Kup.	Prod.	Srеd.
117,22	117,92	117,57
97,03	97,62	97,33
106,81	107,46	107,13

Kultura

10.05.2021 u 20:00

Emocionalni zatvor porodice i druge priče

Za filmske sladokusce i verne „festovce” kao rođen je program „Festovih 50”, kao svojevrsni omaž vanvremenskim filmskim klasicima koji su svojevremeno obeležili i ovaj beogradski festival. Gde ćeš veće radosti od ponovnog prikazivanja ovakvih filmova na ogromnom platnu u Velikoj dvorani Sava centra. Sa vremenske distance od njihovog nastanka, a sa pogledom na ovo takozvano savremeno, a potanko filmsko stvaralaštvo. Teško je dostići ili prestići filmove poput: Kjubrikove „2001: Odiseje u svemiru”, „Andreja Rubljova” Tarkovskog, „Beti Blu” Žan-Žaka Benoa, „Borsalina” Žaka Derea, „Ponoćnog kauboja” Džona Šlezingera, „Limenog doboša” (rediteljska verzija) Folkera Šlendorfa, „Smrti u Veneciji” Lukina Viskontija, „Zmijskog jajeta” Ingmara Bergmana, „Tristane” Luisa Bunjuela. Među ovim

Kultura

11.05.2021 u 20:00

Tamo gde na nebu nema duge

Kada već na najavnoj špici pročitate da je film posvećen deci prinuđenoj na rad (njih 152 miliona) i svima onima koji se bore za njihova prava, srce već tada zaigra. Još kad uz to imate predznanje da su „Deca sunca” novo delo slavnog iranskog reditelja Madžida Madžidija, koji već tri decenije snima delikatne a živahne filmove o deci u Iranu, kroz koje zapravo mnogo šta kaže o odraslima i zemlji u kojoj živi i stvara – onda je radost gledanja još veća. Madžidijevoj „Deci sunca” je na prošlom Venecijanskom festivalu pripala nagrada „Marčelo Mastrojani” za najboljeg mladog glumca (Ruholah Zamani, glavni glumac), film je bio i zvanični iranski kandidat za nagradu „Oskar” uz obezbeđenu distribuciju u bioskopima SAD, a srpska premijera događa se na Festu u glavnom takmičarskom

Kultura

09.05.2021 u 10:00

Sudaranje s prošlošću neodraslih ljudi

Svako od nas u sebi nosi i ono dete kakvo je nekada bio i svako bar ponekad pati od sindroma Petra Pana. Neodraslo dete zarobljeno u telu već pedesetogodišnjaka. Mnogima je poznat taj osećaj i on može čak biti dobar stimulans u savladavanju tereta svakodnevice, ukoliko se ne pretvori u zbrku od sudaranja sa prošlošću, u konstantnu jadikovku kako je nekada bilo lepše i bolje živeti ili u konstantno bekstvo od stvarnosti u kojoj treba stalno donositi i valjane, zrele odluke – kako obično to čine odrasli i porodično već ostvareni ljudi. To sudaranje s prošlošću i unutrašnje odbijanje odrastanja i potpunog sazrevanja, uz stalno prisutan osećaj neostvarenosti čak i promašenosti života u osnovi je teme kojom se bavi novi dugometražni igrani film „Živ čovek” autorskog i bračnog dvojca

Kultura

07.05.2021 u 14:31

Filmski bal pod maskama

Večeras počinje 49. Fest. Uživo. U maju, kad mu vreme nije. Mogao je, poput najvećeg broja svetskih festivala da se održi onlajn – u onom svom uobičajenom terminu od kraja februara do početka marta, ali je želja za kakvom takvom normalnošću, za publikom u dvoranama, za gledanjem filma na velikom platnu, za zaradom i radom čitave jedne branše (filmske) koja tokom pandemije trpi velike gubitke, ipak bila i veća i jača. Do 16. maja događaće se neraskidivi ljubavni susret Festa i beogradske publike. Pod sloganom „Povratak u budućnost” biće to pravi filmski bal pod maskama. Organizatori ovog popularnog i populističkog beogradskog Međunarodnog festivala tvrde i garantuju bezbednost svoje publike jasnom rečenicom da će se Fest održati „uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i kriznog Štaba

Kultura

28.04.2021 u 20:00

Pandemijski vašar taštine

U istoriji direktnih prenosa dodele najprestižnijeg „čikice” na svetu – statuete američkog Oskara, ne pamti se toliki pad gledanosti. Izraženo u procentima taj pad iznosi čak 58 odsto u odnosu na prošlu godinu na samoj teritoriji SAD. Pandemija je uzela danak. Kome je do gledanja tog najvećeg planetarnog vašara taštine što ga je iznedrila prebogata američka industrija zabave – on se ionako već poodavno davi u holivudski isforsiranoj i poprilično lažnoj rasnoj, klasnoj, rodnoj i svakojakoj političkoj korektnosti – kada ljudi širom planete imaju mnogo važnija posla i prioritete. Svakodnevno brinu za zdravlje i život, za opstanak i zadržavanje posla i radnih mesta, za dolazak na red za vakcinaciju, za povratak u redovne životne koloseke. Brinu da ne bi završili upravo onako kako je završila

Kultura

18.04.2021 u 11:10

Eksplozivna pobuna u lice nepravednog sveta

Kada na jedno venčanje na neodređenoj meksičkoj lokaciji počnu da jurišaju demonstranti, a to bude samo deo šireg sveopšteg ustanka koji vodi do šokantnog državnog udara, film meksičkog scenariste, reditelja i producenta Mišela Franka (1979) „Novi poredak” (New Order/Nuevo Orden) uzdrma gledaoca svesnog svih mogućih društvenih, staleških i rasnih nepravdi koje postoje na ovom svetu. Za „Novi poredak” ovaj kultni meksički reditelj, tvorac filmova poput „Hronični”, „Aprilova ćerka”, „Nakon Lucije”, „Danijel i Ana” (nagrađivanih, inače, i u Kanu), jesenas je na Venecijanskom festivalu osvojio „Srebrnog lava” za najbolju režiju. Sada je na ”meniju” onlajn prolećnog izdanja Festivala autorskog filma koji se održava u organizacionom sadejstvu i sa Sarajevo festivalom na platformi

Kultura

20.03.2021 u 19:11

Posveta poslednjim slobodnim ljudima

23. SOLUN DOK Čovek jeste i politička životinja, a ono kako živimo, šta radimo i šta govorimo, čemu stremimo može da se podvede pod politiku. Ličnu ili sveopštu. To važi i za umetnost, a čini se naročito za umetničko delovanje i otvoreni politički aktivizam islandskog pank-rok benda „Hatari”, koji se planetarno proslavio pesmom „Mržnja će prevladati”, izvedenom na takmičenju „Pesma Evrovizije” u Tel Avivu 2019, uz ono čuveno podizanje palestinske zastave u Zelenoj sobi takmičarske dvorane, čime su dali glas palestinskom narodu. Otvoreno protivljenje kapitalizmu, apardhejdu, okupaciji palestinskih teritorija od strane Izraela, stihovi na islandskom i arapskom jeziku, saradnja sa palestinskim muzičarem Bašarom Muradom, spot snimljen u pustinji Jerihon, izjave poput „Mi smo

Kultura

19.03.2021 u 21:13

Zrno sreće u kući zaboravljenih staraca

Solunski festival angažovanog dugometražnog dokumentarnog filma pre godinu dana pao je kao prva žrtva globalnog pandemijskog zatvaranja. U poslednjem trenutku je zbog toga bio otkazan. Prošlo je evo već 365 dana i ništa se nije promenilo. Solunski festival je zato primoran da deo svog 23. izdanja održi onlajn, sa optimističkom idejom da se drugi deo održi uživo – u julu, pred publikom, na što više otvorenih prostora. Tako je i Solunski festival dokumentarnog filma, poput Berlinala postao dvokratan, okrenut skrining platformama i gledaocima koji sede kod svojih kuća. Filmovi sa velikog platna, preko daleko manjih ekrana raznih vrsta, useljavaju se u osamu naših domova. Samo da nam to ne postane i ostane navika... Čak i u ovom svom okrnjenom izdanju Solunski festival ne odustaje od

Kultura

08.03.2021 u 22:00

Reč-dve-tri... o lažnom moralu

Provokativan, razigran, satiričan, neuobičajene forme u kojoj se kroz neku vrstu eksperimentalnog triptiha sudaraju i prepliću treš-porno ikonografija, dokumentaristički predstavljena stvarnost i serija statičkih slika zamišljenih da predstavljaju enciklopediju simbola ovog našeg vremena. Reč je o pobedničkom filmu 71. Berlinala „Loša sreća kuca ili Ludi porno” rumunskog scenariste i reditelja Radua Žudea. U Srbiji će se film prikazivati pod naslovom „Baksuzni kres ili luda pornografija”. Žude je osvojio „Zlatnog medveda” za film koji priča o cenjenoj i stručnoj školskoj nastavnici Emi čiji je kućni, sa mužem snimljen porno video osvanuo na internetu i tako ugrozio njenu karijeru i reputaciju pa i njeno pravo na intimu, sa čime je autor zapalio vatru svakolikih reakcija iz sfera

Kultura

05.03.2021 u 22:06

Emotivno, zabavno, nostalgično o odrastanju u nevremenu

Moderno, urbano, sveže, produkcijski utegnuto, sa dobro promišljenim rediteljskim konceptom koji se čvrsto drži od početka do kraja i sa sjajno kontrolisanim radom sa glumcima, sa radom kamere i montaže. Sve ovo važi za srpski, debitantski film „Kelti” scenaristkinje i rediteljke Milice Tomović, koji je svetsku premijeru imao u uglednom programu „Panorama” u ovoj striming verziji 71. Berlinskog festivala. Standardi ovog filma su visoki. A sama filmska priča vodi nas u nedavnu prošlost. U devedesete godine prošlog veka kada je puter, ukoliko si uopšte uspeo da ga nađeš ispod ruke negde na pijaci, koštao 40 miliona dinara, sa radija i televizijskih ekrana „prštali” govori Butrosa Butrosa Galija (tadašnjeg genseka UN) i proročice Kleopatre, Jugoslavija se raspadala u krvi, u Srbiji vladale

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu