Kup.	Prod.	Sred.
117.21	117.92	117.57
98.67	99.26	98.96
108.77	109.43	109.1

Region

08.07.2021 u 10:42

Porodice srpskih žrtava traže smenu Bisere Turković

BANjALUKA- Članovi Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice traže da Savet ministara smeni, odnosno razreši dužnosti ministra inostranih poslova u Savetu ministara BiH Biseru Turković zbog inicijative da 11. jul bude proglašen danom žalosti. Predsednik ove organizacije Branimir Kojić rekao je u izjavi za Srnu da u proteklom ratu nije ginuo samo jedan narod, pa da samo njemu bude posvećen dan žalosti. „Zbog samovolje Turkovićeve, nepoštovanja svih žrtava i kontinuiranog saminicijativnog neovlašćenog delovanja, tražimo od naših predstavnika u Savetu ministara da pokrenu inicijativu za njenu smenu i tako pokažu porodicama poginulih da se niko ne sme da se poigrava našim žrtvama i vređa njihove porodice, niti naše žrtve da minimizira, a druge

Kultura

05.07.2021 u 15:57

Izabrana dela Dejana Medakovića u 25 knjiga

Izabrana dela akademika Dejana Medakovića biće obavljena u najmanje 25 knjiga povodom 100 godina od njegovog rođenja, najavio je direktor izdavačke kuće „Prometej” Zoran Kolundžija. Govoreći na „Danu sećanja na Dejan Medakovića” (7. jul 1922 – 5. jul 2008), upriličenom danas u Vukovoj zadužbini gde su se okupili članovi Medakovićeve porodice, prijatelji, saradnici i poštovaoci, Kolundžija je rekao da je planirano da ove i naredne godine bude objavljeno po deset knjiga istaknutog istoričara umetnosti, naučnika i pisca. „Poslednjih meseci se intenzivno bavim pregledanjem šta je uradio Medaković i to je vrlo impresivno po količini, ali je po neprolaznosti misli fascinantno”, istakao je Kolundžija, koji je podsetio da se kao prva knjiga iz planiranog projekta nedavno pojavilo reprezentativno reizdanje

Pisma čitalaca

03.06.2021 u 09:00

Sećanje na baletskog velikana Milorada Miškovića

Među mnogim medijima koji su objavili vest o smrti velike italijanske balerine Karle Frači (1936–2021) izdvaja se opširni tekst vaše saradnice Biljane Lijeskić „Odlazak nenadmašne Žizele”, objavljen 29. maja u „Politikinoj” rubrici Kultura. U tekstu se navodi izjava Fračijeve o njenoj saradnji s velikim umetnicima, gde pored Nurejeva i Barišnjikova pominje i najpoznatijeg jugoslovenskog baletskog igrača Milorada Miškovića. Međutim, ostali domaći mediji koji su preneli vest o smrti Karle Frači ne pominju tu saradnju s našim umetnikom svetske reputacije Miloradom Miškovićem. S Karlom Frači prvi put je igrao 1960. u celovečernjem baletu „La Commedia umana”, da bi 1962. nastupili u „Parisovom sudu”, za koji je radio i koreografiju. Njen partner bio je i u baletima „San letnje noći”, „Galeb”,

Kultura

27.05.2021 u 18:35

Uvek se vraćala rodnom Banatu

Milena Jeftić Ničeva Kostić, slikar, kostimograf i scenograf, preminula je preksinoć u Beogradu ostavivši za sobom bogati umetnički opus. Svojim izmaštanim kostimima, scenografijama i lutkama ova jedinstvena umetnica dala je poseban pečat scenskoj iluziji, pokazavši koliko je tanana linija između likovnog i pozorišnog stvaralaštva. Rođena 1943. godine u Tomaševcu, diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde je završila postdiplomske studije na odseku za scenski kostim. Svoje legate za života Milena Jeftić Ničeva Kostić zaveštala je Galeriji Matice srpske i Kući legata, kojoj je 2006. godine poklonila svojih 30 originalnih radova, a pre nekoliko meseci i stan-atelje, u kojem je živela i stvarala. Multimedijalnost ove umetnice ogleda se u njenom dugogodišnjem

TV revija

25.05.2021 u 14:29

Gospodinu muzičkoj zvezdi s poštovanjem

Za 19 godina, koliko postoji emisija Tanje Peternek Aleksić „TV lica... kao sav normalan svet”, nije se dogodilo, kao proteklog vikenda, da i u subotu i nedelju budu emitovane one koje su nosile tužni predznak In memoriam. Tanja Peternek Aleksić snimila je oko sedam stotina emisija s ljudima različitih generacija i profesija, ali uvek zanimljivih biografija. Zahvaljujući njenoj bogatoj arhivi, u subotu 15. maja, na RTS reprizirana je emisija u kojoj je gost bio Bratislav Braca Petković, poslastičar s diplomom režije, nekadašnji ministar kulture i informisanja i osnivač Muzeja automobila i pozorišta Moderna garaža. Tog dana stigla je vest da je preminuo legendarni pevač Đorđe Marjanović i već sutradan Tanja Peternek je od svoje dve emisije izmontirala „In memoriam – TV lica...” u

Beograd

10.05.2021 u 13:37

Položeni venci povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu

Povodom obeležavanja Dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu danas su položeni venci na Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu. Vence su položili predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević, zamenik gradonačelnika Goran Vesić i predstavnici Jevrejske opštine Beograd, diplomatskog kora i udruženja građana. Vesić je podsetio da je prva odluka Skupštine grada, posle izbora 2014. godine, bila da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, dodajući da je taj dan izabran zato što su 10. maja 1942. godine nacistički okupatori proglasili Beograd gradom bez Jevreja. „Na našu sreću, a njihovu žalost, to nije bilo potpuno tačno jer su neki Jevreji uspeli da prežive tako što su se skrivali kod prijatelja Srba, bili u narodno-oslobodilačkoj borbi,

Kultura

07.05.2021 u 18:14

Odlazak čoveka bez iluzija

Mislim da je prošlo to viteško vreme da se borimo za istinu. Okruženi smo lažima i isključivo ličnim interesima. Posle svih prevara i razočaranja više nikome ne verujem. Ove reči izgovorio je pre nešto više od godinu dana, u intervjuu za naš list, glumac Feđa Stojanović, koji je preminuo prekjuče u Beogradu posle duge i teške bolesti. Priznao je tada, u martu 2020, da se odlično oseća jer više nema iluzije, a povod razgovoru bila je predstava „Dabogda te majka rodila” u Ateljeu 212, gde je Feđa igrao jedinu mušku ulogu – lik Oca. – Ovo je za mene potpuno novo iskustvo. Devet partnerki, rediteljka, scenografkinja, kompozitorka, a ja sam. Ali sa ženama je mnogo prijatnije raditi. One su vredne, pouzdane, kooperativne... Neću više da ih hvalim. Ali uživao sam. „Dabogda samo radio sa

Kultura

30.04.2021 u 17:43

Razigrana poezija „mladog Remboa”

Danas se navršava deset godina od smrti Petru Krdua, pesnika, prevodioca, novinara i dugogodišnjeg predsednika i urednika Književne opštine Vršac, koji je iznenada preminuo 30. aprila 2011. godine. Rođen je u Baricama pored Vršca 1952. godine, u kući u kojoj se oduvek govorilo „više jezika”. Iz Vršca na univerzitetske studije odlazi u Beograd, na Katedru za rumunski jezik Filološkog fakulteta. Potom, u nastojanju da stekne znanja o jednom od najvećih vajara 20. veka – Brankušiju, odlazi i u Bukurešt gde uspešno završava studije istorije umetnosti. Petru Krdu je pisao na dva jezika – rumunskom i srpskom. Prvu zbirku poezije objavio je na rumunskom u 17. godini života, a dve godine kasnije i drugu, takođe na rumunskom. Nazvan „mladi

Pisma čitalaca

27.04.2021 u 10:22

Sećanje na Tozovca

Tužna vest o smrti Predraga Živkovića Tozovca podstakla me da sa čitaocima „Politike” podelim svoje sećanje koje govori o tome kakav je čovek bio ovaj naš umetnik. Davne 1970. godine, kad je tek započinjao svoju veličanstvenu karijeru, zatekao sam se sa svojim društvom u restoranu „Stara sloboda” u Pančevu u kasnim večernjim satima. Oko ponoći ulazi Tozovac noseći harmoniku na ramenu i u hodu, idući ka podijumu za orkestar, kaže: „Ko je ušao – ušao je. Ko nije, i ne treba da uđe. Zatvaraj vrata!” Sa društvom sam sedeo u samom uglu restorana. A onda je počeo tzv. Tozovčev šou. Pevao je i svirao satima. Svi su naručivali muziku i pesme, pa i ja. Vreme je brzo prolazilo, ali ja ne dočekah „svoju” pesmu. Tozovac je, naime, napustio restoran oko tri ujutru, valjda je negde

Kultura

26.04.2021 u 13:27

Korifej likovne umetnosti

Slikar Bogoljub Boba Jovanović (1924-2021), svojom profesionalnom biografijom predstavlja jednog od korifeja likovne umetnosti u Srbiji druge polovine 20. veka. Sve je počelo 1953. godine sa dve samostalne izložbe u Beogradu (ULUS i Grafički kolektiv) i predgovorima Zorana Mišića i Vaska Pope koji su sačuvali svoju aktuelnost i anticipatorski karakter i danas poetizujući matricu fluidnog i neobičnog u ubedljivom umetničkom konceptu. U istorizaciji epohe modernizma, u kontekstu jugoslovenskog kulturnog prostora, Jovanovićevo delo je, više od epizode, izazvalo veliku pažnju (posebno ciklusi „Mađioničari” i „Poslovice”); u stručnim krugovima prepoznata je značajna autorska pojava koja pravi iskorak iz tada vladajući ideoloških shema. Isto tako, njegovo delo je izdržalo stroga kritičarska

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sećanje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће