Kup.	Prod.	Sred.
117.23	117.94	117.58
103.69	104.31	104
113	113.68	113.34

Svet

26.01.2022 u 09:17

Gutereš osudio oživljavanje antisemitizma i pozvao na suprotstavljanje mržnji

UJEDINjENE NACIJE - Generalni sekretar UN Antonio Gutereš osudio je oživljavanje antisemitizma i pozvao ljude širom sveta da se odlučno suprotstave mržnji i netrpeljivosti bilo gde u svetu. On je govorio na komemoraciji povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta u Park Ist Sinagogi u Njujorku u utorak uveče, koja je zbog pandemije održana virtuelno. Gutereš je rekao da ga je nedavno uznemirilo saznanje da je tek polovina odraslih širom sveta čula za Holokaust, tokom koga je ubijeno šest miliona Jevreja, što je trećina tog naroda, i milioni drugih ljudi tokom Drugog svetskog rata. Rekao je da je nedostatak znanja među mlađim generacijama „još gori”. „Naš odgovor na neznanje mora biti obrazovanje. Sve vlade imaju odgovornost ;da podučavaju o užasima holokausta”, rekao je

Kultura

21.01.2022 u 20:00

Kratak život, a dugačka lajkovačka pruga

Ugledni srpski književnik Radovan Beli Marković preminuo je iznenada u sredu uveče u svom Lajkovcu, u 75. godini. Smrt najpoznatijeg Lajkovčanina, kojeg su sugrađani zvali Književnik, predstavlja veliki gubitak za srpsku književnu scenu i za varoš na Kolubari, saopšteno je iz opštine Lajkovac. U svojim delima ovekovečio je rodne Ćelije, Lajkovac, Kolubaru i „belo” Valjevo, pripovedajući jedinstvenim jezikom. Prvi je dobitnik Povelje za životno delo opštine Lajkovac, koja mu je uručena 16. septembra 2021. godine povodom dana opštine. Krajem jula 2021. prelepom književnom večeri na starom ćelijanskom mostu, uz promociju romana „Stojna vetrenjača”, obeleženo je 50 godina njegovog bogatog stvaralačkog rada. Pred, kako je i sam potvrdio, „odličnim” skupom u kojem su, pored ostalih, bili profesor Radivoje Mikić, Darko Tanasković, Miloš Jevtić, Vojislav Koštunica, Dušan Mihajlović, Dragan Lakićević, Slobodan Jevtić Pulika, ova promocija je održana u gotovo nestvarnom ambijentu, na starom gvozdenom mostu preko Kolubare, na mestu zvanom Beli brod, u Ćelijama kod Lajkovca, rodnom mestu pisca, o kome je tom prilikom i govorio.

Kultura

17.12.2021 u 12:40

Moja žitna polja

Izložba „Moja žitna polja” otvorena je u galeriji „Kombank dvorane”, u znak sećanja na nedavno preminulog srpskog slikara Miloša Šobajića. Trajaće do 13. januara 2022, a posvećena je poslednjem periodu njegovog života i rada ‒ od 2016. do 2021. godine. Na otvaranju je prikazan film pod nazivom „Miloš Šobajić 2016‒2021” Vladimira Valesinskog, a posetioci imaju priliku da pogledaju i fotografije iz porodične arhive. Medijima su se obratili novinarka Vjera Vuković, psiholog Sofi Bidar, prof. dr Darko Tanasković i Igor Stanković, direktor „Kombank dvorane”, čija je galerija zvanično bila otvorena Šobajićevom izložbom petog marta, a slike čuvenog autora deo su stalne postavke kultnog prostora.

Kultura

16.12.2021 u 22:00

Nomen non omen

MERA ZA MERU Počeću onako kako bi Tika voleo: „Ovde je reč o Pokojniku. To je komad koji je napisao Nušić. Možda je tragedija, možda komedija, možda tragikomedija, a možda Pokojnik izmiče žanrovima, kao i svi najbolji komadi.” Režirao sam Nušićev tekst za televiziju 1990. godine bez rediteljskih egzibicija i kerefeka, hteo sam da uradim „kanonsku” verziju, da se vidi ono što Nušić hoće. Mislim da sam uspeo, proverite na „Jutjubu”. Veoma je teško naći ravnotežu između ozbiljnosti, cinizma, burleske, satire i tuge u tom tekstu, koji važi za najveću Nušićevu enigmu za reditelja. Sastavio sam glumačku reprezentaciju Miša Žutić, Predrag Ejdus, Neda Arnerić, Goran Sultanović, Danilo Lazović, Branko Cvejić, Milan Mihajlović, Radoš Bajić, Ružica Sokić, Lane Gutović i

Region

13.12.2021 u 11:19

Nikolovska: Mi u Americi živimo vašu budućnost

ZAGREB - Ljiljana Nikolovska, bivša pevačica grupe Magazin, rekla je da ljudi u Americi žive budućnost nekadašnjih jugoslovenskih republika i da je to ono što nju boli. „Mislim da mi živimo vašu budućnost i to me boli jer je vi ne vidite. Zdravstvo se u svim eks Ju zemljama raspada da bi ga tajkuni pod parolom 'Vidiš da ne šljaka!' privatizovali, a onda više nema pravila, bolesnik postaje potpuno nebitan”. Kako je rekla, sve te fore su milion puta oprobane i prilično jeftine - postepeno smanjuješ ulaganja da bi nešto prestalo biti funkcionalno, vičeš 'Vatra!' i prodaš privatniku”. Na kraju, ističe ona, od obične ulične lopuže, makar nakratko, postaneš kapitalistički heroj, a kada ljudi shvate šta se događa, bude kasno. Zato je, kaže, boli da gleda šta se događa u njenim zemljama dodajući

Kultura

07.12.2021 u 12:26

Pozorišni hroničar svoga vremena

Neumorni rizničar teatra dr Petar Volk, pozorišni i filmski kritičar, istoričar i teoretičar, koji je preminuo u 91. godini u Beogradu, ostavio je za sobom bogato delo, pored ostalog, više 60 knjiga iz oblasti filma i teatra: „Sloboda filma”, „Opasne slike”, „Pozorište i tradicija”, „Pisci nacionalnog teatra”, „Pozorište i tradicija”... Bivši upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta (1977‒1981) dr Petar Volk rođen je u Bosanskom Petrovcu 1931. godine. Završio je gimnaziju u Banjaluci, a studije književnosti u Zagrebu, da bi prvi doktorat na svetu iz oblasti animiranog filma dobio na prestižnom i najstarijem univerzitetu u Evropi: Karlovom univerzitetu u Pragu, 1968 godine, a drugi doktorat nauka dodelio mu je Univerzitet umetnosti u Beogradu. Bio je redovni profesor (predmet Istorija

Kultura

22.11.2021 u 13:17

Kosmopolitski duh srpske kulture

Polako odlaze velike ličnosti srpske kulture koje su svojim delom i delovanjem stvarale i usmeravale i našu književnost i naš književni život. Aleksandar Petrov (1938‒2021) bio je poslednji veliki kritičar druge polovine prošloga veka koji je oko sebe (doslovno do poslednjeg dana) okupljao i sabirao nekoliko generacija književnih tumača, svedočeći im ličnim primerom nužnu prožetost pisanja, etičnosti i dobronamernosti. Retko da je u nas bilo književnog stvaraoca s kojim su se njegove mlađe i najmlađe kolege družile i sarađivale s više privrženosti i radosti. Petrov je sin ruskih emigranata, majke Irine iz plemićke porodice Karatejev, polaznice čuvenog peterburškog instituta „Smoljni” (visoke obrazovne ustanove za devojke plemićkog porekla), i oca Nikolaja Petrova, mladog belogardejskog

Magazin

07.10.2021 u 21:45

Stvarao je muziku koja govori o slobodi

Opraštajući se sa septembrom i letom, opraštamo se i s Mikisom Teodorakisom, čuvenim grčkim kompozitorom, revolucionarem, borcem za slobodu i velikim prijateljem Srbije, koji je preminuo početkom ovog meseca. U inat onima koji su ga proganjali, zatvarali i mučili zbog političkih stavova koji im se nisu dopadali, a na radost ljubitelja muzike, slobode i ljudskog dostojanstva, Teodorakis je doživeo 96 godina, dovoljno da iza sebe ostavi neizmerno bogatstvo ideja, nota i ličnih primera hrabrosti i humanosti. Bio je svestrani muzički genije, borac za pravdu, istinu i jednakost, ali i buntovnik, političar i predavač – inspiracija mladima kao porodični čovek i odani drugar u teškim, opasnim vremenima. Odali su mu počast širom sveta, od rodne Grčke, gde je i sahranjen, pa do Beograda, koji je

Kultura

06.10.2021 u 15:36

Putevi kojima samo hrabri hode

RASTANAK Mediji su ovih dana javili da je u dalekoj Šri Lanki preminuo srpski hirurg svetskog glasa, prof. dr Miodrag Colić. Većini nas, putnicima običnim, ta ostrvska država u Indijskom okeanu svakako nije blizu, ali za beogradskog lekara to nije važilo. Za čoveka koji je ostvario svoj davnašnji san da se zaputi, i stigne, u sve zemlje sveta – one s liste UN – nikakvi daleki meridijani jednostavno nisu postojali! A svojevremeno, kada se ta njegova velika planetarna avantura završila, u knjižarama se pojavio i Moj put oko sveta / My Journey Around the World, ta izuzetna, preteška, dvojezična knjiga – spomenik svim tim čudesnim Colićevim hodoljubljima. Ova kolosalna knjiga, svojom veličinom i značajem, kod čitaoca provocira i zapitanost otkud toliko upornog i strastvenog putnika u

Kultura

01.10.2021 u 12:23

Diskretna tuga i paradoks života

Ako postoji neko za koga može da se kaže da je u sebi nosio „radosnu tugu”, onda je to bio Ivan Tasovac. Ovaj složeni teološki izraz iz zlatnog doba Vizantije nosi savršen opis njegovog paradoksalnog životnog stava i karaktera. Sav u prinčevskoj melanholiji, istovremeno je bio ispunjen nekom gotovo nadljudskom vitalnošću i energijom, postajući tako jedinstven primer i idealni uzor za one najređe među nama, one od njegove vrste. Zbog toga je Ivan mogao da bude sav u najlepšim parovima spoljašnjih suprotnosti: i savršeno društven i usamljenik, i umetnik i menadžer, i romantičan baš kao i čovek od ovoga sveta. Pa je tako zbunjivao i odmah razoružavao sve koji bi hteli da ga svrstaju samo u ovu ili onu vrstu ljudi, tragično neuspešni u uzaludnim pokušajima da ga svedu samo na jedan oblik i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sećanje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће