Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Društvo

31.05.2022 u 18:42

Strah pacijenta bio je najveći saveznik kovida 19

Od kako je počela pandemija virusa korona u Srbiji psiholog Andrijana Vlačić iz Ministarstva odbrane Srbije provela je punih 66 nedelja u skafanderu u Vojnomedicinskom centru Karaburma i svoj svakodnevni kancelarijski rad u Odeljenju za razvoj psihološke delatnosti zamenila 24-časovnim radom sa pacijentima preplavljenim strahom od smrti. U protekle dve godine pružala je psihološku pomoć i podršku pacijentima koji su se lečili u kovid bolnici „Karaburma”, kao i onima koji su se lečili u „Beogradskoj areni” – što je ukupno bilo oko 5.000 osoba. Iako je sve praznike i obe Nove godine provela sa pacijentima, a roditelje nije zagrlila punih devet meseci, sve dok nije preležala kovid i potom primila vakcinu, ne žali zbog svih ličnih stvari kojih se odrekla i kaže da joj je pandemija donela ogromno

Svet

22.05.2022 u 20:05

Izbeglicama iz Ukrajine veoma je važna psihološka podrška

Od našeg specijalnog izveštača Varšava – Od početka ratnih sukoba u Ukrajini, iz ove zemlje izbeglo je više od pet miliona ljudi, od kojih je preko 3,3 miliona njih utočište pronašlo u Poljskoj. S obzirom na to da je po ukrajinskom zakonu muškarcima zabranjeno da napuštaju zemlju dok traje ratno stanje, u kilometarskim izbegličkim kolonama uglavnom se nalaze žene i deca, koje je rat razdvojio od njihovih najmilijih – očeva, muževa, braće i ostalih muških članova porodice. Portparol UNHCR-a u Poljskoj Rafael Kostrzinski podseća da su u svakom ratnom sukobu žene i deca pod posebnim rizikom: počev od toga da budu žrtve silovanja ili trgovine ljudima, pa sve do mogućnosti da budu svedoci stravičnih ratnih zločina i razaranja. Zbog toga im je potrebna i psihološka podrška, a agencija Ujedinjenih nacija

Magazin

11.05.2022 u 16:06

I pogrešna uverenja su deo nas

Sklonost čoveka da opisuje događaje i ljude oko sebe je prirodna i potrebna, jer na taj način pridaje značenje svemu što ga okružuje i logički uređuje svoja opažanja. To činimo u skladu sa svojim uverenjima. Cenićemo i smatrati dobrim one osobine i načine ponašanja koji su u skladu s našim vrednosnim sistemom i uverenjima. Postupke i događaje koji su u suprotnosti s našim uverenjima smatraćemo lošim, neprihvatljivim, pogrešnim. Uticaj vaspitanja i iskustva Na formiranje naših uverenja u najvećoj meri utiču odgoj, kultura i rana iskustva. Da bismo bolje razumeli na koje sve načine opisujemo ljude i šta sve utiče na naša opažanja, hajde da zamislimo jednu osobu, uspešnu i posvećenu razvoju karijere. Kako bismo sve mogli da je opišemo? Mogli bismo da joj pridodamo prideve kao što su

Magazin

29.04.2022 u 15:38

Psihološki aspekti neplodnosti

Svi mi uglavnom verujemo da do začeća može da dođe kada želimo. Zbog toga su ponavljani neuspešni pokušaji začeća povezani sa širokim spektrom emocionalnih reakcija koje doživljavaju parovi suočavajući s problemom neplodnosti. Sterilitet (neplodnost) definiše se kao nemogućnost ostvarivanja trudnoće nakon najmanje godinu dana redovnih, nezaštićenih seksualnih odnosa. Uglavnom se dijagnostikuje posle 12 meseci neuspešnog pokušaja začeća, ako je žena mlađa od 34 godine, ili nakon šest meseci, ukoliko je žena starija od 35 godina ili ima istoriju ponavljanih pobačaja. Tiha i bolna borba Neplodnost je tiha borba. Kako vreme prolazi postaje sve tiša, a sve bolnija. Prema različitim istraživanjima, parovi koji se trude da ostvare trudnoću saopštavaju da najviše osećaju anksioznost,

Društvo

19.04.2022 u 21:51

O patnji izveštavati s posebnom pažnjom

U organizaciji inicijative „Za tebe – važno je” i Psihološkim centrom za mentalno zdravlje u zajednici „Mental Hab” iz Novog Sada počela je kampanja pod nazivom „Stavi se u moje cipele” koja ima za cilj skretanje pažnje šire i stručne javnosti na posledice tabloidnog i senzacionalističkog izveštavanja o događajima koji uključuju ljudsku patnju i bol. Dakle, tu su pre svega misli na samoubistvo, ubistvo, saobraćajna nesreća, odnosno fizičko ili seksualno nasilje koje pojedini mediji smatraju temom koja izuzetno zanima njihovu publiku i čitaoce. Kako u razgovoru za naš list ističe An Mari Ćurčić, novinarka i predstavnica inicijative „Za tebe – važno je”, svedoci smo da u rastućem broju medija, uključujući i one koji se u javnosti ne percipiraju kao tabloidi, rubrika „crna hronika”

Društvo

15.04.2022 u 19:39

Onlajn razgovor i konsultacije s psihologom

Platforma za besplatne zdravstvene konsultacije „DokTok” pokrenula je kampanju „Razgovor koji leči” u saradnji s Psihoanalitičkim društvom Srbije, u okviru koje je omogućena besplatna psihološka podrška svakoga dana. Razgovori s psihoterapeutima i psiholozima obavljaju se svakoga dana na sajtu platforme „www.doktok.rs”, gde građani mogu da pogledaju listu psihologa, njihovu dostupnost i slobodne termine, kao i da zakažu svoju konsultaciju kod odabranog stručnjaka ili se odmah povežu s nekim od trenutno dostupnih. – Poslednjih godina briga o mentalnom zdravlju postaje sve prihvaćenija i jednako važna kao i fizičko zdravlje, te se i mogućnosti te nege i brige sve više prilagođavaju potrebama pojedinca. Uz pomoć telemedicine mogućnost onlajn razgovora sa stručnjakom postala je dostupna

Magazin

12.04.2022 u 14:02

Govor tela nas odaje

Onlajn komunikacija i upotreba zaštitnih maski samo su neke od okolnosti koje pažnju iznova skreću na važnost poruka koje razmenjujemo na neverbalni način – kroz položaj i pokrete tela, izraze lica, gestikulaciju rukama, intonaciju i jačinu glasa. Svakodnevno, na ulici, u prodavnici ili prevozu, svako od nas šalje i odgovara na više hiljada poruka bez upotrebe reči. Takve poruke u ponašanju brzo opažamo jer usmeravaju odgovore na pitanja kako se neko odnosi prema drugima i načinu na koji vidi sebe. Suočen sa sve bržim tempom života, ipak, savremeni čovek se više usredsređuje na reči, dok neverbalno često previđa u procesu primanja i slanja poruka. Upravo ta okolnost doprinosi mnogim nesporazumima i čak njihovom prerastanju u sukobe. Neverbalne poruke O složenosti i značaju neverbalne

Magazin

30.03.2022 u 15:10

Kako do boljih odnosa s najbližima

Verujem da ne prođe dan a da se ne zapitate – zašto mi je odnos s njom/njim tako loš? Zašto što god da kažem ili uradim ispadne nekako pogrešno? Šta je uopšte važno u odnosima? Bilo da su u pitanju ljubavni, partnerski, rodbinski ili prijateljski, u suštini – sve su to međuljudski odnosi, koji nužno imaju neke zajedničke karakteristike. Kako do kvalitetnijih odnosa s najbližima? Evo kratkih preporuka koje nisu rangirane po važnosti, jer su sve podjednako važne. Komunikacija Važno je da bude otvorena, direktna. Potrudimo se da drugoj osobi saopštimo svoje potrebe, želje i strepnje. Neka te poruke budu jasne, nedvosmislene, bez durenja i besa. Nekad je lakše da ih prvo zapišemo, a zatim i izgovorimo. Nekad će proći neko vreme pre nego ih izgovorite – i to je u redu. Desiće se i da

Magazin

15.03.2022 u 17:20

Mi biramo koga ćemo da volimo

Kao i mnogi od nas, odrasla sam gledajući romantične filmove u kojima postoji ideja o gotovo magičnom spajanju dve osobe, odnosno ideja da se sve prepreke mogu prevazići ukoliko postoji sudbinska veza između dvoje ljudi. Bilo mi je potrebno vreme da steknem realniju sliku o toj složenoj i dinamičnoj temi zvanoj ljubav. Sećam se koliko mi je strašna bila rečenica koju sam čula na studijama psihologije: „Mi biramo u koga ćemo da se zaljubimo”. Kao što sam i ja imala poteškoća da prihvatim i razumem tu maksimu i moji klijenti – bez obzira na pol i godine – često imaju poteškoća s njom. Teško je sagledati ljubav kao aktivni proces u kojem mi igramo značajnu ulogu. Dr Jovana Trbojević Jocić, psiholog, psihoterapeut (Foto lična arhiva) Prihvatanje odgovornosti Za razliku od

Magazin

07.03.2022 u 15:58

Samopoštovanje u virtuelno doba

Na društvenim mrežama ljudi plasiraju priče o svojim uspešnim karijerama, putovanjima, izgledu, „vrhunskim” provodima i poređenje s tim može poljuljati poštovanje prema sebi. Nije zdravo da malo vrednujemo sopstvena nastojanja, mišljenja i ideje Kakvo mišljenje imamo o sebi? Da li nam je važno šta drugi misle o nama? Da li vrednujemo sami sebe? Recimo, kao mladi želimo da budemo uspešni đaci i dobri drugari, da budemo popularni, a možda i ne želimo da se previše opterećujemo okolinom i želimo da živimo neko vreme u „svom svetu”. S godinama dolaze veće ambicije, obrazovanje i uspeh u poslu, ljubav, porodica, putovanja, zarada, zabava, uticaj na društvo, sve što nam padne na pamet kao dobra ideja. Onda kada smo nešto smisleno zamislili, trebalo bi da se potrudimo da to i ostvarimo. Ako u tome

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: psiholozi