Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kultura

11.02.2019 u 23:30

Berlin – Svojim četvrtim dugometražnim igranim filmom „Bog postoji, ime joj je Petrunija”, makedonska rediteljka i scenaristkinja Teona Mitevska osvojila je glavnu scenu Berlinskog festivala. Onu na kojoj se dešava takmičarska bitka za osvajanje „Zlatnog medveda” i ostalih važnih nagrada. Ima nešto neodoljivo u Teoninoj autorskoj svojeglavosti kojom istrajava u tim svojim tematskim osvrtima na istorijsku poziciju Makedonije, na status demokratskih promena društva u tranziciji, arhaičnu tradiciju i parališući oportunizam i iznad svega na status i položaj žene u još dominantnom muškom svetu. To je njeno filmsko polje delovanja kojim ona, uz sav svoj (i politički) aktivizam sigurno vlada, pružajući uvek i estetsku lepotu kadrova i iskričavu emociju često melanholičnog spektra. Sve to,

Kultura

10.02.2019 u 21:11

Poljubac Tarantina, Bukovskog i Džeka Trboseka

Berlin – Umesto uobičajene tri novinarske i jedne zvanične, svečane projekcije, film „Zlatna rukavica” nemačko-turskog reditelja Fatiha Akina je zbog velikog interesovanja predstavnika medija iznenada dobio i dodatne dve. Kompleks Sinemaks sinoć je bio pod novinarskom okupacijom, pa su umesto jedne za ovaj film bile otvorene još dve dvorane. U sve tri je zavladao muk, samo povremeno prekidan povicima „šajse”. Najblaže rečeno, novi Akinov film je šokantan. Ne toliko zbog istinite priče o hamburškom serijskom ubici Fricu Honki, koji je od 1970. svoje žrtve kasapio i delove tela nagomilavao u skrovištima stana u potkrovlju (delimično je film zasnovan i prema krimi-romanu Hajnca Štrunka iz 2016), koliko zbog samog načina na koji Akin tretira temu. To je ispalo nešto poput kakvog bizarnog

Kultura

07.02.2019 u 14:31

Počinje Berlinski festival

Berlin - Svetskom premijerom dansko-kanadsko-švedsko-nemačko-francuskog filma „Ljubaznost neznanaca“ danske scenaristkinje i rediteljke Lone Šerfig večeras svečano počinje 69. Berlinski festival. Poslednji pod dirigentskom palicom kritikama podložnog, kontroverznog, ali i šarmantnog Ditera Koslika, koji je na čelnom mestu ove značajne i dragocene filmske manifestacije proveo gotovo dve decenije. Od 2020. u Berlinu će duvati neki drugi vetrovi. Još se ni ne naslućuje kakvi, ali će u svakom slučaju biti drugačije, možda čak i bolje. I ovogodišnje festivalsko izdanje, u svojim programskim celinama koje su se nezaustavljivo namnožile i na samom Evropskom filmskom marketu, ponovo nudi oko 400 novih filmskih naslova. U okviru glavnog programa, od večeras pa do 17. februara, biće prikazano 20

Kultura

11.09.2018 u 22:00

Vreme velikih zabluda

Venecija, Lido – Američki pozorišni i filmski glumac, holivudska zvezda i džez muzičar Džef Goldblum (Džefri Lin Goldblum Vitaker, Pensilvanija, 1952), junak filmova „Muva”, „Park iz doba jure”, „Dan nezavisnosti”, na 75. Venecijanski festival stigao je sa filmom „Planina” Rika Alversona, u kojem igra lekara koji se bavio lobotomijom u Americi pedesetih godina prošlog veka. Na Lidu je boravio sa 30 godina mlađom suprugom Emili Livingson, kanadskom gimnastičarkom i učesnicom Olimpijskih igara u Sidneju, uz koju se prvi put ostvario i kao otac (par ima sina Čarlija Oušena), a sa njom je stigao i na zakazani razgovor za „Politiku” u salonu „Torčelo” u hotelu „Ekscelzior”. Goldblum se odmah pohvalio Emilinim doprinosom u filmu „La, la, lend” (u nekim od plesnih tačaka zamenjuje glavnu

Kultura

08.09.2018 u 21:55

„Zlatni lav“ Alfonsu Kuaronu

Venecija, Lido- Najveće priznanje 75. Venecijanskog festivala, nagrada „Zlatni lav“ odlukom žirija, kojim je predsedavao meksičko-američki reditelj i oskarovac Giljermo del Toro, svečano je sinoć uručena njegovom zemljaku, scenaristi i reditelju Alfonsu Kuaronu za film „Roma“, koji je još na samom početku festivala zadao visoke standarde svim ostalim takmičarima. Kuaronova „Roma“ je magični poluautobiografski crno-beli film, autorovo sećanje na detinjstvo u Meksiko Sitiju turbulentnih dana i velika autorova posveta ženi koja ga je podigla. Od samog početka „Roma“ se nametnuo kao jedan od najozbiljnijih festivalskih favorita, a kako se festival bližio kraju postajalo je sve jasnije da on zapravo i nema značajnijeg konkurenta. Do poslednjeg trenutka su se na Lidu mogle čuti

Kultura

08.09.2018 u 22:30

Mračna istorija nasilja

Venecija, Lido – Kuaronova „Roma”, Nemešov „Suton”, Rejgadasovo „Naše vreme” i Kusturičin „El Pepe, jedan uzvišeni život” jedini su filmovi tokom kojih sam racio poslala na spavanje, prepustivši se samo onom što mi srce kaže. Svako na svoj način i iz različitih razloga, ova ostvarenja izazivaju vrtloge emocija. Suma sumarum, to se jedino i broji, izeš film posle kojeg ne osećaš ništa. Broje se sati do zvaničnog kraja 75. Mostre i proglašenja dobitnika „Zlatnog lava”, za koji se nadam da će biti upravo Alfonso Kuaron za „Romu”, magični poluautobiografski crno-beli film, autorovo sećanje na detinjstvo u Sijudad Meksiku turbulentnih dana i veliku autorovu posvetu ženi koja ga je podigla. Ako tako ne bude, bila bi to velika nepravda. A postoje već „teorije zavere” da se njegov meksički kolega

Kultura

07.09.2018 u 22:00

More je država za sebe

Venecija, Lido – U uglednom paralelnom programu Nedelja kritike na 75. Venecijanskom festivalu, svetsku premijeru prvi put je imao i jedan crnogorski film, uz to i prvi dugometražni igrani film Hercegnovljanina Ivana Salatića (1982), nagrađivanog već za kratke filmove „Zakloni“ i „Dvorišta“, u čijoj je proizvodnji kao zemlja koproducent učestvovala i Srbija, ali i Katar preko svog filmskog fonda. Salatićev film „Ti imaš noć“ donosi i svu težinu današnjeg življenja bez jasnog cilja i jasnog pogleda u budućnost, a govori i o nestajanju ne samo ljudi, nego i radosti stvaranja i suštinskih vrednosti. Mladi autor, čiji su filmski uzori francuski i kineski autori Rober Breson i Hu Šijao Šjen, za „Politiku“ govori o svojoj inspiraciji, korenima i podneblju, svojim nadama, ukazujući i na

Kultura

05.09.2018 u 22:00

U sutonu – prošlost protiv stvarnosti

Venecija, Lido – Odmiču festivalski dani, iz sata u sat se smenjuju premijerni filmovi, a na listama kritičara i publike još uvek vodeće mesto drži „Roma“ Alfonsa Kuarona. Po glasovima italijanskih i međunarodnih kritičara i po glasovima publike na drugom mestu našao se film „Braća Sisters“ francuskog reditelja Žaka Odijara u kojem glavne likove tumače Džon S. Rejli, Žoakim Feniks, Džejk Džilenhal i Riz Ahmed. Odijar je priredio pravo iznenađenje na Lidu predstavivši se sada publici i kao reditelj klasičnog američkog vesterna, u kojem je lepotu prirode spojio sa svim prirodnim sastojcima žanra prema čemu se odnosi sa ironičnom melanholijom. Tu je i raskošna muzika legendarnog kompozitora Aleksandra Despla, sa prizvucima džeza koja se stapa sa filmskom slikom i samom kaubojskom pričom

Kultura

03.09.2018 u 22:00

Lirska posveta poslednjem heroju

Venecija, Lido – Više od 50 sati snimljenog materijala istančanim rediteljskim postupkom i preciznim montažnim rezovima Kusturičinog vernog saradnika Svetolika Miće Zajca svedeno je na 76 minuta uzbudljivog, istovremeno i dirljivog filma „El Pepe, jedan uzvišeni život”, koji je još na prvoj novinarskoj projekciji dobio dug i snažan aplauz da bi se jučerašnja svetska premijera u Palati Grande završila ovacijama. I za glavnog protagonistu filma, bivšeg urugvajskog predsednika Pepea Muhiku, i za višestrukog venecijanskog povratnika, reditelja Emira Kusturicu. Izvrstan film. Pun života i radosti življenja u malim stvarima. Filmska poema o čoveku koji je svoju mladost provodio po zatvorima kao politički zatvorenik, gerilski revolucionar (Kusturica je tu vešto i slikovito ukomponovao i

Kultura

02.09.2018 u 22:00

Bilo jednom na Divljem zapadu

Venecija, Lido – Itan i Džoel Koen u saradnji s „Netfliksom” ponudili su sada zabavni i stilski raznoliki film „Balada o Bastersu Skragsu”, vestern zbirku od šest različitih priča od kojih svaka može biti i kratki film za sebe. I kao i uvek kada su braća Koen u pitanju, sve pršti od „iščašenog” crnog humora, scenarističko-rediteljske dovitljivosti, mora zabave ispod čije se površine uvek kriju i oštrice društvene kritike. U ovom slučaju one su uperene ka romantizovanoj američkoj prošlosti iz vremena osvajanja Divljeg zapada, gde se kriju koreni brutalnosti i (na)silništva i savremene američke nacije i koreni onoga što se zove politika duplih standarda. Još u tom se, prema Koenovima, dogodila i smrt umetnosti u korist jeftine zabave (priča „Karta za jelo”) i uništenje prirode

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d