Ponedeljak, 20.09.2021.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.21	117.92	117.56
	100.05	100.66	100.35
	107.29	107.93	107.61

Tag: zarada

Ekonomija

16.09.2021 u 09:18

Minimalac vredi 201,22 dinara po radnom času

Od januara do decembra 2022. godine minimalna cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, iznosiće 201,22 dinara (neto), po radnom času. Vlada Srbije donela je odluku, koja je objavljena i u „Službenom glasniku”, o povećanju minimalne cene rada sa 183,93 dinara na 201,22 dinara po satu. To znači da je nova minimalna cena rada uvećana u odnosu na sadašnju za 9,4 odsto, a sve isplate minimalne zarade zaključno sa 31. decembrom ove godine obračunavaće se i dalje po iznosu od 183,93 dinara neto, po radnom času. Neto minimalna zarada za isplate u toku 2022. godine iznosiće za mesec sa 160 radnih sati 32.195,20 dinara. Ipak, za mesec sa 168 radnih sati minimalac će dosegnuti cifru od

Ekonomija

25.08.2021 u 21:27

Veći minimalac, manji izgledi za dodatno zapošljavanje

Ukoliko bude „pobedio” aktuelni predlog Ministarstva finansija da se minimalna zarada za narednu godinu poveća sa 32.126 na 35.012 dinara, sa tim iznosom biće pokriveno oko 90 odsto minimalne potrošačke korpe u Srbiji. Jer, prema najnovijim statističkim podacima, u maju ove godine ona iznosila je 39.278 dinara, a to je ujedno i najniža suma na koju bi trebalo da pristanu sindikati na aktuelnim pregovorima poslodavca, sindikata i države oko formiranja nove minimalne plate za 2022. Problem je, međutim, u tome što će iznos minimalne korpe biti sigurno veći u toku naredne godine, a u septembru utvrđena minimalna zarada za 2022. ostaće ista, bez obzira na rast inflacije i rast cena na malo. Dodatno, pojedini ekonomisti skreću pažnju i na to da će s povećanjem minimalca biti znatno manje

Ekonomija

23.08.2021 u 14:42

Nema dogovora o minimalcu, predlog države da bude 35.012 dinara

Predstavnici Ministarstva finansija, sindikata i poslodavaca ni na današnjem, drugom sastanku nisu postigli dogovor o visini mininalne cene rada za 2022. godinu. Kako je rečeno Tanjugu nakon sastanka, predstavnici Ministrstva finansija predložili su da minimalna cena rada bude 35.012 dinara, a s tim predlogom se predstavnici sindikata nisu saglasili i ostali pri stavu da cena mora biti izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, 39.000 dinara. Poslodavci su ostali pri stanovištu da minimalna cena rada za iduću godinu bude oko 34.000 dinara, ali i da bi pristali na veći minimalac ukoliko ih država oslobodi određenih parafiskalnih nameta. Sledeći, treći, sastanak o visini minimalne cene rada za iduću godinu biće održan u petak, 23. avgusta, prenosi Tanjug.

Svet

22.07.2021 u 09:02

Zarade američkih direktora 299 puta veće od radničkih

NjUJORK - Razlika između plata generalnih direktora u američkim kompanijama i zarade zaposlenih porasla je 2020. godine uprkos kovid pandemiji i naporima da se taj jaz smanji. Prosečna plata direktora kompanija bila je lani 299 puta veća od prosečne plate radnika, prema godišnjem izveštaju AFL-CIO o zaradama najviših menadžera, navodi se u prilogu tv stanice Si-En-En. Naknade za rad izvršnih direktora iznosile su 2020. u proseku, zajedno s bonusima, 15,5 miliona dolara, beležeći porast za više od 260.000 dolara godišnje tokom protekle decenije. Istovremeno, prosečan radnik u proizvodnji zaradio je lani 43.512 dolara, što je povećanje od samo 957 dolara godišnje u periodu od 10 godina, prenosi Tanjug. Ukupna prosečna naknada rukovodilaca američkih kompanija porasla je za više od

Ostali sportovi

16.07.2021 u 09:57

Lider Tur de Fransa Tadej Pogačar do sada na trci zaradio 60.000 evra

Prvi u generalnom plasmanu Tur d Fransa i verovatni pobednik Tadej Pogačar, dosad je od organizatora dobio najviše novca posle pobede i u današnjoj etapi, tri etape pre kraja najveće biciklističke trke na svetu. Dvadesetdvogodišnji Slovenac je dobio 13.400 evra za pobedu u 18. etapi što mu, zajedno s novcem za generalni plasman i nagradom kao najboljim mladi takmičar i najbolji na brdima, danosi zbir od 60.900 evra, objavljeno je na cyclingnews.com. Ceo budžet za nagrade koje daje organizator tronedeljnog Tur d Fransa je 2.288.450 evra, navodi Tanjug. Vlasnik zelenog dresa Tura - za najviše osvojenih poena Mark Kavendiš je drugi po zarađenom novcu. On je danas dodao 300 evra i ukupno zaradio 50.840 evra. Vut Van Aert i dalje je treći sa ukupno 24.340 evra. Po nagradama osvojenim

Ekonomija

15.07.2021 u 22:00

Poslodavci i sindikati ne mogu da se dogovore o visini minimalca

Poslodavci nisu sigurni da mogu da izdrže povećanje minimalne cene rada za 3.000 dinara, a kamoli za 6.400, koliko traže sindikati. Pošto znaju da sa sindikatima ne mogu da se dogovore i da će završnu reč o visini minimalca na jesen imati vlada, od nje zahtevaju da im relaksira poslovanje. U prevodu to znači: povećanje neoporezivog dela zarade, smanjenje poreza i doprinosa na plate, pa čak i potpuno oslobađanje od plaćanja poreza, kao i ukidanje parafiskalnih nameta. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, pre dva dana je nagovestio da poslodavci mogu da se nadaju povećanju neoporezivog dela dohotka, dok će se s druge strane ići na dalje smanjivanje radnih poreza i doprinosa, a do kraja godine će se znati da li će to biti 0,5 odsto, jedan ili 1,5. Tom prilikom je rekao da ne razume kritike sindikata

Ekonomija

09.07.2021 u 18:46

Ni povećan minimalac nije dovoljan za potrošačku korpu

Ni posle najavljenog povećanja, minimalna zarada, koja bi od sledeće godine trebalo da bude 35.000 dinara, opet neće dostići potrošačku korpu. Prema statističkim podacima, minimalna potrošačka korpa u aprilu iznosila je 38.991 dinar, a tome bi trebalo dodati i sve druge troškove koji opterećuju porodični budžet. Iako je svako povećanje, pa i minimalno, dobrodošlo, ipak se mora imati u vidu da su cene mnogih proizvoda, ali i drugi troškovi porasli, pa deluje da nema mnogo prostora za optimizam. Agroekonomski analitičar Vojislav Stanković za naš list kaže da je pandemija donela velike promene koje su se značajno odrazile na život stanovništva. Zato bi i podatke koje statistika sada prikuplja trebalo uzimati sa rezervom. Jer, promene u potrošnji bile su nametnute i nisu rezultat boljeg

Potrošač

14.06.2021 u 21:15

Kupci opet počeli da troše kao pre kovid krize

Iz ugla velikih kompanija nazire se svetlo na kraju tunela i pre zvanične objave kraja pandemije. Poslednjih dana mnoge od njih izveštavaju da su kupci ponovo počeli da troše novac, gotovo na istom nivou kao pre zdravstvene krize. Proizvođači i prodavci odeće pretrpeli su težak period u prošloj godini, a sada postoje nagoveštaji da se potrošači vraćaju u prodavnice. Tako je španski maloprodajni div „Inditeks”, vlasnik „Zare”, objavio kako je prihod kompanije u prvom tromesečju skočio 48 odsto u odnosu na isti period prošle fiskalne godine ‒ na 4,9 milijardi evra. Samo od 1. maja do 6. juna prodaja je na godišnjem nivou više nego udvostručena, a u odnosu na isto razdoblje 2019. godine veća je za pet odsto. ‒ Rezultati pokazuju postupni oporavak, uprkos značajnom uticaju zdravstvene

Region

11.05.2021 u 10:32

Najveću platu u Crnoj Gori od 76,4 hiljade evra imao vinogradar

Najveću neto isplaćenu zaradu u jednom mesecu u Crnoj Gori u 2020. godini, u iznosu od 76.427 evra, primio je jedan od vinogradara, pokazuju podaci Uprave prihoda i carina dostavljeni „Pobjedi”, prenosi Tanjug. To je jednako iznosu od 145 prosečnih zarada u toj zemlji, koje su se lani kretale od 520 do 527 evra, odnosno 344 minimalca od 222 evra. Po ovoj računici, crnogorskim građanima sa prosečnim primanjima trebalo bi 12 godina da zarade ovaj iznos, a onima koji primaju minimalac 28 godina. „Prema podacima kojima Uprava prihoda i carina raspolaže, najveća neto zarada isplaćena za obračunski period od januara do decembra 2020. iznosila je 76.427,23 evra (bruto iznos sa obračunatim i prijavljenim porezima i doprinosima je 114.070 evra), a isplaćena je rezidentnom licu zaposlenom

Svet

03.05.2021 u 09:07

Svakoj drugoj osobi u svetu smanjeni prihodi zbog pandemije

LONDON – Svakoj drugoj osobi u svetu smanjeni su prihodi zbog pandemije koronavirusa, a ljudi u siromašnim zemljama posebno su pogođeni gubitkom posla i skraćenjem radnog vremena, pokazalo je danas objavljeno istraživanje agencije Galup. U anketiranju je učestvovalo 300.000 ljudi iz 117 zemalja, a rezultati su pokazali da je polovina onih koji imaju posao zaradila manje zbog pandemije, prenosi Rojetrs. To znači da je pandemija pogodila 1,6 milijardi odraslih ljudi širom sveta. „Širom sveta, ti procenti su se kretali od 76 odsto u Tajlandu do 10 odsto u Švajcarskoj”, naveo je Galup. U Boliviji, Mjanmaru, Keniji, Ugandi, Indoneziji, Hondurasu i Ekvadoru, više od 70 odsto anketiranih reklo je da su zaradili manje nego pre pandemije koronavirusa, dok je u SAD 34 odsto ispitanih

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Tagovi

20.09.2021 u 21:12

Nakon Jarinja i na severu KiM transparent: Dobrodošli u ZSO

20.09.2021 u 20:55

Počinje generalna debata u UN, Brnabić govori 24. septembra

20.09.2021 u 20:10

Spretni i ubačeni u demokratske institucije

20.09.2021 u 20:00

U čast 75 godina diplomatskih odnosa Srbije i Meksika

20.09.2021 u 20:00

Kako umire solidarnost

20.09.2021 u 19:54

Ko kontroliše prodavnice u školama