Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Beograd

08.11.2018 u 11:06

Kancelarija u ogoljenoj zgradi

Dok čeka na to da postane zdanje sa zelenim fasadama, krovovima i javnim vidikovcem, bivša zgrada Beobanke koju je projektovala arhitekta Milica Šterić ne prestaje da mami pažnju prolaznika na Zelenom vencu. Nije ostala ispod radara ni u stručnoj javnosti – žiri ovogodišnjeg Salona arhitekture pohvalio je za eksperimentisanje i istraživanje u arhitekturi „Štatverkovu” kancelariju na trećem spratu zgrade. Kompanija „Štatverk” pre dve godine od grada je kupila trinaestospratnu zgradu za 4,25 miliona evra, a njen kreativni tim sedište kompanije ugnezdio je između zidova ogoljene građevine.

Beograd

07.11.2018 u 14:36

„Beograd na vodi” menja deo Novog Beograda

Za bolju saobraćajnu vezu „Beograda na vodi”, u kojem će kada bude završen živeti oko 18.000 ljudi, i Novog Beograda biće izgrađene nove saobraćajnice i još jedan kružni tok na levoj obali Save. Zato je Direkcija za građevinsko zemljište raspisala tender na kojem će izabrati projektanta koji će oblikovati saobraćajnice i javne površine sa infrastrukturom u novobeogradskom priobalju reke. Reč je o izgradnji pristupnih saobraćajnica novom savskom mostu koji će zameniti tramvajski i kada bude podignut imati pešačku i biciklističku stazu, po dve trake za automobile u oba smera i po traku za šinski saobraćaj. Most će povezati dva buduća kružna toka planirana planskim dokumentom za „Beograd na vodi” koji na levoj obali Save obuhvata 27 hektara. Jedan je zamišljen na mestu tramvajske

Beograd

07.11.2018 u 11:42

Obnova fasada

Da li je arhitekta Dragiša Brašovan i u snu mogao da zamisli da će njegovi arhitektonski biseri decenijama propadati? Jedan od njih na uglu Bulevara despota Stefana i Braće Jugovića, preko puta bioskopa „Balkan”, izgrađen 1934. u stilu modernizma čekao je čak 84 godine na obnovu fasade. Ta zgrada Penzionog fonda Beočinske fabrike cementa jedan je od oko 200 objekata čije su zaštićene fasade u poslednje dve godine promenjene, najviše njih na Kosančićevom vencu, u Karađorđevoj, Gračaničkoj, Kralja Petra… Do kraja ove godine na oko 60 zgrada u strogom centu Zemuna biće ispredene mreže od skela jer će i na tim zdanjima početi obnova fasada. Reč je o objektima koji pripadaju prostornoj kulturno-istorijskoj celini od velikog značaja ili su spomenici kulture od velikog značaja kao što je,

Kultura

02.11.2018 u 23:51

Sve više ljudi u Londonu stanuje na brodovima

Fakultetski robot sam projektuje malu kuću i pritom koristi solarnu energiju. To je stvarnost u Velikoj Britaniji gde godinama živi i radi arhitekta Mina Gospavić, rođena u Beogradu, koja na samom početku karijere sa svojim timom već ima nagrađene projekte. Trenutno je angažovana na „Londonskom planu” koji određuje ekonomski, ekološki, transportni i socijalni okvir za razvoj prestonice. U roku 2015–2025. plan je da se izgradi 420.000 novih kuća kako bi se popunio nedostatak stambenog prostora u upravi šireg Londona. Krojdon je jedna od 32 londonske opštine gde Minin tim „Coffey Architects” popunjava napuštene parcele. Većina opština je u velikoj krizi jer nema dovoljno stanova za siromašno stanovništvo. Četrdeset odsto ovih novih kuća je za ugrožene kojima opština pomaže plaćajući im

Beograd

31.10.2018 u 18:04

Fabriku „Minel” zameniće trgovinski centar, stanovi i lokali

Izraelski investitor „Big CEE” osvojio je i treću lokaciju u Beogradu, na kojoj će zidati trgovinski centar, lokale i stambene zgrade. Ta kompanija od 2007. posluje u Srbiji i deo je „Big fešn centersa” pod čijom je kapom više od 50 maloprodajnih centara u Izraelu i SAD. U svom vlasništvu u prestonici već ima lane otvoren šoping mol „Big fešn” na Karaburmi, a prošle godine postavila je kamen temeljac i za potrošački hram na Ibarskom putu na Vidikovcu. Tik pored tržnog centra u Višnjičkoj ulici na mestu fabričkih postrojenja „Minel kotlogradnje” koji se danima ruše planiran je kompleks od ukupno 180.866 kvadratnih metara, sa brojnim stanovima i kancelarijama, depandansima za decu do sedam godina i 1.836 parking mesta. (Foto M. Galović) Objekti od kojih nijedan ne bi trebalo da bude

Beograd

07.10.2018 u 23:36

Doživi Beograd u Knezu

Ako bi se naša prestonica sutra kandidovala za domaćina velike međunarodne manifestacije, o promotivnim fotografijama ne bi morala da brine. Njih već ima spremne. Glavni grad viđen kroz prizmu urbanista, projektanata, arhitekata predstavljen je na izložbi „Doživi Beograd”, koja je otvorena u Knez Mihailovoj. Na dvadesetak panoa, od ugla s Ulicom kralja Petra do Biblioteke grada, postavljene su slike i tri de projekcije na kojima su prikazani kapitalni projekti u prestonici – od onih koji su nedavno završeni do onih čije je sprovođenje u punom jeku. Na postavci, šetajući od panoa do panoa, žitelji glavnog grada i turisti (koji znaju srpski), mogu saznati kako je nicao Bulevar heroja sa Košara, kako je teklo preuređenje prvog dela centralne pešačke zone, ali i kako će, kada

Beograd

06.10.2018 u 18:03

Luksuzni apartmani „Kalemegdan park” na korak od Knez Mihailove

Poslovna kula „Ušće” dva, šoping mol na uglu Vojislava Ilića i Mis Irbijeve i biznis centar „Navigator” dva u Novom Beogradu ovogodišnji je het trik Petra Matića, vlasnika „MPC propertisa”. Ovaj investicioni ciklus težak više od 200 miliona evra ponovo je lansirao Matića u sam vrh srpskog tržišta nekretnina. Kao što se i očekivalo, jedan od najbogatijih Srba tu se neće zaustaviti i, kako saznajemo, sledeće godine konačno će početi da gradi ekskluzivne apartmane „Kalemegdan park” na korak od najveće pešačke zone Knez Mihailove ulice i spomenika kulture od izuzetnog značaja Beogradske tvrđave. Ta prestižna lokacija na čekanju je duže od decenije u kojoj je tajanstveni biznismen – nikada nije dao intervju i vešto izmiče blicevima foto-aparata – podigao najveće potrošačko carstvo u

Beograd

03.09.2018 u 18:39

Malo stepenište u novom – starom ruhu

Malo stepenište na „Beogradskoj tvrđavi”, posle 115 godina, izgleda kao da ga je juče projektovala Jelisaveta Načić. To je rezultat obnove koja je trajala od novembra prošle godine. Sredstva za uređenje stepeništa u duhu akademizma izdvojila je Turska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (TIKA). Reč je o osnovnoj sumi od oko 17 miliona dinara. Obnova je trebalo da bude završena pre dva meseca, ali je pred kraj radova ispod česme i na delu trotoara pod stepeništem otkrivena kaldrma koju je od pogleda posetilaca godinama sakrivao debeo sloj asfalta. Za ovaj posao TIKA je dodatno izdvojila 20.000 evra. – Pretpostavili smo da bismo ispred česme mogli da naiđemo na neke originalne delove. Srećom, pretpostavke su se ostvarile, pa smo ispod sloja asfalta visokog oko pola metra našli

Beograd

30.07.2018 u 08:10

Arhitektonski dragulj koji iznova mami

Dužnost je nas arhitekata da napravimo zgradu koja neće štrčati u ambijentu, koja će biti lepa i, uz sve to, sadržati meru, podsvesnu dozu ugrađenih normi, kao i ljubav prema gradu u kome ste rođeni i gde ste odrasli, govorio je Ivan Antić, jedan od najznačajnijih srpskih arhitekata. Da ništa drugo osim Muzeja savremene umetnosti (MSU) na Ušću nije projektovao, bilo bi dovoljno Antiću da, tom saradnjom s Ivankom Raspopović, ispuni ovu svoju dužnost. Duže od pola veka njihov dragulj na levoj obali Save svedoči da je lepo samo ono što je i funkcionalno. Lepotu zdanja, ispunjenu postavkom „Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti”, otkrili su sinoć brojni gosti muzeja. Neki od njih iznova joj se vraćaju od oktobra prošle godine, kada je ova kulturna

Kultura

14.07.2018 u 21:55

Betonska simfonija ili utopija

Specijalno za „Politiku” Njujork – U čuvenom Muzeju moderne umetnosti u Njujorku održava se od danas do 13. januara iduće godine impozantna izložba jugoslovenske arhitekture pod intrigantnim naslovom „Prema konkretnoj (betonskoj) utopiji: Arhitektura u Jugoslaviji, 1948–1980”. Naslov je duhovito dvosmislen jer „concrete” na engleskom znači i beton i konkretan, a ostvariti ni konkretnu, ni betonsku utopiju nije mala stvar! U opisu izložbe kaže se da je ovaj impresivni arhitektonski opus izazvao „međunarodnu pažnju za 45 godina postojanja Jugoslavije”(!), mada je ta zemlja nešto duže postojala, ali tačno je da je ova arhitektura proizvod posleratne, socijalističke Jugoslavije, one između prekida sa Staljinom do smrti Tita, te zemlje koje više nema. A arhtektura je, kao što se vidi na ovoj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: arhitektura