Tag: pisci

Dvesta godina od rođenja Nikolaja Vasiljeviča Gogolja obeležava se u Rusiji i Ukrajini u svim oblastima umetnosti, kulture i javnog života. Veliki pisac rođen je prvog aprila 1809. godine, pa je u skladu s tim Unesko 2009. godinu proglasio godinom Gogolja. Na jedan dan, 1. aprila, čak se i internet pretraživač Google, u ruskoj i ukrajinskoj verziji, pretvorio u Gogol, i dobio je karakterističan...

Poslednja knjiga Kristofera Houpa, južnoafričkog pisca i publiciste, „Vrt ružnih snova“, puna je bizarnih priča o patuljcima, majmunima, ludacima koji decenijama posle Drugog svetskog rata žive u ubeđenju da je Pariz i dalje pod okupacijom nacista… Istina ili fikcija – pitamo ovog autora, uoči njegovog dolaska u Srbiju na PROZE FEST, koji se iduće nedelje održava u...

Berlin, grad kulture, doseljenika i multikulturalnosti, grad pekara, usamljenosti i slobode, rodni grad Valtera Benjamina, junak je nove knjige „Berlin” mladog slovenačkog pisca Aleša Štegera (1973), koju je kod nas objavio „Arhipelag”, u prevodu Ane Ristović. Štegerov Berlin prelomljen je kroz poetsku vizuru, u tekstu se oseća živo duhovno prisustvo Gotfrida Bena, odjeci...

„U predvečerje velike bitke na Kosovu, srpski viteški Red Zmaja suočava se sa ispunjenjem drevnog proročanstva Vatre, po kome će jedan njihov vitez zauvek zaustaviti nadiranje hordi neljudi iz Hada. Dok se vitezovi spremaju na konačan obračun i sile Hada nastoje da ubiju Ratnika iz proročanstva, vodi se jedan nevidljivi, tihi rat između stare slovenske vere i hrišćanstva.” Upravo ovim...

Usamljeni junaci u urbanom, globalizovanom svetu našli su svoje mesto na stranicama nove knjige Vladimira Arsenijevića, nedavno objavljene u izdanju kuće „Samizdat B 92” pod nazivom „Predator”. Najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade („U potpalublju” 1994. jedini je debitantski roman nagrađen ovim priznanjem), autor romana „Anđela” i „Meksiko”, sa...

Od našeg stalnog dopisnika Ljubljana, januara – Oko 150 pisaca, pesnika i prevodilaca u Sloveniji ispunjava uslove prema kojima im država priznaje status „samozaposlenog” u kulturi. Iz državne kase im se plaća doprinos za socijalno i zdravstveno osiguranje, ali samo dok ne „probiju” finansijski cenzus od 2500 evra, posle čega „moraš sebi da sve...

Momo Kapor (Sarajevo, 1937), autor je više od četrdeset knjiga: romana, pripovedaka, drama, putopisne, autobiografske i esejističke proze. Srpska književna zadruga, u stotom, jubilarnom „Kolu”, objavila je njegov novi roman „Ispovesti”, koji je već doživeo dva izdanja. Uoči Nove godine, u beogradskom hotelu „Kontinental”, otvorena je izložba slika Moma Kapora i...

Hrvatski pisci Slobodan Šnajder, Dorta Jagić, Đermano Senjanović Ćićo i Marinko Koščec, u sredu 17. decembra uveče, bili su gosti Srpskog književnog društva, u Beogradu, u Francuskoj 7. Prema rečima Ljiljane Šop, predsednice SKD-a, saradnja sa stvaraocima iz okruženja jedna je od najvažnijih aktivnosti ovog književnog društva. Ljiljana Šop podsetila je na to da su na istom mestu nedavno gostovali i...

Rat je noćna mora istorije. Za naciju i državu, njegova prednost je u tome što proizvodi ujedinjenu gomilu, čvrsto spojenu istovetnom ideologijom, što odvlači pažnju sa unutrašnjih problema i fundamentalnih pitanja. Njegova privlačnost za pojedinca jeste ta da rat unosi dozu uzbuđenja u nezadovoljne živote. Nimalo nije slučajno što popularni konzumentni oblici kulture, kao što su roman i film, do...

„Peđina poluzastakljena terasa gleda na zadnji ulaz restorana. Zavaljen u pletenoj stolici, on posmatra Mesec koji ga podseća na kačkavalj. Ide mu voda na usta. Ko je ono pisao priče za decu u kojima se pominje mesec od sira? Ćopić ili Duško Radović? A tek prženi sir kod Johane Špiri u romanu Hajdi! Njam! Dva sata ujutru, Peđa je gladan i jeo bi mesec od sira. Beograd je tih, a njegov...