Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Kultura

17.05.2019 u 20:00

Rob je danas isplativiji nego ikad

Nikad ranije nisam dolazila u Srbiju, ali imam prijatelje Srbe u Parizu. Većina mojih komšija su vaši sunarodnici, tako da veoma često slušam srpski jezik, ali još ga ne razumem, kaže za „Politiku” Veronik Olmi, francuska književnica koja je ovih dana bila gost književne manifestacije „Molijerovi dani” u Beogradu, gde je predstavila svoj roman „Bakita”, upravo objavljen i kod nas u izdanju „Klija” u prevodu Ljiljane Mirković. Priča o Bakiti, o njenom putu od robinje do svetice, o njenom otporu i izdržljivosti, napisana u ovom romanu sa velikom snagom, doživela je uspeh u Francuskoj. Roman je bio nominovan za prestižne književne nagrade (a dobitnik je nagrade Fnak 2017). Pošto je bila i u najužem izboru za Gonkurovu nagradu, naši studenti su joj prošle godine dodelili „Gonkurovu nagradu

Magazin

14.05.2019 u 15:05

Specijaliteti sa Čubure

Još od momačkih dana trese me nedoumica da li „Sto ludih ručkova Libera Markonija” da smestim na policu kućne biblioteke sa kuvarima i kulinarskim priručnicima, na onu gde stoluje poezija ili među knjige koje je potpisao Slobodan Marković, a ima ih. Gde to pripada? Naime, iako su u njoj recepti za jela koja bi svako rado video za trpezom, ta knjiga može da se čita i „na suvo”, u krevetu pred spavanje, u trolejbusu od Čubure do Terazija ili u kafanskoj bašti... Uvek iznova, a da ne dosadi. Ovaj moj primerak ima posebnu vrednost zbog posvete. Nečitkim, gotovo doktorskim krasnopisom piše – Mišku, decembra 1978. godine, Slobodan. Iskreni bibliofili bi dali ruku naživo za takvu posvetu. Slobodana sam nasledio od roditelja, drugovali su još od skojevskih dana, samo što su oni odrasli, a on je

Kultura

12.05.2019 u 20:30

Želeo sam da objasnim tu čudnu logiku moći

Glavni junak romana „Pohvala oportunizmu” češkog pisca i diplomate Mareka Tomana (1967) jeste Černjinski dvorac u Pragu, koji pamti najvažnije istorijske događaje. To je palata koja prima političare i vojske, rezonuje i komentariše zbivanja, ali nikako ne može da dokuči na koji način je izgubio život njen stanovnik Jan Masarik, ministar inostranih poslova Čehoslovačke od 1940. do 1948. godine, boem i umetnički duh, koji je pronađen mrtav na pločniku ispred nje. Ova knjiga, koja po ironičnom naslovu podseća na „Pohvalu ludosti” Erazma Roterdamskog, teži kritičkom mišljenju i istini, koristeći metode mačevanja i igre da predstavi ozbiljne stvari. Ako nisi spreman da napadaš, nemoj da se braniš, i obrnuto, tako razmišlja mačevalac, ali i diplomata, koji poznaje ritualni ples gestova, što nam sve

Kultura

05.05.2019 u 20:00

Moji junaci pali su pod teškim teretom čiste ljubavi

Knjiga pripovedaka Sanje Domazet „Ljubav nije dovoljna”, u izdanju „Službenog glasnika”, govori o strastvenim, umetničkim prirodama, o beskrajnim osećanjima koja nastaju u prelomnim trenucima istorije, dajući onima koji vole snagu. Junaci ovih kraćih proza žive od Moskve do Beograda, kineskih provincija do japanskih šuma smrti, od velikih prestonica sveta do Aušvica. Dvanaest priča, od kojih svaka nalikuje sinopsisu za roman ili film, govori i o vezi literature i muzike, te odnosu života i umetnosti. Prikazuju i najrazličitije oblike ljubavi, istopolne odnose, čak i incest.

Kultura

03.05.2019 u 12:00

Svako može da se pravi ozbiljan, ali ne i duhovit

Kad sam u Americi, mnogo toga iz Srbije mi nedostaje: od mirisa lipa na Gundulićevom vencu do bureka iz Venizelosove ulice, Gardoša, Kosančićevog venca, Ade Međice. Ali donekle živim u obe zemlje paralelno, kao što su tako deo života proživeli i drugi srpski pisci: Pekić, Kiš, a pre njih Vuk, Dositej, pa ukoliko ubrojimo i pisce diplomate, poput Dučića, Rakića, Rastka Petrovića, Andrića, Crnjanskog, onda to nije izuzetak nego pravilo, kaže Vladimir Pištalo, pisac, (dobitnik Ninove nagrade za 2008. za roman „Tesla, portret među maskama”) koji predaje svetsku i američku istoriju na Univerzitetu u Vusteru (Masačusets). Upravo je objavljena njegova nova knjiga „Značenje džokera” u izdanju „Agore”. Prethodna, roman „Sunce ovoga dana, pismo Andriću”, doživela je tri izdanja, imala 58

Kultura

04.04.2019 u 21:00

Reč Amosa Oza oblikovala je svet

Ne mogu da ne pišem, kao što ne mogu da ne dišem. Čitaocima dajem reči, oni treba da komponuju muziku, misli su nedavno preminulog pisca Amosa Oza koje je navela izraelska ambasadorka u Srbiji Alona Fišer Kam na tribini posvećenoj njegovom delu u Narodnoj biblioteci Srbije. Ovom prilikom o Ozovom delu govorili su književnici Vida Ognjenović, Ivan Ivanji i Filip David, kao i kritičarka Milena Đorđijević koja je vodila program. Susret su, pored Narodne biblioteke, organizovali ambasada Izraela u Beogradu i izdavačka kuća „Laguna” koja je objavila Amosove romane: „Crna kutija”, „Moj Mihael”, „Juda” i „Priča o ljubavi i tami”. Amos Oz bio je jedan od najvećih izraelskih savremenih pisaca i intelektualaca koji je duboko promišljao ljudsku prirodu, svoje doba, kao i izraelsko-palestinske

Kultura

26.03.2019 u 20:00

Svako poludi na svoj način

Godina je 1967, u Skadru, u romanu „Svako poludi na svoj način” albanskog pisca Stefana Čapalikua, objavljenog u prevodu Danila Brajovića, i u izdanju beogradskog „Klija”. To je mesto slično mnogim drugim sredinama u komunističko doba, gde je partija potiskivala verske slobode, hapsila one koji su se izražavali kao katolici ili muslimani, a iz udžbenika cepala stranice posvećene nepodobnim pesnicima. I pored toga, deca idu u školu, ljudi se venčavaju, žive i umiru, a sve se menja kada stigne prvi televizor, kao nova religija. Razlika je samo u perspektivi onoga koji taj svet posmatra, i u ovoj autobiografskoj priči pripovedač je dečak, felinijevskog kova, izdvojen iz mnoštva živopisnih lokalnih likova kao rezoner. Njegovo neiskvareno svedočanstvo dirljivo je na duhovit način. Stefan

Beograd

22.03.2019 u 08:35

Ko želi da živi večno

Kako je rokenrol živeo legendarni Dušan Prelević, koga je voleo, sa kim se družio… poklonicima pisane reči otkriva se u knjizi „Ko želi da živi večno”. Promocija je priređena u klubu „Polet” u okviru „Kontakt konferencije”. Sa svake stranice izbija rokenrol, a kako je Prele govorio, „Za neke rokenrol počinje sa ’Bitlsima’. Za mene 1948. Te godine sam rođen”. Na književnoj večeri učestvovali su urednica knjige Milica Prelević, Preletova kćerka, i glumac Viktor Savić, koji je čitao odlomke iz dela. U knjizi se nalaze 33 priče, podeljene u tri poglavlja. Mnogobrojnoj publici prikazan je i dokumentarni film o Preletu, „U redu, pobedio sam...”, autora Vladimira Petrovića. Dušan Prelević Prele rođen je u Beogradu. Kao dete trenirao je fudbal u „Bulbuldercu” i „Crvenoj

Kultura

20.03.2019 u 10:30

Mihizova rodna kuća u Irigu pretvorena u Centar za razvoj kulture

Novi Sad – Rodna kuća književnika Borislava Mihajlovića Mihiza u Irigu obnovljena je i pretvorena u Centar za razvoj kulture. Objekat je otvorio predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović, u prisustvu Mihizove ćerke Mile Janković. „Obnova rodne kuće Borislava Mihajlovića Mihiza bila je najmanje što smo bili obavezni da uradimo da bismo mu se bar delimično odužili za sve što je za života uradio”, izjavio je Mirović, preneo je Biro za informisanje pokrajinske vlade. Ovaj centar biće deo projekta „Buđenje Fruške gore” koji je inicirala pokrajinska vlada, a čiji je smisao, dodaje njen predsednik, da se neprocenjivo duhovno, kulturno i prirodno blago oživi. „Ovde u Irigu, kroz snažno delovanje Srpske čitaonice – sa granicama koje su već odavno omeđene, kroz mali deo života koji je on

Beograd

19.03.2019 u 10:32

Rođendan Vojislava – Bubiše Simića

Supruga Judit, kćer Vukica, zetovi, prijatelj, unuka Aleksandra i praunuk Aleksa proslavili su redak jubilej, 95. rođendan Vojislava – Bubiše Simića, svog supruga, oca, dede i pradede, u porodičnom stanu u Šumicama. Umerenost u svemu, puno rada i ljubavi prema svom poslu i bližnjima recept je za zdrav život velikog džez umetnika. „Eto, svakog dana jednom ili više puta šetam i pratim razne događaje”, rekao je Bubiša. Vidno raspoložen, dirigent, kompozitor i pisac koji je džezu posvetio svoje radne, ali i penzionerske dane, dodao je da će u petak, 22. marta u zemunskoj Muzičkoj školi „Kosta Manojlović” biti priređen koncert „Neispričane priče” u čast njegovog rođendana.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci