Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

01.12.2021 u 14:40

Muzej Jugoslavije slavi rođendan

Danas, 1. decembra, Muzej Jugoslavije obeležiće 25 godina rada izložbom „O fabrikama i radnicima”, koja se bavi industrijalizacijom na teritoriji današnje Srbije. Muzej Jugoslavije je veliki kompleks u čijem sastavu su objekti: Muzej „25. maj”, Kuća cveća, Stari muzej, a 2016. je, iz dotadašnjeg naziva Muzej istorije Jugoslavije, ova institucija preimenovana je u Muzej Jugoslavije. Direktorka muzeja Neda Knežević povodom ove godišnjice govori za naš list. Koji će artefakti biti predstavljeni publici kako bi im se približio period industrijalizacije od 19. veka do danas? Projekat „O fabrikama i radnicima” realizovali smo u saradnji s Muzejom nauke i tehnike, a povezala nas je inicijativa da istražujemo, štitimo i prezentujemo stručnoj i široj javnosti industrijsko nasleđe kao

Kultura

25.11.2021 u 08:45

Održana digitalna konferencija „Istinski muzej genija”

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije u saradnji sa Muzejem Nikole Tesle u Beogradu realizovalo je međunarodnu digitalnu konferenciju pod nazivom „Istinski muzej genija” preko svog Jutjub kanala. Moderatori konferencije koja je podeljena u tri celine - panela, bili su docent dr Nikola Krstović, Univerzitet u Beogradu, predsednik IKOM Srbija i dr Ivana Ćirić, kustoskinja Muzeja Nikola Tesla. Nakon uvodnog govora Danijele Vanušić, pomoćnika ministra za kulturno nasleđe i digitalizaciju u Ministarstvu kulture i informisanja RS, mnogi stručnjaci su govorili o preseljenju i transformaciji Muzeja u Beogradu u Termoelektranu „Snaga i svetlost”, izazovima i rebrendiranju takve ustanove. Muzejski savetnik u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, Rifat Kulenović, otvorio je prvi panel

Kultura

23.11.2021 u 09:20

„Albertina” zbog policijskog časa gubi 2,5 miliona evra

BEČ- Direktor bečkog muzeja „Albertina” Klaus Albreht Šreder ukazuje da su posledice lokdauna ogromne i da taj muzej gubi 2,5 miliona evra. „Ovaj lokdaun nas dovodi u veoma tešku situaciju. Nije ni na koji način bio predvidiv, a ni najavljen. Naprotiv, isključivala se takva mogućnost”, naglasio je on u video snimku. Za Albertinu, kaže, ponovno je zatvaranje katastrofa. „Kada sam u junu odlučio da na jesen, sa godinom zakašnjenja, sprovedem projekat Modiljijani rečeno mi je da je pandemija prošlost. Takođe i kada smo otvorili izložbu na jesen svi su bili mišljenja da je pandemija prošla i da neće biti zaključavanja"; rekao je on. Šreder je ukazao da je pre zatvaranja Albertinu tokom vikenda svaki dan posećivalo oko 3.000 osoba. „Nadali smo se da ćemo sa izložbom dela Amedea Modiljanija,

Društvo

22.11.2021 u 17:51

Muzej telefonskih aparata na rubu banatske Sahare

Šušara – U malom banatskom selu Šušara (vršačka opština) postoji privatni muzej razvoja telefonije, u kome je stotinak retkih i vrednih eksponata, telefona i telefonskih centrala, koje bi poželele i poznate muzejske kuće. Velikani svetske nauke, Škot Aleksander Grejam Bel (1847–1922), i srpski i američki naučenjak, Mihajlo Pupin (1854–1935), bili bi blagodarni 65-godišnjem penzioneru Laslu Erešu na poluvekovnom upornom i marljivom sakupljanju ovih tehničkih naprava koje već bezmalo dva i po veka doživljavaju stalni razvoj. Laslo je po završetku školovanja, od 1974, kao telefonista radio u Beogradu, Novom Sadu, Vršcu. Od tada se posvetio sakupljanju i čuvanju „halo naprava”. O svakom eksponatu mogao bi dugo da priča, o njegovim svojstvima, starosti, poreklu... Svaki njegov aparat je ne samo u

Kultura

04.11.2021 u 11:59

Javna vođenja kroz retrospektivnu Veličkovićevu izložbu

Muzej savremene umetnosti u Beogradu najavio je da će stručna vođenja kroz veliku retrospektivnu izložbu dela našeg slikara i akademika Vladimira Veličkovića „Figuracija kao izraz egzistencije”, koja traje do 22. februara 2022, biti organizovana četvrtkom od 17 sati i subotom od 13 sati. Usled pandemije uzrokovane virusom korona, maksimalan broj posetilaca koji može prisustvovati javnom vođenju jeste 20, stoga je neophodno prijaviti unapred svoje prisustvo posredstvom mejla: [email protected] Podsetimo, Vladimir Veličković je jedinstvena stvaralačka figura koja po svojim složenim identitetskim obeležjima istovremeno pripada različitim kulturama: srpskoj, jugoslovenskoj, francuskoj, evropskoj, pomerajući granice percepcije jugoslovenske umetnosti datog vremena i takođe ostavljajući

Kultura

31.10.2021 u 09:57

Izložba Muzeja Nikole Tesle u Barseloni

Najveća izložba koju je Muzej Nikole Tesle organizovao još od svog osnivanja 1952. godine otvorena je u Barseloni u Muzeju „Cosmo Caixa”. Postavka je izložena na oko 1.000 kvadratnih metara, a među eksponatima se nalaze i Teslin ventilator, model indukcionog motora sa rotorom u obliku jajeta, maketa njegove laboratorije u Kolorado Springsu, ali i replika posmrtne maske velikog naučnika koju muzej retko izlaže. Otvaranje izložbe u četvrtak izazvalo je izuzetno veliko interesovanje publike i medija. Svaki kutak u izložbenom prostoru brižljivo je osmišljen i oživljen neobičnom i kreativnom scenografijom koju dopunjavaju mnogobrojni predmeti koji publici približavaju život i rad genijalnog srpskog pronalazača Nikole Tesle. – Ova izložba predstavlja krunu jedne međunarodne saradnje.

Kultura

27.10.2021 u 15:54

Reprezentativna dela uz kolekcije Muzeja grada Beograda

„Izbor slika iz umetničke kolekcije Muzeja grada Beograda” naslov je izložbe koja se ugodno ugnjezdila, efektno osvetljena, u polumraku donjih prostorija Konaka kneginje Ljubice. Dela je 34, sva potiču iz dve muzejske zbirke ove kuće – Zbirke za likovnu i muzičku umetnost do 1950. i Zbirke za likovnu i muzičku umetnost od 1950. godine (u obema se čuva više od 8.500 predmeta) – i budući da ovako nisu mogla da se vide sigurno preko deset godina trebalo bi iskoristiti šansu do kraja ovog meseca i obići postavku. Radove velikana naše umetnosti skladno su usklopili jedne sa drugima i sa samim prostorom Isidora Savić i Predrag Đidić, kustosi Muzeja grada Beograda i autori izložbe, i kako kažu, ona je deo kampanje otvaranja muzejskog depoa za javnost, koja traje već neko vreme. Odabrana

Kultura

05.10.2021 u 21:00

Muzej Nine Fjodorovne

U književnom dodatku „Njujork tajmsa“ postoji redovna rubrika u kojoj umetnici i druge javne ličnosti, uključujući i bivše američke predsednike, odgovaraju na pitanja koja se tiču književnog ukusa i čitalačkih navika. Tako se od ispitanika traži i da opišu svoje „idelano čitalačko iskustvo (kada, gde, šta i kako)“. Većina je, pogađate, odgovorila kratkim opisom žanr-scene u kojoj napolju pljušti kiša ili veje sneg, a oni sede u udobnoj fotelji, pijuckaju vino i čitaju omiljenu knjigu, dok užarene cepanice pucketaju u kaminu. Na drugom mestu, opet pogađate, nalazi se čitanje na plaži, ali bilo je i onih koji su priznali kako najviše vole da čitaju na mestu do kog i kralj ide peške. Na ovo pitanje nedavno je odgovorio i novinar i publicista Anderson Kuper, jedan od „brendova“

Kultura

28.09.2021 u 14:14

Kolekcija Morozov u Parizu

Specijalno za „Politiku” Pariz - Izložba „Kolekcija Morozov. Ikone moderne umetnosti” u Parizu, u Fondaciji „Luj Viton”, koja je otvorena 22. septembra, obuhvata 200 remek-dela moderne francuske i ruske umetnosti iz kolekcije moskovskih kolekcionara, braće Abramović Morozov: Mihajla (1870‒1903) i Ivana (1871‒1921). Ova kolekcija se prvi put iznosi van Rusije, a predstavlja je izložba slika, skulptura, pastela i fotografija 17 ruskih i 30 francuskih i evropskih umetnika. Izložena su dela Sezana, Gogena, Van Goga, Renoara, Monea, Manea, Matisa, Pikasa, Rjepina, Larionova, Gončarove, Maljevića, Končalovskog i drugih umetnika. Prvo predstavljanje kolekcije Morozov u Parizu, kao i van granica Rusije organizuje Fondacija „Luj Viton”, u saradnji sa Sanktpeterburškim Državnim muzejom

Magazin

28.09.2021 u 20:00

Ploča „Gilgamešov san” vraća se u Irak

Glinena ploča stara 3.500 godina otkrivena u ruševinama biblioteke drevnog mesopotamskog kralja, koja je ukradena iz iračkog muzeja pre 30 godina, konačno se vraća u Irak. Glinena ploča ispisana klinastim pismom vredna 1,7 miliona dolara pronađena je 1853. godine, kao deo zbirke od 12 ploča u ruševinama biblioteke asirskog kralja Asurbanipala, preneo je AP. Ova ploča, kako su stručnjaci utvrdili, sadrži deo čuvenog „Epa o Gilgamešu” i spada u red najstarijih religijskih, ali i literarnih tekstova. Zvaničnici veruju da je ilegalno uvezena u SAD 2003. godine, zatim prodata „Hobi lobiju” i na kraju izložena u Muzeju Biblije u Vašingtonu. Federalni agenti zajedno s istražiteljima unutrašnje bezbednosti ploču, poznatu kao „Gilgamešov san”, zaplenili su iz muzeja u septembru

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: muzeji