Kup.	Prod.	Srеd.
117,23	117,93	117,58
97,16	97,74	97,45
107,06	107,7	107,38

Beograd

02.05.2021 u 13:17

Bez metroa Beogradu nema života

Arhitektura je za njega život. Zato ne čudi to što ni u osmoj deceniji Branislav Mitrović, arhitekta i profesor emeritus, ne spušta sidra. Nedavno je na konkursu za proširenje depoa Narodne biblioteke Srbije, sa svojim timom, osvojio prvu nagradu. Ona je jedna među više od 110 priznanja koja je dobio u bezmalo poluvekovnoj karijeri učestvujući na više od 200 urbanističko-arhitektonskih konkursa. – Arhitekta Ivo Kurtović napravio je repernu kuću, a naša ideja bila je da ne ugrozimo objekat i hemiju prethodnika, da rešenjem koje smo ponudili budemo „neprimetni”. Lepo što je žiri to razumeo jer rezultati konkursa najviše zavise od dobrog žirija – kaže Mitrović. Iznad zemlje, na Svetosavskom platou, za koji je bilo sijaset raspisanih konkursa, Mitrović će sa arhitektom Dejanom

Društvo

30.04.2021 u 11:05

Javni ili privatni konkurs Arhitektonskog fakulteta

O sporu između profesorke dr Dragane Vasiljević Tomić i dekana Arhitektonskog fakulteta Vladana Đokića, o kojem je „Politika” ranije izvestila čitaoce, svoj stav rekao je i Odbor za profesionalnu etiku. Ovo telo odbilo je zahtev profesorke za utvrđivanje povrede Kodeksa profesionalne etike kao neosnovan uz obrazloženje da dekan nije lice „odgovorno za povredu etičkih načela”. Sve je počelo još pre oko godinu i po dana kada je fakultet raspisao javni konkurs za izbor redovnog profesora na Departmanu za arhitektonsko projektovanje na kojem prof. dr Vasiljević Tomić predaje kao vanredni profesor već 27 godina. Tada je, kako tvrdi, komisija izabrala drugu kandidatkinju i to uz otvoreno favorizovanje. Posle niza žalbi matičnoj ustanovi, Senatu, rektorki, resornom ministarstvu, krajem 2020.

Kultura

29.04.2021 u 14:00

Aplauzi na šetnjama u Nedelji arhitekture

Šesnaesto izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA – traje ove godine do 20. maja. Beograđanima i gostima glavnog grada, a u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda, dostupni su brojni programi organizovani u četiri programske celine, pri čemu je u fokusu Beogradska škola stanovanja kojoj je posvećena studijska izložba u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda. Ona svojom širinom obuhvata brojne podteme (urbanistička rešenja, stambene sklopove, javne prostore, zelene površine, saobraćajna rešenja i komunikaciju, prateće funkcije, organizaciju stana, detalje...) bliske kako stručnjacima, tako i najširoj publici i neposrednim korisnicima, tj. stanarima. Tu su imena kao što su Milutin Glavički, Milan Lojanica, Predrag Cagić, Borivoje

Društvo

07.04.2021 u 09:47

O jednom (ne)izboru na Arhitektonskom fakultetu

Da li je na konkursu za izbor redovnog profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu prošlog leta zaista pobedio najbolji kandidat ili je ipak izbor pao na podobnijeg? Ovu dilemu, koja više od godinu i po dana trese Arhitektonski fakultet, trebalo bi uskoro da razreši Etički odbor Beogradskog univerziteta. Posle niza žalbi matičnoj ustanovi, Senatu, rektorki, resornom ministarstvu, krajem 2020. prof. dr Dragana Vasiljević Tomić obratila se i najvišoj istanci univerziteta koja odlučuje o neetičkom ponašanju, tvrdeći da je dekan Vladan Đokić, uz pomoć svojih saradnika, sprečio njen izbor u redovnog profesora, i to tako što je favorizovao drugog kandidata. – Već 27 godina radim na ovom fakultetu, tri puta sam birana za vanrednog profesora na Departmanu za arhitektonsko projektovanje.

Kultura

26.03.2021 u 18:45

Ne ruši, već recikliraj

„Nikada ne uništavaj – uvek dodaj, transformiši i recikliraj” moto je francuskog arihetektonskog dvojca An Lakaton i Žana-Filipa Vasala, koji je ove godine ovenčan čuvenom Prickerovom nagradom za arhitekturu, a o čemu javljaju strani mediji. Ovo dvoje osnivača pariskog studija „Lakaton i Vasal” (1987), poznatih po zalaganju za graditeljski balans između ekonomičnosti, zaštite životne sredine i interesa zajednice, žiri je prepoznao i priznao, između ostalog, i zbog „odmerenosti u pristupu koji teži podjednako poštovanju originalnih dizajniranih zamisli i potreba onih koji prostor nastanjuju”, i to bez obzira na to da li se radi o malenom trgu u Bordou ili savremenoj umetničkog galeriji u Parizu. „Njihove građevine snažne su kako u formi tako i u ubeđenju, transparentne u svojoj estetici

Kultura

18.03.2021 u 21:30

Projekat „Samoodrživi grad” na Bijenalu u Seulu

Projekat beogradskog arhitekte Danila Dangubića „Samoodrživi grad” izabran je da predstavlja Srbiju na Bijenalu arhitekture u Seulu, koje je zakazano za septembar 2021, obavestili su iz studija „Danilo Dangubić arhitekts”. Njegov rad biće izložen uz još 39 radova, odabranih od 1.440 prispelih na konkurs iz celog sveta. Danilo Dangubić (Foto: privatna arhiva) Reč je o projektu samoodrživog Beograda, a jedna od podtema bila je kako iskoristiti podzemni deo grada. – Osnovna tema je bila „Samoodrživi grad”, grad koji ima kapacitet da opstane i nastavi da živi uprkos svemu što mu se dešava. U tome sam apsolutno prepoznao Beograd. Rušen i osvajan 44 puta za 1.100 godina, prelazio je iz ruke u ruku, stradao u bombardovanjima… A jedna od podtema bila je kapacitet arhitekata

Beograd

09.03.2021 u 11:46

Čudesna sudbina Jelisavete Načić

U specijalnoj osmomartovskoj epizodi, onlajn divan „Beograda za početnike” u Rančićevoj kući, sedištu Centra za kulturu Grocka, posvećen je istaknutoj ženi nacionalne istorije, projektantkinji nekih od arhitektonskih simbola naše prestonice koji su, svi do jednog, danas kulturna dobra. Na Dan žena, koji se širom sveta obeležava 8. marta u spomen na borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena sa muškarcima, divanilo se o Jelisaveti Načić, arhitektkinji, koja upisuje i završava arhitekturu na beogradskoj Velikoj školi kao prva i jedina žena u prvoj generaciji studenata. A kako je na prelazu vekova tekla „Čudesna sudbina Jelisavete Načić”, publika je saznala u onlajn tribini sa Smiljanom Popov, novinarkom i autorkom serijala, i gošćom Bojanom Ibrajter Gazibarom, istoričarkom

Magazin

17.02.2021 u 18:21

Misterije Špicerovog dvorca

U Vojvodini postoji više od 80 dvoraca koji potiču između dva svetska rata. Neki i danas krase polja i ravnice, dok je većina njih zaboravljena, u ruševinama, u zagrljaju prirode. Čak i takva – porušena, zarasla i na margini sećanja – ova zdanja su interesantna, možda i više od onih koji se i dalje hrabro drže. Tipičan primer nalazi se na desnoj obali Dunava, u Beočinu, varošici na obroncima Fruške gore. Dvorac porodice Špicer, sakriven u gustom rastinju, samuje. Njegovo oronulo stepenište i ostaci polupanog vitražnog stakla popularni su na selfi fotografijama. To je samo trenutna zainteresovanost, ali ponekad i ona probudi želju da se sazna više, zaviri u prošlost. Do pisanih dokumenata o Špicerovom dvorcu teško se dolazi. Više ih je na mađarskom nego na srpskom jeziku, kao i za većinu

Društvo

13.02.2021 u 11:13

Društvo arhitekata traži hitnu zaštitu zgrada radija

Novi Sad – Društvo arhitekata Novog Sada (DANS) zahteva da se u najkraćem mogućem roku utvrdi zaštita za kulturno dobro kompleks zgrada iz kojih su nedavno iseljeni Radio Novi Sad i njegov Studio M. Pozivaju na javnu debatu o najboljem rešenju za prenamenu ovog vrednog arhitektonskog kompleksa zgrada koje su projektovali najznačajniji arhitekti grada dvadesetog veka: Đorđe Tabaković, Daka Popović i Pavle Žilnik. David Daka Popović bio je prvi ban Dunavske banovine u Kraljevini Jugoslaviji (1929–1930), a stara zgrada u kojoj je bio smešten Radio Novi Sad je njegovo arhitektonsko delo, podignuto 1932. godine, dok je kasnije nadograđivano. „Sadrži reprezentativan hol sa stepeništem iz međuratnog perioda. Njenim proglašenjem za kulturno dobro bi se otvorila mogućnost da se zgradi vrati

Beograd

29.01.2021 u 12:00

Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine

Izložba „Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine” čiji su autori Dario Čupić, arhitekta, i Milan Poznanović, istoričar umetnosti, predstavljena je u Muzeju nauke i tehnike na Dorćolu. Postavka je posvećena Paviljonu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Svetskoj izložbi u Barseloni 1929. godine. Oni podsećaju da u arhitekturi koja je nastala na našim prostorima, u periodu pre i posle Drugog svetskog rata, posebno mesto zauzima arhitekta Dragiša Brašovan. Ovaj pionir srpske moderne arhitekture ostavio je za sobom bogato arhitektonsko nasleđe. Posebno se ističu Genčićeva kuća (danas Muzej Nikole Tesle), kafana „Ruski car”, hotel „Metropol”, zgrada Državne štamparije (BIGZ), Komande vazduhoplovstva u Zemunu, Banovine (Vlada AP Vojvodine) i Glavne pošte u Novom Sadu, kao i paviljoni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: arhitektura

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Prijavitе sе na našu mailing listu