Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,16	97,74	97,45
107,06	107,7	107,38

Kultura

08.05.2021 u 14:30

U scenama iz opera „Aida”, „Karmen”, „Boemi” i „Trubadur” pod simboličnim nazivom „Nešun dorma... suona la musica divina” (Niko ne spava...svira božanska muzika), nastupiće ansambl Opere večeras od 19.30 časova na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovaj operski događaj uz učešće solista, Orkestra i Hora Opere Narodnog pozorišta, pod dirigentskom upravom Dejana Savića i u režiji Ivane Dragutinović Maričić, predstaviće segmente iz pomenutih opera. Program je tako koncipiran da se uz poštovanje pravila izvedu segmenti iz opera, odnosno čitave scene sa kostimiranim solistima, članovima Hora i Orkestrom na sceni. Iz Verdijeve „Aide”, biće izveden drugi i treći čin, uz učešće Ane Rupčić, Aleksandra Stamatovića i Nataše Jović Trivić, a iz Bizeove „Karmen”, treći čin, sa Aleksandrom

Kultura

07.05.2021 u 13:46

Tribina o rokenrolu

U okviru ciklusa tribina „Fenomen rokenrol kulture – od ideologije ka praksi” u Ustanovi kulture Parobrod (Kapetan Mišina 6a) u Beogradu večeras od 20 časova gostuje Oliver Nektarijević, tekstopisac i pevač benda Kanda, Kodža i Nebojša. Tema je „Redefinisanje devedesetih i promene unutar muzičkih praksi dvehiljaditih”, a moderator Jelena Pavićević. Tribina ima za cilj da predstavi umetničku praksu ovog benda, koja datira od ranih devedesetih godina prošlog veka do danas. Oliver Nektarijević govoriće o muzičkim, tekstualnim i potkulturalnim promenama koje egzistiraju unutar muzičke prakse Kanda Kodže i Nebojše, ali i ukazati na uticaj rokenrol kulture na lokalni sistem vrednosti. Nektarijević će

Kultura

06.05.2021 u 13:08

Šaban Bajramović dobija svoju postavku u muzeju u Americi

NIŠ - Poznati muzej „Delta Misisipi bluz” najavio je organizovanje postavke o srpskom muzičaru Šabanu Barjamoviću, čime bi Bajramović postao prvi Srbin i Rom na svetu koji bi imao svoju postavku u tom američkom muzeju, saopštio je danas Nišvil džez festival. „ Muzej ’Delta Misisipi bluz’ je čuven jer je legat za najpoznatije bluz muzičare iz SAD, posebno one potekle iz delte Misisipija. Ti muzičari bili su jezgro čitavog bluza i džez stilova koji su se kasnije raširili po celoj Americi i izvršili uticaj na svetsku muziku”, podsetili su u Nišvil džez festivalu. Prema njihovim rečima, pored muzeja „Delta Misisipi bluz” želju za sličnom postavkom pokazalo je još nekoliko bluz muzeja, kao i muzej u Nju Orleansu, najčuveniji džez muzej, čiji je direktor Greg Lambsi potvrdio dolazak

Kultura

05.05.2021 u 23:55

Koncert „Bande saksofonista”

U Istorijskom muzeju Srbije snimljen je i za publiku besplatno, na jutjub kanalu i fejsbuk strani ove ustanove, emitovan nastup kamernog ansambla „Banda saksofonista”. U ovom sastavu su Mateja Blažić, Milan Savić, Antonela Ilijić i Lazar Đorđević. Na repertoaru su dela Astora Pjacole, Žan-Batista Sinželea, Džordža Geršvina, Henrija Mancinija i Žana Matitija. Program koji se organizuje deseti put prepoznatljiv je po tome što je obogaćen izvođenjem po jedne numere srpskih kompozitora, a ona pripada arhivskoj građi Istorijskog muzeja Srbije. Koncert je deo ciklusa „Muzikom kroz muzej” čiji je cilj da promoviše klasičnu i popularnu muziku.

Kultura

23.04.2021 u 22:00

Povratak „usnulih duša”

Došlo je vreme da kompjuterski „frikovi” zamene umetnike, stvaraoce. Da „nule” i „jedinice” istisnu note, pisanu reč, slikarski kist, scenski pokret... Kao kada autor dokumentarnog filma, koristeći materijal zatečen u ko zna kakvom bunkeru, pokušava da stvori novo delo, samo njegovo. Broj rok stvaralaca koji su se zauvek oprostili od miliona obožavalaca, nažalost nije mali. I stalno se dramatično uvećava. Nema čoveka na ovoj planeti koji najlepše trenutke svoje mladosti ne vezuje za neku od pesama autora koji su se zauvek preselili u drugi svet, među „prerano usnule duše”. Ipak, rađa se nova nada. Kako rekosmo, posao kojim su bili, i još uvek su, obuzeti razni „tribjut bendovi” (posvećeni određenoj rok grupi, stilu ili pevaču), polako prelazi u ruke kompjuterskih mešetara.

Kultura

10.04.2021 u 20:24

Muzika iz doba korone

Da li je muziku moguće stvarati iskreno, svim svojim duhovnim i fizičkim umećem, a istovremeno ne osećati potrebu da se stvoreno obelodani, ponudi okolini? Kreirati velika dela i potom ih ljubomorno čuvati od reakcije spoljnog sveta, od tuđe ocene? Da li je prihvatljivo stvaralaštvo tek u sopstvenoj mašti, ono koje će iščeznuti istoga trena kada nestane ideja koja ga je pokrenula? Muzika je umetnost koja traži hitru reakciju publike. Potreban joj je eksperiment, a ako na njega nema odgovora, nema ni saznanja da li je isti uspeo ili nije. „Za mene, pozornica je jedini smisleni umetnički prostor za delovanje. Emocionalno i fizički. Tu se dešava katarza koja mi je neophodna“, objašnjava francuska pevačica, kompozitor i producent Eloiz Adelaida Letiser, poznatija pod umetničkim imenom –

Kultura

05.04.2021 u 16:28

Muziku žrtava iz Jasenovca spasao od zaborava

Pravi primer kulturne diplomatije pronalazimo u aktivnostima naših ljudi koji žive i rade u svetu, ali ne zaboravljaju svoje korene. Upravo takav opis odgovara Novosađaninu Dušanu Mihaleku, koji je nedavno u srpskoj ambasadi u Izraelu održao predavanje o muzičkim vezama naše i Svete zemlje. Mihalek inače potiče iz muzičke porodice. Njegov deda po majci je Branko Čenejac, kompozitor i horovođa, profesor karlovačke Bogoslovije, a otac Ivan i majka Mirjana bili su muzički pedagozi. Dušan Mihalek je u Beogradu diplomirao i magistrirao muzikologiju na FMU, kod čuvenih profesora Nikole Hercigonje i Stane Đurić Klajn. Od 1972. je bio glavni i odgovorni urednik Redakcije muzičkog programa Radio Novog Sada, sve do 1991. kada odlazi sa porodicom u novu domovinu Izrael, gde i danas živi.

Kultura

05.04.2021 u 22:00

„Neverne bebe”: Bez koncerata smo kao ribe na suvom

Beogradska pop rok grupa „Neverne bebe” deli sudbinu svih muzičara u Srbiji i celom svetu i nalazi se u dubokoj apstinenciji od koncerata zbog virusa korona, a pevačice ovog benda Jelena Pudar i Tijana Sretković za Tanjug priznaju da se bez živih nastupa osećaju „kao ribe na suvom”. Sastav je bio vredan tokom pandemije, priveo je kraju snimanje novog, osmog studijskog albuma i realizovali su dva atraktivna muzička spota za pesme „“Vodi me odavde” i „Reka ljubavi”. Nedavno završena izložba koncertnih fotografija „Zvuk ženskog srca” Marine Pešić u Galeriji RTS kluba u Beogradu okupio je poznate dame rokenrola, bluza, džeza, bluz roka, a među njima su svakako i nerazdvojne pomenute pevačice, jedne od najsnažnijih vokala sa ovih prostora. „Sve nas je ovo podsetilo kako smo intenzivno radili

Kultura

05.04.2021 u 20:00

Melanholija u novoj muzici za violončelo

Nemanja Stanković, 32-godišnji violončelista, koji je krajem prošle godine objavio album „Tragovi”, u izdanju „Metropolisa”, sa namerom da kroz zvuk svog instrumenta, uz nova dela domaćih autora, svedoči o sadašnjem trenutku, može biti zadovoljan rezultatom. Usledile su pozitivne reakcije i van naših granica. O čemu je reč, za „Politiku” saopštava naš sagovornik: – „Violončelo fondacija” iz Njujorka uvrstila je album „Tragovi” među pet najboljih čelo izdanja u 2020, a kandidovan je i za nagradu grada Beograda u oblasti muzičkog stvaralaštva. U umetnosti priznanja nisu presudna, ali je važno znati da je doprinos svih nas koji smo „Tragove” ostvarili, prepoznat. Ne treba zaboravljati prošlost, ali još važnije je stvarati sada i ličnim primerom uticati na sve one koji se osećaju zbunjeno u mnoštvu

Kultura

01.04.2021 u 22:00

Programski jezici i note

Na koji način se digitalne tehnologije koriste u srpskom umetničkom muzičkom stvaralaštvu u periodu od ranih sedamdesetih godina prošlog veka kada su prvi uređaji te vrste ušli u profesionalnu upotrebu kod nas, pa sve do danas, analizirao je Milan Milojković, docent na katedri za muzikologiju Akademije umetnosti u Novom Sadu. Njegovu doktorsku studiju iz oblasti elektroakustičke muzike, „Digitalna tehnologija u srpskoj umetničkoj muzici”, nedavno je objavila Matica srpska. ‒ Pojam računarske muzike, kao svojevrsne podgrupe elektroakustičke/elektronske muzike, sagledavao sam od prvih takvih određenja u svetskoj muzikološkoj literaturi 50-ih godina prošlog veka, sve do savremenih tumačenja, kako bih se na posletku opredelio da se kroz rad najviše oslonim na određenje ovog polja koje je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: muzika

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu