Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.76	117.41
100.65	101.25	100.95
127.69	128.46	128.07

Kultura

02.05.2022 u 21:30

Pandemijski rokenrol prijateljstva u superizolaciji

Posle svetske premijere na ovogodišnjem Berlinskom festivalu, dugometražni muzičko-dokumentarni film „Barem za to znam da je istina” australijskog reditelja Endrua Dominika (rođen na Novom Zelandu), 11. maja zvanično ulazi u bioskope širom sveta. Film neće zaobići ni Srbiju, ali tako što će se prikazati 12. maja u okviru 15. Beldoksa (od 11. do 18. maja). Ovaj Dominikov film dovešće do ushićenja sve planetarne poklonike muzičke poezije legendarnog Nika Kejva, inače rediteljevog zemljaka i višedecenijskog prijatelja, čija se stvaralaštva međusobnom saradnjom često prepliću (Kejv je podario muziku u Dominikovim filmovima „Čoper”, „Ubistvo Džesija Džejmsa od strane kukavice Roberta Forda”, „Još jednom sa osećanjem”...), a uz to razbiće vokalnu, instrumentalnu i medijsku tišinu

Kultura

04.04.2022 u 20:00

Od nemačkog ratnog izveštača s Kozare

A onda je došao najužasniji deo od svega od kojeg se svima zaledila krv – žena je počela da vrišti snažno i dugo i stotine su se javile na njen poziv. Muškarci, žene i deca bacili su se zverskim intenzitetom na naše redove. Činilo nam se kao da smo prisutni trenutku formiranja iskonske ljudske horde, sa ljudima koji nas jure u talasima, namerni na samouništenje i bez pameti od svakog straha. Njihova lica su bila zverska, pripadala su zaista nižoj rasi... Ovo je citat iz originalnog novinskog izveštaja objavljenog u „Zidojče cajtungu” u julu 1942. godine, sa potpisom proslavljenog nemačkog ratnog reportera Kurta Nehera koji se javljao sa terena. Taj teren je bio Kozara, ti muškarci, žene i deca sa „zverskim licima koja pripadaju zaista nižoj rasi” su bili lokalni srpski narod (pobijeno 13.000, a

Kultura

18.03.2022 u 18:00

Od ostrvskog raja do kineskog beskraja

Solun – Grčka dokumentaristička filmska scena oduvek je bila jaka, ali su se na 24. Solunskom festivalu dokumentarnog filma u glavnom takmičarskom programu, izborom selektora, našla samo dva domaća dugometražna dokumentarca. Jedan je „Tilos venčanja” Panajotisa Evangelidisa, a drugi „Druga polovina” Jorgosa Mutafisa. I jedan i drugi otkrivaju one delove grčke realnosti koji u eri ekonomske krize, a sada i pandemije, nisu više toliko u prvom planu. U „Tilos venčanjima” reditelj Evangelidis istražuje revolucionarni period za grčku LGBTK populaciju, odnosno zajednicu koja i nije tako mala. Njegov fokus je na događaju prekretnici iz 2008. godine, kada je gradonačelnik ostrva Tilos na Egejskom moru pristao da sklopi prve gej i lezbijske brakove ikada sklopljene u Grčkoj. Naravno da je ovaj

Kultura

17.03.2022 u 18:37

Žena - objekat, muškarac - moć

Solun - Kako muški pogled na obožavani, poezijom, prozom i slikarskim platnima, ovekovečeni lepši pol zapravo šteti ženama? Koliko muški pogled na ženske likove u sada već 120 godina staroj istoriji filma ukazuje na sveprisutni patrijarhat u narativnim strukturama, na vezu između ustaljenog filmskog jezika i kulture mizoginije koja dovodi do zlostavljanja žena i van velikog ekrana? Ovo su samo neka od pitanja koja u svom dugometražnom dokumentarnom filmu „Ispiranje mozga: Seks-Kamera-Moć” otvara i na njih detaljno odgovora američka autorka Nina Menkis. Na 24. Solunskom festivalu angažovanih dokumentarnih filmova o njenom argumentima nabijenom filmu se mnogo priča. Menkisova je svoju filmsku analizu muškog pogleda na žene na velikom platnu zasnovala na sopstvenom predavanju na

Kultura

16.03.2022 u 20:00

Dobar rat i poniženi mir

Solun - Znamo uglavnom kako stvari idu. Prvo kreće uporna satanizacija preko medija, pa svakoliki aktivizam raznoraznih nevladinih organizacija iza kojih je, ukoliko se prate putevi novca, lako otkriti da ipak stoji (uglavnom ista) vlada i tako, mic po mic, u direktnom prenosu jedne moćne televizijske kuće na planeti počinje neki novi rat. I tako u beskraj. Taj sistem – prvo propaganda pa oružje i zatiranje nepoželjnih, znamo ko je izumeo i pokazao u praksi tokom Drugog svetskog rata. Sve posle toga moglo bi se nazvati bledom kopijom da razvoj televizije tokom dvadesetog veka i razvoj novih medija: interneta i društvenih mreža tokom ove prve dve decenije novog milenijuma, nisu poradili toliko mnogo na perfidnosti propagandne mašinerije. Rat se više ne zove jednostavno rat već kampanja

Kultura

07.03.2022 u 11:47

Stefanu Arsenijeviću „Politikina” nagrada

Za izvanrednu glumačku izvedbu, vizuelnu atmosferu filmskih slika visokog evropskog standarda i za rediteljsko umeće kojim je jedna od važnih tema našeg kontinenta spojena s minijaturnom ljubavnom pričom koja je poprimila epske razmere, žiri za dodelu „Politikine” nagrade „Milutin Čolić” na 50. Festu – koji je radio u sastavu: Miloš Avramović (reditelj i producent), Miloš Ćeranić (reditelj) i potpisnica ovih redova (kritičar i osnivač nagrade) – jednoglasno je odlučio da ona pripadne reditelju Stefanu Arsenijeviću za film „Strahinja Banović”. Petostruko nagrađen na 55. Festivalu u Karlovim Varima i s međunarodnom turnejom koja je uključivala, između ostalih, i prikazivanja u Kini, Indiji, Egiptu i gotovo svim evropskim zemljama, Arsenijevićev film se na beogradskom festivalu našao u Glavnom

Kultura

04.03.2022 u 18:00

Filmske priče za pevanje, repovanje, smeh i suzu

50. FEST Problem sa projektorom u dvorani Kombank arene je rešen pa će svi oni kojima je zbog toga bilo uskraćeno gledanje filma „Anet” Lea Karaksa, a već su kupili karte, projekcija biti nadoknađena i omogućena već 7. marta. I ne treba je propustiti, jer je ovaj francuski autor sa statusom kultnog scenariste i reditelja, zarađenog još davno filmovima „Zla krv”, „Ljubavnici na mostu”, „Sveti motori”, sada ležerno i znalački „ušetao” u svet mjuzikla. „Anet” jeste mjuzikl i film obojen ljubavnom i životnom dramom, živopisan, lirski a moderan, sa gradiranom emocionalnom skalom i sa autorovim dubokim poštovanjem umetnosti. Ne samo filmske već i operske, pozorišne i glumačke. Karaks svojom scenarističkom rukom ispisuje ljubavnu priču o paru umetnika koji se duboko i previše voli, a

Kultura

03.03.2022 u 18:15

Pod vrelim meksičkim suncem

50. FEST Najnoviji film meksičkog višestruko nagrađivanog scenariste, reditelja i producenta Mišela Franka – „Zalazak sunca”, imao je svetsku premijeru na 78. Venecijanskom festivalu, a na programu 50. Festa se prikazuje danas i sutra. Autor kultnih filmova „Hronično”, „Aprilova ćerka”, „Nakon Lucije”, „Danijel i Ana” i „Novi poredak”, sada nudi nepredvidljiv i intimističko dramski film sa Timom Rotom i Šarlotom Gejnzbur u glavnim ulogama brata i sestre, čiji će se odmor u mondenskom delu po mnogo čemu živopisnog meksičkog letovališta pretvoriti i u suočavanje sa ličnim odnosom i sa nasiljem koje ih okružuje... I u ovom filmu nastavljate istraživanje pojedinaca i društva pod pritiskom, ali je sada radnja filma smeštena u turistički raj – Akapulko? Nije slučajno što se „Zalazak

Kultura

02.03.2022 u 18:15

Poezija pogrešnih mesta, strahova i samoobmane

50. FEST Rimska autorsko rediteljska braća blizanci Damijano i Fabio Dinoćenco (1988), na prošlogodišnjem Festu osvojili su nagradu za najbolji scenario za film „Tamna bajka” za koji su prethodno bili nagrađeni i u Berlinu. Sada na 50. Festu, u Glavnom takmičarskom programu, pred publikom i pred žirijem predvođenim Milošem Bikovićem, nalazi se njihov novi film – „Amerika Latina” sa kojim su se prošlog septembra takmičili na 78. Venecijanskom festivalu, gde se i dogodio ovaj ekskluzivni razgovor za „Politiku” čiji su delovi danas pred vama. I poput „Tamne bajke” ili njihovog prvog filma „Bratstvo u krvi” i njihove zbirke poezije „Moja majka je oružje” i „Amerika Latina” je žanrovski najpribližnija psihološkom trileru sa povremenim elementima horora. Jer blizanci, koji za sebe kažu da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d