Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,64	98,23	97,93
106,86	107,51	107,18

Kultura

30.04.2021 u 17:43

Danas se navršava deset godina od smrti Petru Krdua, pesnika, prevodioca, novinara i dugogodišnjeg predsednika i urednika Književne opštine Vršac, koji je iznenada preminuo 30. aprila 2011. godine. Rođen je u Baricama pored Vršca 1952. godine, u kući u kojoj se oduvek govorilo „više jezika”. Iz Vršca na univerzitetske studije odlazi u Beograd, na Katedru za rumunski jezik Filološkog fakulteta. Potom, u nastojanju da stekne znanja o jednom od najvećih vajara 20. veka – Brankušiju, odlazi i u Bukurešt gde uspešno završava studije istorije umetnosti. Petru Krdu je pisao na dva jezika – rumunskom i srpskom. Prvu zbirku poezije objavio je na rumunskom u 17. godini života, a dve godine kasnije i drugu, takođe na rumunskom. Nazvan „mladi

Među nama

27.04.2021 u 10:22

Sećanje na Tozovca

Tužna vest o smrti Predraga Živkovića Tozovca podstakla me da sa čitaocima „Politike” podelim svoje sećanje koje govori o tome kakav je čovek bio ovaj naš umetnik. Davne 1970. godine, kad je tek započinjao svoju veličanstvenu karijeru, zatekao sam se sa svojim društvom u restoranu „Stara sloboda” u Pančevu u kasnim večernjim satima. Oko ponoći ulazi Tozovac noseći harmoniku na ramenu i u hodu, idući ka podijumu za orkestar, kaže: „Ko je ušao – ušao je. Ko nije, i ne treba da uđe. Zatvaraj vrata!” Sa društvom sam sedeo u samom uglu restorana. A onda je počeo tzv. Tozovčev šou. Pevao je i svirao satima. Svi su naručivali muziku i pesme, pa i ja. Vreme je brzo prolazilo, ali ja ne dočekah „svoju” pesmu. Tozovac je, naime, napustio restoran oko tri ujutru, valjda je negde

Kultura

26.04.2021 u 13:27

Korifej likovne umetnosti

Slikar Bogoljub Boba Jovanović (1924-2021), svojom profesionalnom biografijom predstavlja jednog od korifeja likovne umetnosti u Srbiji druge polovine 20. veka. Sve je počelo 1953. godine sa dve samostalne izložbe u Beogradu (ULUS i Grafički kolektiv) i predgovorima Zorana Mišića i Vaska Pope koji su sačuvali svoju aktuelnost i anticipatorski karakter i danas poetizujući matricu fluidnog i neobičnog u ubedljivom umetničkom konceptu. U istorizaciji epohe modernizma, u kontekstu jugoslovenskog kulturnog prostora, Jovanovićevo delo je, više od epizode, izazvalo veliku pažnju (posebno ciklusi „Mađioničari” i „Poslovice”); u stručnim krugovima prepoznata je značajna autorska pojava koja pravi iskorak iz tada vladajući ideoloških shema. Isto tako, njegovo delo je izdržalo stroga kritičarska

Kultura

14.04.2021 u 12:31

Praznina iza Brane Crnčevića oseća se na svaki način

Predsednik Srbije i lider SNS Aleksandar Vučić, podsetio je da je na današnji dan, pre 10 godina, preminuo srpski književnik Brana Crnčević. „Pre 10 godina, tiho je otišao veliki čovek, naš saborac i prijatelj, jedan od osnivača SNS, veliki Brana Crnčević. Majstor pisane reči, borac za bolju Srbiju, svedok epohe u kojem je naša zemlja prošla kroz ogromna iskušenja, neumorni branilac raseljenog srpskog naroda koji je okupljao i o kojem se brinuo kao predsednik Matice iseljenika”, naveo je Vučić na instagram profilu „avucic”, uz fotografiju sa Crnčevićem. Vučić ističe da se praznina u javnom, kulturnom i političkom životu nakon odlaska Brane Crnčevića, oseća na svaki način. „Njegov jedinstveni izraz obojen satirom, ironijom, ponekad čak i cinizmom, na upečatljiv način je ukazivao

Kultura

14.04.2021 u 20:00

Ako je zemlja oblak

Dvanaestog aprila 1956. godine u Jarkovcu je rođen, a jedanaestog aprila 1997. iz Beograda je „pobegao negde“, možda kad mu se na glavu srušio čitav svet, možda da se unapred podrugne rasprodaji bola, možda i da nam pokaže da ume da bude gadan kad je naše pažnje gladan. Rajko Kojić je jedan od najvećih gitarista koje je srpska i jugoslovenska rok muzika dala. Dobro, imamo Točka, i Točak je naš Hendriks. Rajku je nedostajalo malo daha, malo vazduha, malo otvorenog prostora da postane naš Riči Blekmor. Ili ne – zašto ga poistovećivati s bilo kim. U muzičkom smislu, Rajko je bio tvorac i pokretač grupe koja će u istoriji ostati upamćena pod nazivom „Riblja čorba“. Na prvom „Čorbinom“ albumu grupi je dao zvuk, ton, celinu. Taj album, „Kost u grlu“, najbolji je koji je ovaj bend

Kultura

13.04.2021 u 20:00

Njegovo muzičko uho „hvatalo” je sve zvuke

Ukoliko ne stvaraš lako, onda nemoj ni da komponuješ, rekao je šeretski, uz osmeh, Zoran Simjanović (11. 5. 1946–11. 4. 2021), kompozitor, kada sam ga povodom nagrade „Darko Kraljić” posetila pre nepune tri godine u njegovom domu. Simjanovićevu muziku ste sigurno slušali svih ovih godina, iako možda toga niste bili svesni. Dovoljno je reći da su špice za TV Dnevnik Radio-televizije Srbije (od 1980), Kulturni i Sportski dnevnik, Radio Studio B (od 1970), Jutarnji program RTS-a i za raznovrsne kvizove takođe njegovo delo. Baš kao i Flojd, lik koji ludo vozi i ludo voli, iz filma „Nacionalna klasa” za koji je pisao muziku, Simjanović se sa svojim kompozitorskim umećem provozao, u pet decenija karijere, kroz 66 igranih filmova. Nemoguće je sve pomenuti, ali je dovoljno

Kultura

09.04.2021 u 09:07

Odlazak dirigenta Miodraga Janoskog

Miodrag Janoski, jugoslovenski i srpski dirigent (Veles, 11.08. 1936. – Mladenovac 6. 04. 2021.) nekadašnji dirigent Opere SNP-a, v. d. direktora Opere i v. d. upravnika SNP-a, preminuo je u 85. godini, navodi se u saopštenju Srskog narodnog pozorišta. Na Muzičkoj akademiji diplomirao je na više odseka: 1966. violinu kod prof. Vladimira Markovića, na odseku za gudačke instrumente, potom kompozicije kod prof. Enrika Josifa i 1973. dirigovanje kod prof. Živojina Zdravkovića. Zvanje magistra stekao je na Akademiji za glazbu u Ljuljani. Tokom karijere usavršavao se u Sofiji kod prof. K. Ilijeva i u Sijeni kod prof. F. Ferara. Karijeru je počeo 1966. kao violinista u Beogradskoj filharmoniji, a bio je i član Beogradskog kamernog ansambla u svojstvu violiniste, čembaliste i asistenta

Kultura

07.04.2021 u 20:00

Odlazak Predraga Živkovića Tozovca

Predrag Živković Tozovac (1936–2021) srpski kompozitor, tekstopisac, harmonikaš i pevač narodne muzike preminuo je preksinoć od posledica virusa korona u 85. godini na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, preneo je Tanjug. Jedan od poslednjih velikana u ovom žanru, uz Tomu Zdravkovića, Vasiliju Radojčić i Predraga Cuneta Gojkovića, ostavio je iza sebe nezaboravne pesme uz koje se tugovalo i veselilo, kao što su „Vlajna”, „Jesen u mom sokaku”, „Mirjana”, „Ti si me čekala” ili one setne „Violino, ne sviraj” i „Ovamo, Cigani”, „Oči jedne žene”, „Prazna čaša”... Tu je i „Jeremija” („Ja sam ja Jeremija, prezivam se Krstić... Služio sam stari kadar artiljerija”), pesma koju su voleli vojnici i obična publika, ali kojom komunističke vlasti sedamdesetih godina prošlog veka nisu bile

Društvo

06.04.2021 u 14:44

Korakom predaka, korakom pobede

Povodom 80 godina od bombardovanja Beograda i napada nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu, 6. aprila 1941. godine, i 22 godine od NATO agresije na SRJ, danas je održana online konferencija „Besmrtni puk 2021. - Korakom predaka, korakom pobede”. Ministar za inovacije i tehnološki razvoj i predsednik Fondacije Besmrtni puk Nenad Popović rekao je da je duga i teška srpska i ruska borba za istinu i pravdu, za slobodu koja je, ističe, najveća vrednost naših naroda. „U toj borbi stradali smo mnogo. Stradali smo zajedno, rame uz rame, oslobađajući i naše zemlje, ali i celu Evropu”, rekao je Popović. Naveo je da naša borba nije završena kapitulacijom nacističke Nemačke 1945. godine i dodao da ponekad moramo da se borimo, a ponekad i da ne dozvolimo da se

Kultura

06.04.2021 u 09:43

Odlazak Žike Bogdanovića

Živislav Žika Bogdanović, teoretičar umetnosti, stripolog i dugogodišnji direktor Jugoslovenske kinoteke, preminuo je u subotu 3. aprila u Beogradu u 89. godini, objavila je Kinoteka. Direktor Jugoslovenske kinoteke postao je 1981. i na toj funkciji zadržao se sve do 1990. Objavio je knjige „Veliki vek filma” (eseji o filmskoj komediji, italijanskom neorealizmu, japanskom filmu), „Od filma do filma” (eseji o velikanima filmske režije), „Rađanje američkog zvučnog filma”, „Čudesni svet Đorđa Lobačeva”, „Aleks Rejmond ili poslednji put kad smo bili mladi”, „Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa” 1934/194, „Slika, zvuk, boja: Rađanje i uspon filma koji govori”, kao i druge. Jugoslovenska kinoteka nedavno je objavila i njegovu poslednju knjigu „Prijatelji

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sećanje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu