Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Magazin

29.10.2021 u 20:00

Svet je propustio priliku da se „vrati bolji” iz pandemije kovida 19 i suočava se sa katastrofalnim porastom temperature od najmanje 2,7 stepeni ako zemlje ne povećaju svoju posvećenost borbi protiv klimatskih promena, upozorava se u najnovijem izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).„Klimatske promene nisu više budući problem, to je sadašnji problem. Da bismo imali šansu da ograničimo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa, imamo osam godina da skoro prepolovimo emisije gasova staklene bašte: osam godina da napravimo planove, uspostavimo politike, primenimo ih i na kraju ostvarimo smanjenje”, rekla je Inger Andersen, izvršna direktorka direktora UNEP i dodala da „sat glasno otkucava”. Iako je više od 100 zemalja obećalo da će dostići nultu emisiju štetnih

Svet

27.10.2021 u 08:05

Makron i Si Đinping razgovarali o klimatskim promenama

PARIZ- Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je u telefonskom razgovoru kineskog predsednika Si Đinpinga da pošalje svetu „odlučan signal” o klimatskim promenama, a uoči samita COP26 koji počinje za vikend u Škotskoj. Makron je pozvao Sija da značajno podigne ciljeve Kine kada je reč o naporima za rešavanje klimatske krize i da učini konkretan napredak ka okončanju oslanjanja Kine na ugalj, saopštilo je francusko predsedništvo, prenosi Rojters. Francuski predsednik je takođe pozvao kineskog kolegu da se uspostavi veći reciprocitet u obnavljanju ravnoteže u trgovinskim odnosima između Evrope i Kine, naročito kada je reč o pristupu tržištu. Kina je obećala da će postati karbonski neutralna do 2060. godine i da će prestati da povećava emitovanje štetnih gasova pre 2030, prenosi

Svet

22.10.2021 u 13:51

Globalno zagrevanje moglo bi da izazove sukobe u neuralgičnim tačkama sveta

Klimatske promene više od pukog menjanja okruženja prete da trajno i opasno preoblikuju globalni bezbednosni pejzaž, zaključak je serije novoizrađenih procena američkih vojnih, obaveštajnih i bezbednosnih zvaničnika, prenosi danas Glas Amerike. Izveštaji, koje je ranije ove godine naručio predsednik SAD Džozef Bajden kao deo napora da se bolje suoči sa uticajem klimatskih promena, upozoravaju da nijedna zemlja neće biti pošteđena i da neki delovi sveta možda već dostižu prekretnicu. „Kako se klimatske promene približavaju drugim pokretačima - posebno geostrateškoj konkurenciji, novim tehnologijama i globalnim demografskim trendovima - tako se preoblikuje spisak rizika”, navodi se u strateškom okviru za klimatske promene Sekretarijata za unutrašnju bezbednost objavljenom

Svet

19.10.2021 u 15:13

Džonsonova strategija za usporavanje klimatskih promena

LONDON- Britanski premijer Boris Džonson predstavio je danas svoju strategiju za usporavanje klimatskih promena, i pronalaženje alternativa ugljeniku u svakom delu ekonomije, od grejanja do transporta i industrije. „Ujedinjeno Kraljevstvo predvodi svet u trci do neto nule”, navodi Džonson u predgovoru strategije „Neto nulta strategija” koja sadrži 368 stranica, što je, kako ocenjuje Rojters, deo njegovih nastojanja da primora konkurente poput Kine i Rusije da slede London u toj sferi. Dokument je u suštini niz dugoročnih obećanja, s ciljem da se peta najveća svetska ekonomija preusmeri na zelene tehnologije i na čistu električnu energiju, prenosi Tanjug. Vlada u Londonu je najavila da će do kraja rada ovog parlamenta obezbediti konačnu investicionu odluku o gradnji velike

Magazin

15.10.2021 u 20:00

Kako sačuvati Bakingemsku palatu od potapanja

Ukoliko se ne bude sprečio porast globalne temperature do određenog nivoa, mnoge svetske turističke atrakcije i znamenitosti bi mogle da budu poplavljene. Među „podvodnim građevinama” naći će se između ostalih i Bakingemska palata u Londonu, Pentagon u Vašingtonu i Tokijski toranj. Koristeći projekcije visoke rezolucije, istraživanje upozorava da su London, Glazgov i Bristol među više svetskih gradova koji se suočavaju sa ogromnim pretnjama od porasta nivoa mora tokom perioda od nekoliko decenija do nekoliko vekova. Uzrok su, kako je navedeno, klimatske promene. Ako globalne temperature dostignu četiri stepena iznad onih u predindustrijskom periodu, porast nivoa mora mogao bi tokom narednih vekova da ugrozi kopno od kojeg zavisi milijardu ljudi, pokazuju rezultati istraživanja koje je

Svet

08.10.2021 u 15:04

Gugl zabranjuje sadržaje koji negiraju klimatske promene

LONDON - Kompanija Gugl će zabraniti objavu digitalnih sadržaja koji promovišu lažne tvrdnje o klimatskim promenama, i nada se da će tako ograničiti prihode onih koji negiraju klimatske promene i zaustaviti širenje dezinformacija na svojim platformama. Kompanija je objavila na svom bloku da će nova mera biti primenjena i na Jutjubu, koji je prošle nedelje najavio opsežno suzbijanje dezinformacija o vakcinama. „Sve više naših oglašivača i medijskih partnera obratilo nam se direktno izrazivši zabrinutost zbog sadržaja koji se objavljuju pored njihovih, a promovišu netačne tvrdnje o klimatskim promenama. Oglašivači jednostavno ne žele da se njihovi oglasi prikazuju pored takvog sadržaja”, navodi Gugl, a prenosi agencija AP. Novim merama će se „zabraniti reklamiranje i monetizacija

Kultura

09.09.2021 u 12:55

Umetnost koja ukazuje na klimatske promene

Multimedijalna naučno-umetnička izložba „Black Carbon” (Blek karbon), autorski projekat dr Jasne Jovanov i dr Ane Novakov, posle prikazivanja u „Parobrodu” u Beogradu tokom avgusta, seli se u Sombor, gde će biti otvorena večeras u 20 časova u Galeriji KC „Laza Kostić”. Termin „blek karbon“ (crni ugljenik ili čađ) je osamdesetih godina prošlog veka odredio srpsko-američki fizičar Tihomir Novakov (1929–2015), inače otac Ane Novakov. Naziv se odnosi na količinu sunčeve svetlosti koju apsorbuju čestice nastale nepotpunim sagorevanjem fosilnih goriva u našem okruženju i koja predstavlja glavni sastojak čađi i uzrok je negativnog uticaja na okolinu. „Blek karbon” je tema postavke, kao inovativnog naučno-umetničkog projekta, koji koristi umetnost kako bi ukazli na globalne klimatske promene. Obuhvata

Magazin

06.09.2021 u 14:40

Uzbuna zbog klimatskih promena

LONDON – Više od 200 medicinskih časopisa širom sveta sprema se da objavi uvodnik koji poziva lidere da preduzmu hitne mere u vezi sa klimatskim promenama i zaštitom zdravlja. Britanski medicinski žurnal (BMJ) naveo je da je ovo prvi put da se toliko publikacija okupilo da objavi isti izveštaj, što odražava ozbiljnost situacije, prenosi Gardijan. U uvodniku, koji se objavljuje pre Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i konferencije o klimatskim promena u Glazgovu u novembru, navodi se sledeće: „Uoči ovih ključnih sastanaka, mi - urednici medicinskih časopisa širom sveta pozivamo na hitnu akciju kako bismo zadržali prosečno globalno povećanje temperature ispod 1,5 stepena, a kako bi smo zaustavili uništavanje prirode i zaštitili zdravlje.„ U uvodniku se navodi da zdravlju

Magazin

01.09.2021 u 21:01

Ugrožena trećina svih vrsta drveća u svetu

Oko trećine svih vrsta drveća u svetu je pod pretnjom nestajanja, pokazuje izveštaj objavljen danas koji upozorava da bi klimatske promene mogle da ugroze cele šumske ekosisteme. Studiju o „Stanju drveća u svetu” koordinisao je „Botanical gardens conservation international” (BGCI), koji okuplja botaničke bašte i stručnjake Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN). Studija je urađena na 58.497 vrsta drveća. Zaključeno je da je 30 odsto (17.500) pod pretnjom izumiranja, a još sedam odsto je „moguće pod pretnjom”. Čak i rasprostranjeno drveće kao magnolije spadaju u najugroženije vrste, a nisu pošteđeni ni hrast, ni javor, ni ebanovina. Nedostaju podaci o proceni 21 odsto vrsta, a nešto više od 40 odsto se smatra da nisu više u opasnosti. Eksploatacija šuma i seča

Magazin

01.09.2021 u 15:52

UN: Klimatske katastrofe pet puta češće poslednjih godina

ŽENEVA - Broj klimatskih katastrofa poput poplava i toplotnih talasa, izazvanih klimatskim promenama, povećao se pet puta u poslednjih 50 godina, saopštila je danas agencija UN. Više od dva miliona ljudi poginulo je u klimatskim katastrofama u poslednjih 50 godina a popravka nanetih šteta koštala je 3.64 biliona američkih dolara, piše Rojters. Svetska meteorološka organizacija koja beleži broj poginulih i ekonomske gubitke usled vremenskih katastrofa, objavila je da su se od 1970. do 2019. godine vremenske katastrofe odigrale pet puta više nego do tada. Izveštaj ove organizacije pokazuje da se u ovom vremenskom periodu desilo 11.000 katastrofa od kojih je suša u Etiopiji 1983. godine bila najsmrtonosniji događaj koji je odneo 300.000 života a uragan Katrina 2005. godine bio je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: klimatske promene