posle masovnih protesta zbog požara u noćnom klubu u kom su 64

Svet

29.06.2016 u 20:23

CIA plaćala Rumuniji milione za tajne zatvore?

BUKUREŠT – Advokat Armit Sing je danas pred Evropskim sudom za ljudska prava izjavila da je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) plaćala Rumuniji „milione dolara” za otvaranje tajnih zatvora na rumunskoj teritoriji. Sing je u današnjem obraćanju pred sudom govorila u korist optužbe da je Rumunija dozvolila američkoj obaveštajnoj agenciji da muči osumnjičene za teroririzam u okviru programa tajnih izvršioca naloga administracije predsednika Džordža Buša. Sing je pred sudom iznela tvrdnju da su u periodu od 2003. do 2005. godine, postojali zatvori CIA uz „pristanak ili prećutno odobrenje zvanične Rumunije”, prenosi AP. Pravni zastupnik rumunske Vlade Kartinel Brumar osporava ove tvrdnje „nedostatkom dokaza za odgovornost Rumunije”. Sing je izjavila da je njen klijent,

Region

05.06.2016 u 12:09

Rumunski lokalni izbori u senci korupcionaških skandala

BUKUREŠT- Građani Rumunije glasaju na lokalnim izborima, koji su, prema ocenama analitičara, u senci korupcionaških skandala koji su pre šest meseci i doveli do pada vlade. Ovi izbori su takođe prvi test za rumunske vlasti posle katastrofalnog požara 30. oktobra prošle godine u noćnom klubu „Kolektiv” u Bukureštu, u kojem su poginule 64 osobe, a nakon kojeg je pala vlada bivšeg premijera Viktora Ponte, prenela je agencija AP. Smatra se da su za požar odgovorni zvaničnici zaduženi za bezbednost, koji su ignorisali kršenja propisa o zaštiti od požara. Trenutno je u Rumuniji na vlasti privremena tehnokratska vlada. Agencija AP podseća da su u Bukureštu bivši gradonačelnik i petorica od šest predsednika lokalnih opština, izabrani na izborima 2012. godine, u međuvremenu osuđeni

Svet

13.05.2016 u 22:00

Američke rakete na „gotovs“

Od našeg dopisnika Bukurešt – Uz veliku pompu i širok odjek u svetu, u mestašcu Deveselu, 180 km jugozapadno od rumunske prestonice, na domaku srpsko-rumunske granice, održana je ceremonija povodom „puštanja u rad” američke vojne baze, tačnije antiraketnog kompleksa poznatog kao deo američkog „raketnog štita” stvaranog oko Rusije. Na nekadašnjoj sovjetskoj vazduhoplovnoj bazi u Rumuniji (građenoj u periodu 1948–1953), na čijem se ulazu još može videti maketa „miga”, podignut je najmoderniji kompleks za lansiranje antibalističkih raketa. Izgradnja ovog štita koštala je oko milijardu dolara (više od polovine rumunskog vojnog budžeta). Samo 44 već postavljene rakete zavređuju 400 miliona dolara. Oko ove i sličnih američkih baza već duže se vodi žučna polemika. U njenoj se

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: rumunija