Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

24.12.2020 u 13:04

Teret večitog preispitivanja

Kada ga je kao mladića, usmerenog ka prozaičnom tehničkom zanimanju, Van Gog pozvao pomoću jedne reprodukcije da mu se pridruži u stvaranju veličanstvene slikarske umetnosti boje i oblika, Velizar Krstić nije slutio da će na tom putu poneti i mnogo teži teret večitog preispitivanja, sumnje i nemira koji je na svojim plećima vukao veliki majstor iz Holandije. U životu odlučan, hrabro prihvativši svoje pozvanje, Velizar Krstić će u narednih pedeset godina izgraditi samosvojan likovni opus, satkan od crteža, slika, grafika i skulptura koji će obeležiti našu epohu globalnih katastrofa, nacionalnog stradanja, ličnog propadanja i pojedinačnog nestajanja. Tako i u slikama i objektima kolača ili voća sa naizgled pop-artističkom tematikom stoji gorka ironija i kritički odnos prema obećanom

Kultura

23.12.2020 u 20:00

Rat i mir Mare Lukić Jelesić

Narodnom muzeju u Šapcu nedavno su poklonjena dela iz zaostavštine Mare Lukić Jelesić (1885–1979), slikarke čiji je stvaralački put prošao na relaciji Beograd–Šabac–Minhen–Pariz. Muzej, koji je imao 40 slika i 363 crteža ove autorke, sada je dobio više od 500 predmeta: 22 ulja na platnu, 11 akvarela, 44 crteža, 246 fotografija, 11 pisama, ratni dnevnik... Učenje Mare Lukić počelo je u Beogradu, u Višoj ženskoj školi, gde joj je crtanje predavala Nadežda Petrović. Posle Srpske slikarske škole Riste Vukanovića, 1905. postala je učiteljica crtanja u Višoj ženskoj školi u Šapcu. Tamo se družila sa Isidorom Sekulić, koja slikarku podučava crkvenim pesmama i francuskom jeziku, a ova nju slikarstvu. U Minhen odlazi 1908–1909. i posle boravka u Ažbeovoj školi pohađa Šildknehtovu školu. Tada piše:

Kultura

22.12.2020 u 16:52

Preminuo slikar i skulptor Velizar Krstić

Slikar i skulptor Velizar Krstić, jedan od najistaknutijih umetnika svoje epohe, preminuo je u 74. godini, saopštilo je Udruženje likovnih umetnika. Njegovo delo pulsiralo je energijom podneblja u kojem je nastalo, navodi se u saopštenju udruženja i dodaje da je bio umetnik-posvećenik, jedan od onih koji je živeo za umetnost i svoje bitisanje je podredio tome. Rođen je u Oreovcu kod Niša. Bio je redovni profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem se i školovao. Usavršavao se Beču, Atini, ovenčan je brojnim nagradama i priznanjima a poslednja u nizu je nagrada ULUS-ove Jesenje izložbe 2017. godine. Pamtićemo ga kao čoveka otvorenog srca koji je uvek, svima i bez kolebanja pružao toplu reč, podršku...navode u Udruženju. „Čitav je niz ciklusa i likovnih

Beograd

01.12.2020 u 08:51

O Rafaelu Santiju i Svetoj Sofiji

Jutjub kanal „Slušate Kolarac” obogaćen je zanimljivim video-sadržajima, uglavnom predavanjima koja su bez prisustva publike održana u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Među njima se izdvajaju ona o renesansnom umetniku Rafaelu Santiju dr Saše Brajović i o Svetoj Sofiji dr Vlade Stankovića. Saša Brajović (Printskrin Jutjub) Redovna profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta govorila je povodom 500 godina od smrti italijanskog slikara, a u okviru ciklusa „Velike godišnjice”. ‒ Želim da vas podsetim da je u ime velikog jubileja, 500 godina od Rafaelove smrti, u Rimu u muzeju Scuderie del Quirinale, sada vrlo značajnom i zanimljivom muzejskom prostoru koji je nekada bio samo skladište za kraljevske kočije, bila upriličena velika izložba. Vidite da se ona zove

Kultura

25.11.2020 u 14:00

Premijera prvog pariskog perioda Bate Mihailovića

Radovi na papiru iz prvog pariskog perioda našeg velikog slikara Milorada – Bate Mihailovića, koji do sada nisu mogli javno da se vide, biće pred publikom od danas u kragujevačkoj Galeriji Rima. Uz vođenje računa o svim epidemiološkim merama, galerijski prostor će biti otvoren od 18 do 20 časova, bez uobičajene svečanosti koja prati otvaranje izložbe. Postavka radova obuhvata hronološki okvir od 1953. godine, kada umetnik ima svoja prva izložbena predstavljanja u Parizu, do početka šezdesetih godina kada nastaju njegova čuvena likovna ostvarenja velikog formata. Po svojoj koncepciji i sličnosti sa slikama velikog formata, u radovima na papiru formulišu se i očitavaju osnovne karakteristike Mihailovićevog slikarstva. Energičan i impulsivni potez, uskovitlane kompozicije različitih

Kultura

16.11.2020 u 08:46

Slikarstvo koje odbija da pripada

VALjEVO - Ljuba Popović je oduvek „vladao” Modernom galerijom Valjevo, ovih dana počeo je to da čini na još jedan, novi način. Povodom dva važne godišnjice, 35 godina od osnivanja Moderne galerije Valjevo i 150 godina Valjevske gimnazije, u jednom od najpoznatijih srpskih hramova savremene umetnosti otvorena je izložba „Ljuba: Platno bez štafelaja”. Selekcijom dela nastalih u jugoslovenskom periodu (1953-1963) i tokom prve dve decenije pariskog perioda, predstavljene su dve faze stvaralaštva velikog umetnika. Iz Moderne galerije poručuju da izložbom žele da ukažu „na važne promene koje su se desile u likovnom jeziku i okvirima referencije Ljubinog slikarstva tokom sedamdesetih godina 20. veka”. I dodaju da radovi svedoče o postupnosti formiranja jedinstvenog simboličkog sistema koji je

Kultura

12.11.2020 u 20:15

Intuicija me vodi do svesnosti

Poput naše velike vajarke Olge Jevrić, čija krhka fizička građa na prvi pogled nije nagoveštavala njen snažan, oštar i monumentalan umetnički izraz, tako ni susret uživo sa Andreom Ivanović Jakšić – ukoliko nemate predznanje kako radi i čime se tačno bavi – ne ukazuje na njen, i vizuelno i strukturalno, moćan i voluminozan stvaralački prosede. Utoliko pre je njena dvodelna izložba u Galeriji Rima, koja u beogradskom i kragujevačkom prostoru traje do sredine novembra, istinski doživljaj, a njena pojava na našoj izlagačkoj sceni upečatljiva. Pred posetiocima u prestonici je ciklus „Čovek je priroda” koji čine neobični duboki reljefi velikih formata, apstraktnih formi i organske pojavnosti, u čijoj osnovi se nalazi platno na blind-ramu, a koji nastaju u postupku modelovanja papira,

Kultura

21.10.2020 u 12:16

Intelektualna svestranost Aleksandra Deroka

Užice – Nove plodove, na dobrobit užičke kulture, daje višegodišnja saradnja Umetničke zbirke SANU sa Gradskom galerijom Užice. Ovog puta u vidu izložbe radova Aleksandra Deroka iz te zbirke (za čije utemeljenje je i i Deroko zaslužan), koja je minule sedmice otvorena u užičkoj galeriji. Derokova ovde postavljena dela „Oplakivanje”, „Lament nad Srbijom 1813”, „Alasi”, „Slikar pred panoramom Beograda”, „Autoportret u plavom”, „Žena pred ogledalom”, „Apstrakcija” i druga (tempera na kartonu, tuš na papiru, crteži olovkom i flomasterom) nastala su u periodu od dvadesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Ovaj svestrani stvaralac – naučnik, umetnik, pedagog, intelektualac renesansnog širokog polja interesovanja, ratnik, sportista, znamenita ličnost Beograda svog vremena, akademik –

Kultura

15.10.2020 u 16:24

Paja Jovanović i fotografi

Izložba „Jedan slikar, 12 fotografa, 24 umetničkih dela” biće svečano otvorena večeras u 19 sati u Muzeju grada Beograda (Resavska ulica). Reč je o delima slikara Paje Jovanovića i fotografijama naših najpozantijih fotografa koji su svojevrsni „citati” ulja na platnu čuvenog slikara. Izložba je koncipirana tako da će se odabrana ulja na platnu Paje Jovanovića nalaziti na zidovima Muzeja grada, a fotografije naših poznatih fotografa inspirisane njima – na štafelajima ispred njegovih slika. Fotografi koji učestvuju na ovoj izložbi su: Nebojša Babić, Miša Obradović, Monika Pavlović, Miloš Nadaždin, Jelena Jovanov, Sever Zolak, Marko Krunić, Braca Nadeždić, Vladimir Milivojević Bugi, Vukica Mikača, Radivoj Hadžić i Jaroslav Pap. Mada se većina fotografa odlučila za portrete bilo je i onih koji

Kultura

09.10.2020 u 10:14

Slikarski velikani u gradu svetlosti

Novi Sad – Šestorica srpskih slikara koji su tokom svog života stvarali u Parizu, gradu svetlosti i jednoj od svetskih prestonica umetnosti, predstavljeni su svojim platnima i crtežima u Muzeju grada Novog Sada, njegovoj zbirci strane umetnosti. Samo jedan od ovih umetnika stvara i danas, a to je Miloš Šobajić, dok su ostala petorica: Vlada Veličković, Petar Lubarda, Bata Mihailović, Petar Omčikus i Ljuba Popović. Njihova dela su na novosadsku izložbu „Velikani u gradu svetlosti” stigla iz privatne kolekcije Dragoslava S. Marčića, arhitekte i zaljubljenika u umetnost, koji je deo svog života proveo u Rusiji, a poslednjih godina živi u Novom Sadu. On kaže da su svi ovi radovi deo njegove kolekcije od 2.500 slika, koje ovom izložbom izlaze na svetlost, zbog čega svaki kolekcionar

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: slikari