Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Kultura

17.11.2020 u 08:32

Meni je poezija radostan predah od stvarnosti

Kada postane preteško nametnuto breme vremena, može da bude dovoljno i okretanje uzorima, onima koji su prošli isto, i još sto puta gore. Tada čovek stekne mir, ili pre pomirenost koja proishodi ne iz fatalizma, već iz logičkog razmišljanja. Takvoj misli okreće nas prof. Dr Slavko Gordić, pisac, profesor emeritus Univerziteta u Novom Sadu, književni kritičar i esejista, navodeći ideje i analizirajući dela naših i svetskih klasika i savremenih autora. „Kašanin je negde zabeležio da smo mi mali narod sa psihologijom velikog naroda“, piše Slavko Gordić u knjizi „Među svojima“, u izdanju novosadske „Akademske knjige“. Tekstovi u ovom delu posvećeni su i Andriću, Milanu Raduloviću, Radovanu Belom Markoviću, Slobodanu Rakitiću, ali i različitim fenomenima - od jezika do politike. SPKD

Kultura

13.11.2020 u 16:00

Genije jezika u filmu postaje genije odsustva jezika

Serijal onlajn tribina pod naslovom „Handke u Srbiji”, koji Udruženje književnih prevodilaca Srbije organizuje pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja u republičkoj vladi, nastavljen je preksinoć trećom sesijom, održanom u sedištu UKPS-a, u Francuskoj 7. Ovoga puta fokus je prebačen na filmsko stvaralaštvo Petera Handkea, ali ipak je to bio samo segment zanimljive priče kojoj su tonove davali arhitekta Bojan Kovačević, novinar Tatjana Nježić i filmski kritičar Miroljub Miki Stojanović. Kad govorimo o Handkeu kao sineasti, prvo pomislimo na njegovu plodnu saradnju s Vimom Vendersom... – Peter Handke je jedan od ljudi koji su oblikovali Vendersov rediteljski potpis – kaže Miki Stojanović. – Vendersovi fanovi to nerado priznaju, ali upravo je

Kultura

13.11.2020 u 17:14

Veče posvećeno Dostojevskom

Dom kulture „Studentski grad” odložio je obeležavanje dve stotine godina od rođenja F.M. Dostojevskog, zbog toga što je 11. novembar kod nas državni praznik, pa i zbog toga što su, kako kažu organizatori, učesnici ove manifestacije, iz dana u dan, različitim razlozima, bivali desetkovani. Ipak, ova institucija kulture ne odustaje od početka proslave 200 godina od rođenja jednog od najvažnijih pisaca svih vremena, pa će tako večeras, u klubu Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”, od 19 časova, biti reči o knjizi Olivere Žižović „Živi lik istine F. M. Dostojevskog”. U ovom delu se argumentovano pokazuje da od „Sna smešnog čoveka” do „Braće Karamazovih”, kao najznačajnijeg ostvarenja ruskog pisca, vodi dosledna interpretativna linija, budući da je Dostojevski već u „Snu smešnog čoveka” formulisao

Kultura

09.11.2020 u 09:21

Prava književnost nosi nalepnicu „opasno”

Tri su povoda za razgovor sa Milisavom Savićem. Najpre, njegov novi roman „Pepeo, pena, šapat“, u izdanju „Lagune“. Zatim, knjiga „Pepeo, pena, šapat, Studenica i Ibarska dolina ‒ Stari putopisi“, u izdanju Društva „Raška škola“, kao i delo „Bandit i profesor: intervjui Milisava Savića“, urednice i književne kritičarke dr Ane Stišović Milovanović, u izdanju Centra za kulturu, obrazovanje i informisanje „Gradac”, u Raški. Svojim novim romanom, Savić ponovo komunicira sa seni Crnjanskog, koja je, po rečima Ane Stišović Milovanović, sveprisutna u njegovom književnom rukopisu. Pred čitaocem vaskrsava Srbija s kraja šezdesetih, mladost koja je žarko želela promene, a onda i sudbina velikog pisca kao nešto mnogo veće od biografije, kao istorija. Šta je to što vas vraća Crnjanskom, njegov

Kultura

03.11.2020 u 09:57

Preminuo Rajko Đurić

Publicista, novinar i borac za prava Roma Rajko Đurić preminuo je Beogradu, javili su mediji. Romska partija uputila je Đurićevoj porodici telegram saučešća u kojem se navodi da su „međunarodna zajednica i Srbija izgubile Roma naučnika i velikog borca za demokratiju”. „Pisana reč Rajka Đurića ostaće jedan od kamena temeljaca svetske književnosti i demokratskog hrama sveta. Pamtićemo njegove pesme i britke rečenice koje su imale snagu poput onoga što je pisao Bodler ili Sokrat”, kaže se u saopštenju. Dr Rajko Đurić je autor „Gramatike romskog jezika” kao i „Istorije Roma”. Autor je velikog broja književnih dela od kojih svakako treba izdvojiti njegove pesme na romskom jeziku. Doktorirao je na temi „Kultura Roma u SFRJ”, a jedno vreme bio je urednik kulturne rubrike dnevnog lista

