Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

07.01.2022 u 14:00

Biti strpljiv i uporan

Godinu za nama, ali i period pre nje pamtiću po koroni. Po odlasku mnogih meni dragih ljudi. Ne samo iz sveta umetnosti već uopšte, to je prvo na šta me asocira protekli period. Mislim da više nikada moj posao i moja branša neće biti ista jer su mnogi otišli, oni koji su bili naši uzori i učitelji. Dramska umetnica Danijela Nela Mahailović ovako se u razgovoru za „Politiku” osvrnula na period koji je za nama, a koji je za nju profesionalno, uprkos epidemijskim okolnostima bio veoma uspešan. ‒ Dolaze mlade snage i treba da bude tako, samo previše je odjednom otišlo nadarenih, kvalitetnih ljudi. To je ono što mi je obeležilo protekle dve godine, zato ih se neću sećati, bez obzira na to što su mi se u prethodnom periodu u profesonalnom domenu desili značajni iskoraci i što je bilo i nekih

Društvo

03.01.2022 u 11:02

Različiti stavovi na univerzitetu nipošto ne znače neprijateljstvo

Na čelu Saveta UB, najvišeg organa upravljanja najvećim univerzitetom u zemlji, prof. dr Aleksandar Popović nalazi se tri godine. A u 2021, koju smo upravo ispratili, podupirao je ovaj deo akademske zajednice pri prolasku kroz dve veće turbulencije. Jednu je donela pandemija i neplanirani onlajn rad, a drugu je izazvala verovatno najburnija promena na rektorskom tronu u istoriji Univerziteta u Beogradu. Kako gleda na to i godinu za nama, kao neko ko je na UB došao s drugim planom i idejom da mu povrati bar deo oduzete imovine i usmeri ga ka održivom razvoju, uključujući i energetsku efikasnost, prof. Popović otkriva za naš list. Prvi deo 2021. obeležio je izbor rektora UB, kada ste rekli da se nećete stavljati ni na jednu stranu, ali da je univerzitetska javnost dala ubedljivu većinu

Kultura

02.01.2022 u 22:23

Ništa ne bih menjao u karijeri

Timoti Sajmon Rot, ili kratko i jasno – Tim Rot, rođen je u Londonu (1961) u porodici u kojoj je majka slikala i predavala, a otac bio novinar, pripadnik Komunističke partije koji je prvobitno prezime Smit četrdesetih godina promenio u jevrejsko (jidiš) Rot, u znak javne antinacističke solidarnosti. Tim Rot je svoje umetničke talente nasledio od roditelja – sanjao je da postane vajar i studirao umetnost, ali je na kraju shvatio da je njegov poziv gluma. Kao glumac kombinuje osećajnost, čvrstinu, autoritet, moć, šarm i humor u svom radu, i u stanju je da otelotvori kako lude i nasilne kriminalce, tako i osetljive i izmučene umetnike poput Vinsenta van Goga. Đuzepe Tornatore, koji je režirao „Legendu o pijanisti na okeanu”, a u kome Rot igra, svedočio je da je on glumac koji drži mnogo

Hronika

02.01.2022 u 18:01

Istražujemo još osam ubistava u inostranstvu

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) raspolaže informacijama o još najmanje osam ubistava u inostranstvu u čijem su izvršenju, osim stranih, učestvovali i srpski državljani, otkriva u ekskluzivnom intervjuu za „Politiku” Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal Republike Srbije. Tužilaštvo je spremno da sarađuje sa istražnim organima tih zemalja kako bi se rasvetlila sva krivična dela u kojima su učestvovali srpski državljani. Pored novih informacija u vezi sa krivičnim delima za koje do sada prikupljeni dokazi ukazuju da su ih počinili pripadnici organizovane kriminalne grupe, Nenadić govori o tome kakva saznanja TOK ima o Radoju Zviceru, vođi „kavačkog klana”, zbog čega je kao osnov za ponovno određivanje pritvora nekadašnjoj državnoj sekretarki u MUP-u Dijani Hrkalović navedena

Društvo

02.01.2022 u 19:05

Uvek na novom početku

Trudim se da budem dostupna široj publici, ali da opet ostanem dosledna sebi i stilu koji volim. Moj savet je da se bude uporan, mora da dođe do izražaja sve što je kvalitetno, treba puno vremena ako se hoda nekom stazom kojom se ređe ide, poručuje muzičarka Lena KovačevićIsidora MasnikovićFoto Belkisa Abdulović U ruci ima diplomu amsterdamskog konzervatorijuma, u grlu glas slavuja, u biografiji nastupe sa najpoznatijim orkestrima i muzičarima širom sveta... Ali ima i ono najvažnije za umetnike – snove! I želju da ide dalje, da se ne predaje... Svake godine, kaže, sanja nove i stare snove, ne gleda unazad, uvek je na nekom novom početku, to je inspiriše... Ovim ohrabrujućim mislima, u svečarskom ambijentu, započinje praznični razgovor za naš list, džez pevačica, kompozitor i tekstopisac

Društvo

29.12.2021 u 19:30

Do kraja januara dnevno će biti i 5.000 zaraženih koronom

Omikron, novi soj virusa korona, stigao je i u Srbiju, a s njim i veliki strah medicinara da će uskoro, zbog velike prenosivosti, koja je njegova glavna odlika, opet početi da skače broj obolelih. Primarijus dr Predrag Kon, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu i član Kriznog štaba za suzbijanje kovida 19, kaže da je u poslednja tri dana već došlo do porasta broja zaraženih od kovida u našoj zemlji. „To se ne može zaustaviti, osim ako se ne preduzmu ozbiljne mere. Veći porast broja zaraženih imaćemo posle novogodišnjih i božićnih praznika, a naročito u drugoj polovini januara. Mnogi se neće javljati lekarima u ovom periodu jer uglavnom to izbegavaju da čine u vreme praznika”, istakao je dr Kon. Neki lekari prognoziraju da ćemo za dve nedelje beležiti i po 5.000 zaraženih

Ekonomija

28.12.2021 u 21:11

Srbiji je potrebna fabrika novinskog papira

U svetu je zavladala nestašica starog papira, kao osnovne sirovine za proizvodnju novinskog. Imajući u vidu da i proizvođači ambalažnog koriste 100 odsto stari papir kao sirovinu, a profitabilniji su u odnosu na fabrike koje proizvode novinske i grafičke papire, to je uticalo na smanjenu proizvodnju novinskog papira na svetskom nivou i izazvan je debalans između proizvodnje i potrošnje ove vrste hartije, kaže Milorad Krgović, profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u penziji, koordinator Centra celuloze, papira, ambalaže i grafike, koji je konsultant Svetske banke i ekspert Ujedinjenih nacija za celulozu i papir i štednju energije u ovoj oblasti. Srbija je zbog loših privatizacija ostala bez fabrike koja bi proizvodila ovu vrstu hartije, pa su izdavači prinuđeni da je uvoze po veoma visokim

Kultura

24.12.2021 u 20:00

Micić ‒ vizionar novog doba

Da je reč o nesumnjivo kapitalnom projektu Galerije Rima i Instituta za književnost i umetnost vidi se čim se zbornik „Sto godina časopisa Zenit 1921 – 1926 – 2021” uzme u ruke – 760 strana, 657 ilustracija, 36 autora. A kada čitalac uroni u more podataka, tumačenja i zaključaka, čini mu se da nema kraja novim saznanjima koje ovo štivo nudi. Tekstovi su grupisani u pet odeljaka: Zenitizam u ključu avangarde, Istorijski okviri zenitizma, Zenitizam u transnacionalnom kontekstu, Zenitistička ostvarenja u svetlu novih tumačenja i Dokumenti i zenitistička baština, a oni koji su osmislili njegovu organizaciju u svojstvu urednika su Irina Subotić, istoričarka umetnosti, profesorka emerita, nekadašnji kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a potom i Narodnog muzeja u Beogradu, i Bojan

Kultura

23.12.2021 u 15:15

Svaka ptica treba da peva iz sopstvenog grla

Drama u tri čina „Nora ‒ Lutkina kuća” Henrika Ibzena iz 1879. godine, oduvek je bila velika inspiracija rediteljki Tatjani Mandić Rigonat koja je upravo i režira u matičnom Narodnom pozorištu u Beogradu. Premijera je večeras od 19 sati na Velikoj sceni nacionalnog teatra. Tatjana Mandić Rigonat potpisala je i adaptaciju, scenograf je Branko Hojnik, kostimograf Ivana Vasić, kompozitor Irena Dragović... Ibzenove junake tumače: Nada Šargin (Nora Helmer), Nenad Stojmenović, Hadži Nenad Maričić, Katarina Marković, Goran Jevtić i Jelena Blagojević. – „Nora ‒ Lutkina kuća”, prvi je dramski bestseler, prevratnička drama koja je pronela Ibzenovu slavu širom sveta i uzdrmala pozorišne scene i savest ondašnjih građana, inspirisala mnoge umetnike, pokrenula polemike koje i danas traju. Zbog Nore,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju