Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Zdravlje

17.08.2021 u 18:00

Endometrioza može da bude uzrok steriliteta

Jedan od problema na koje se često žale žene širom sveta je endometrioza, što je posebno alarm kada predstavlja uzrok steriliteta. Reč je o je oboljenju gde se endometrijum (epitel koji oblaže zid materice i koji se guli u menstrualnom ciklusu) seli na organe male karlice, najčešće na jajnik, i tamo opstaje. Na jajniku se najčešće formira cista s tamnim krvavim sadržajem, koja se naziva endometrična ili čokoladna cista, zbog boje sadržaja. Kako ističe dr Mima Fazlagić, ginekolog, ponekad ćelije endometrijuma mogu da se rasele i izvan karlice i da se nađu na koži ili ožiljcima, a postoje čak i udaljene endometrioze u nosu ili plućima, ali to su veoma retki slučajevi. – Kada kažemo endometrioza, uglavnom mislimo na probleme koje ova pojava izaziva u maloj karlici. Najčešće se javlja kod

Zdravlje

10.08.2021 u 18:00

Kako se izboriti s insulinskom rezistencijom

U ordinacijama endokrinologa poslednjih godina česti su pacijenti tinejdžerke, kod kojih se otkrivaju problemi s insulinskom rezistencijom. Nekada se do ove dijagnoze dođe tako što devojčice imaju poremećaj menstrualnog ciklusa, sindrom policističnih jajnika ili probleme sa aknama. Većina ih ima prekomernu telesnu težinu, ne bave se sportom, kasno uveče idu na počinak i jedu „brzu hranu” uz koju često piju slatke gazirane napitke. Ali, ova dijagnoza se, inače, pojavljuje i kod osoba koje su u porodici imale nekog člana koji je bolovao od dijabetesa. Javlja se i kod žena i kod muškaraca u različitim godinama koji su povećali telesnu masu i teško je smanjuju. Većina se iznenadi kada ih lekar posavetuje da urade određene analize krvi i kada im saopšte da moraju iz korena da promene način

Društvo

30.07.2021 u 21:00

Prva godina niškog „Vatrenog oka” puna rekorda i podviga

Niš – Otvorena lane na današnji dan, a sagrađena za samo tri meseca u sastavu Instituta za javno zdravlje u Nišu krajem prošlog leta, najsavremenija laboratorija za molekularnu dijagnostiku „Vatreno oko 2”, oborila je sve moguće rekorde. Našoj zemlji laboratoriju je odmah po izbijanju pandemije kovida 19 u svetu donirala kineska vlada a stručnjaci i zaposleni u njoj onda su mesecima beležili mnogobrojne podvige koji će se pamtiti dugo, kažu i kada pandemije više ne bude bilo. „Vatreno oko 2”, u kojem je prvobitno bilo planirano da se dnevno maksimalno obrađuje oko hiljadu uzoraka i izrađuje isto toliko laboratorijskih testova, za 365 dana neprekidnog rada uspela je da obradi više od pola miliona analiza od materijala dobijenih iz zdravstvenih ustanova u gradovima i mestima zapadne, centralne i

Zdravlje

13.07.2021 u 18:00

Nizak rast dece više je od estetskog problema

Kada dete ne raste u skladu sa svojim uzrastom, većina roditelja je zabrinuta jer ne zna da li to može da ukaže da se nešto dešava sa zdravstvenim statusom mališana. Lekari objašnjavaju da nizak dečji rast nije samo estetski problem, kako ga najčešće ljudi doživljavaju, već da može da ukaže i na ozbiljnije zdravstvene probleme. Rano otkrivanje poremećaja od izuzetnog je značaja jer u velikoj meri poboljšava prognozu u pogledu mogućnosti dostizanja detetove normalne telesne visine. Prema procenama, u Srbiji trenutno više od 2.000 dece prima terapiju hormonom rasta. Dr Maja Ješić (Foto: lična arhiva) Hormon rasta osim što utiče na linearni rast kostiju, ima i niz značajnih uloga u metabolizmu, a njegov nedostatak može prouzrokovati srčane, imunološke, probleme s

Zdravlje

08.07.2021 u 18:00

Operacija aneurizme na mozgu spasava život

U Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” zvanično je počeo s radom Centar za vaskularna oboljenja mozga, a ja sam bila prvi pacijent kojem je rađena posebna intervencija u toj ustanovi. Urađena mi je endovaskularna intervencija na mozgu zbog aneurizme. Trajalo je sat vremena, koliko se sećam. Dobila sam lokalnu anesteziju u preponi zbog reza. Intervencija je bila malo neprijatna, u početku se oseti bol kada se ulazi u krvni sud. Nakon toga nema bola. Tokom intervencije komunicirala sam s lekarima. Objašnjavali su mi sve vreme šta rade i da ne počnem da paničim ako osetim neku promenu. Odlično su uigran tim i lepo su sve uradili. Posle dva dana sam mogla da izađem iz bolnice. Lekari su mi napomenuli da mogu da se vratim svakodnevnim aktivnostima i počnem da radim. Uskoro ću ići na

Zdravlje

06.07.2021 u 18:00

Šuga nije iskorenjena bolest

Među bolesti koje se smatraju davno iskorenjenim ubraja se i šuga. Međutim, u ordinacijama dermatologa gotovo da ne prođe dan a da se ne pojavi neki pacijent s ovom dijagnozom. Reč je o bolesti koju izaziva šugarac, parazit koji je jedva vidljiv golim okom. Dr Gorana Isailović (Foto: lična arhiva) Kako ističe primarijus dr Gorana Isailović, dermatolog, veoma često se problem ne prepozna odmah jer kada se pojave prvi simptomi oboljenja, niko ne razmišlja da je to šuga. – Pacijenti se često mesecima leče od alergija i sistemskih bolesti, a da niko ne pomisli da je dijagnoza zapravo šuga. Tek posle mesec dana od pojave bolesti organizam počne alergijski da deluje na šugarca pa se kod osobe pojavljuju čvorići na koži, skabidi, pa tada iskusni dermatolozi postave sumnju na

Zdravlje

01.07.2021 u 18:00

Nedostatak jednog gena uzrok spinalne mišićne atrofije

Aleksandra Martinović, potpredsednica Udruženja „SMA Srbija” i Larina mama Mama sam Lare Eve Martinović, koja živi u Smederevu i ima sedam godina. Od svoje prve godine bori se protiv spinalne mišićne atrofije. Spinalna mišićna atrofije (SMA) je retka, progresivna i smrtonosna neuromišićna bolest. Manifestuje se gubitkom osnovnih životnih funkcija, kao što su disanje, gutanje, varenje hrane i hodanje. SMA se prenosi autosomalnim recesivnim putem, što znači da oba biološka roditelja moraju biti nosioci recesivnog gena za SMA u kom slučaju imaju 25 odsto šanse da prenesu bolest na svoje dete. Nosioci resivnih gena su potpuno zdravi i ne znaju da poseduju taj gen. Jedan od 40-60 ljudi nosilac je gena za SMA. Jedno od 10.000 novorođenčadi se rodi sa SMA. Ljudi čije se dete rodi s ovom pogubnom

Zdravlje

29.06.2021 u 18:00

Povrede kolena i ramena najkompleksnije su za lečenje

Popularnost sporta i takmičenja dovela je do pomeranja granica opterećenja koje sportisti podnose kako bi postigli vrhunske uspehe. Ovo opterećenje nije povezano samo s fizičkim već i s mentalnim i duhovnim stanjem. Sportista često žrtvuje lični, društveni, porodični život da bi ispunio zadatke u vezi s uspehom. Ali, svakako su najteži trenuci kada kod osoba koje se bave sportom dođe do povrede i kada se brinu koliko će dugo morati da odsustvuju sa sportskog terena. Mnogo toga zavisi i od izbora tehnika rehabilitacije, a svakoj osobi treba prići na individualan način. Branko Vorkapić (Foto: lična arhiva) Kako ističe Branko Vorkapić, specijalista strukovni fizioterapeut, tehnike medicinskog zbrinjavanja napreduju iz godine u godinu sa ciljem što bržeg, a jednako kvalitetnog

Zdravlje

24.06.2021 u 18:00

Volja za životom jača je od svakog straha

Lidija Stojanović, Udruženje „Zajedno za novi život” Imam 32 godine, po zanimanju sam arhitekta i danas živim s presađenom jetrom. Moja priča počinje davne 2000. godine. Prvi simptomi koje sam osetila bili su jak bol u zglobovima i mišićima i to je bio početak moje borbe za život. Zapravo, imala sam dosta sreće jer mnogi nemaju nikakve simptome dok bolest ne bude već u poodmakloj fazi. Meni su bolest otkrili u ranom stadijumu i dobila sam konačnu dijagnozu: autoimuni hepatitis. Kao i kod svih autoimunih bolesti, ne zna se uzrok zašto se pojavila. Kao jedanaestogodišnjakinja u tom trenutku verovala sam da ću se uz nekoliko tableta izlečiti i da će sve biti u redu. Dobila sam terapiju i vrlo brzo sam shvatila da to nije bolest koja će proći tek tako. Sve mi je bilo zabranjeno,

Zdravlje

22.06.2021 u 18:00

Bitku protiv raka debelog creva godišnje izgubi 2.500 ljudi

Rak debelog creva predstavlja značajno zdravstveno opterećenje stanovništva, na šta nam ukazuju trenutne stope obolevanja i smrtnosti. Poseban problem predstavlja metastatska bolest koju u našoj zemlji prati veoma visoka smrtnost i ograničene terapijske opcije. Statistika pokazuje da svaka tri i po minuta u svetu jedna osoba dobije dijagnozu raka debelog creva, a u Srbiji godišnje ovu bolest dobije oko 4.500 građana, dok bitku s njom izgubi oko 2.500 ljudi. Ovde se rak debelog creva kasno otkriva i to je jedan od razloga zašto je mortalitet od 20 do 30 odsto viši kod nas nego u razvijenim zemljama Evrope. Kako ističe dr Nenad Mijalković, gastroenterolog-onkolog i šef digestivne onkologije u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, da bi lečenje

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: dijagnostika