Kultura

23.10.2020 u 12:15

Handke je uvek išao protiv svih struja

U beogradskoj knjižari „Zlatno runo”, u Svetogorskoj ulici, održana je druga tribina iz ciklusa „Handke u Srbiji”, na kojoj je ovoga puta veliki savremeni pisac osvetljen više s ličnog, intimnog aspekta. O Peteru Handkeu su govorili germanista i književni prevodilac Jan Krasni, novinar Dragana Kovačević, udovica jednog od ovdašnjih Handkeovih prevodilaca Zlatka Krasnog, Slavica Stojanović Krasni, i pisac Goran Gocić. Jan Krasni je jednom prilikom rekao da se, odrastajući, više družio s nemačkim književnicima nego sa srpskim. Danas, kad sam ima značajno književnoprevodilačko iskustvo, on se ovako seća dana kad su u dom njegovih roditelja dolazili pisci kojima je nemački jezik maternji, a među njima, kao ličnost po svemu osobena i jedinstvena, i Peter Handke. – Ja sam tada bio dete, kome ime

Kultura

21.10.2020 u 17:16

Handke od krvi i mesa

Druga onlajn tribina iz serijala „Handke u Srbiji” koji, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, a u sklopu projekta „Podrška izdavanju izabranih dela Petera Handkea”, organizuje Udruženje književnih prevodilaca Srbije, biće održana večeras s početkom u 19 časova, u beogradskoj knjižari „Zlatno runo” u Svetogorskoj ulici. Posle prve tribine, koja je zabeležila veliku gledanost i izazvala odjeke u kulturnoj i široj javnosti, ovoga puta će, u „Zlatnom runu”, Handke biti osvetljen prevashodno kao ličnost, kao biće od krvi i mesa, a biće, naravno, reči i o raznim aspektima njegovog stvaralaštva i njegovom uticaju na srpske autore. O austrijskom piscu, dobitniku Nobelove nagrade za književnost, govoriće germanista i književni prevodilac Jan Krasni, novinar Dragana Kovačević i

Kultura

19.10.2020 u 08:34

Bilo me je sramota da džipom dolazim u kosovska sela

Mlada Čehinja u okviru jedne od mirovnih misija dolazi na Kosovo i Metohiju. Upitana kako misiju i njene pripadnike vidi lokalno stanovništvo dveju etničkih grupa, ona daje odgovor: „Kao vanzemaljce koji su od Kosova napravili peščano igralište za trening vladavine prava...” I tako dalje nastavlja se pripovest sa terena u romanu „Total Balkan” Blanke Čehove, kod nas objavljenog u izdanju „Klija” i u prevodu sa češkog Zorana Dukića. Ova mlada Čehinja je na osnovu sličnog sopstvenog iskustva uobličila fikciju koja pobuđuje na ozbiljno razmišljanje, ali i na osmeh. Posle boravka na KiM, od 2007. do 2008. godine, ovu knjigu posvetila je Agimu iz Bošnjačke mahale, Bratislavu iz enklave, kao i svim običnim i poštenim ljudima na Kosovu. Ona je ove nedelje bila gošća svog srpskog izdavača, a došla je u Beograd vozeći auto iz Praga do Beograda, sa troje male dece, čime je pokazala srčanost sličnu svojoj proznoj junakinji.

Kultura

16.10.2020 u 20:15

Istinitost priče je komercijalni argument

Nisam još osetila potrebu da pišem o situaciji koja nas je zadesila zbog novog virusa, a koja, kako vidimo, i dalje traje i ne vidi joj se kraj, čak ni da bilo šta komentarišem. Treba vremena da se stvari slegnu, pa tek onda da ih sagledam, kaže nagrađivana francuska književnica, čiji je roman „Prema istinitoj priči” nedavno objavljen i kod nas u izdanju Lagune u prevodu Gordane Breberine. Delo je ovenčano nagradama Renodo i Gonkur gimnazijalaca (2015), a po njemu je Roman Polanski 2017. godine snimio istoimeni film. Ova zdravstvena kriza pokazala nam je ko je na prvoj liniji fronta, ko radi za naše zdravlje, opstanak, udobnost: medicinski radnici, kasirke u supermarketima, radnici gradske čistoće ... Delfin de Vigan se proslavila romanom „No i ja” za koji je dobila Nagradu

Kultura

15.10.2020 u 20:15

Voliš me, čitaš me

Petera Handkea Srbi nesporno bolje poznaju kao aktivistu, društveno angažovanog umetnika u čijim su se sferama interesovanja našle mnoge zemlje, mnogi narodi i mnogi ljudi – pa pored ostalih i nekadašnja Jugoslavija, zemlja kojoj ovaj veliki pisac nemačkog jezika pripada i poreklom. Reč je nesumnjivo o svetskom književnom fenomenu, što je potvrđivano u više navrata, da bi krunsko priznanje najviše vrednosti Handkeove literature stiglo prošle godine, kad je ovaj austrijski autor ovenčan Nobelovom nagradom za književnost. Da, Handke je ovde omiljen i drag, više kao ličnost nego kao pisac. Podsetio nas je to ovih dana i novinar i publicista Nebojša Grujičić, citiravši Handkea na Prvoj u seriji tribina „Handke u Srbiji”, koja je, u organizaciji Udruženja književnih prevodilaca Srbije i Narodne

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci