Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.72	117.37
102.71	103.33	103.02
126.18	126.94	126.56

Beograd

03.12.2019 u 22:59

Predstavljene „Četiri ruže”

Pred publikom u do poslednjeg mesta ispunjenoj dvorani „Sava centra” premijerno je prikazan film „Četiri ruže”. Urbana krimi drama sa elementima komedije filmofilima donosi jedan urbani mozaik gradskih likova, koje u ispovesti jedne beogradske noći povezuje neutoljiva želja za lakom lovom, dobrim provodom i bezbrižnim jutrom. Iza kulisa carstva poroka u noćnom klubu „Četiri ruže”, u centru mozaika, gde se vodi bespoštedna borba, često i sa one strane zakona, naći će se jedan običan čovek. U bezuspešnom pokušaju da od svega pobegne, shvata da će uspeti samo ako u pomoć pozove sve ono što je u međuvremenu izgubio: ljubav, iskrenost i veru... Dragan – Gagi Jovanović sa suprugom Brankom Režiju za „Četiri ruže” uradio je Vasilije Nikitović, a uloge su poverene ekipi u sastavu Miloš

Kultura

01.12.2019 u 20:20

Četiri ruže i jedna beogradska noć

Četiri devojke iz sela Zuce, podno Avale, dolaze u Beograd da se ludo provedu. Žele da proslave veliki zajednički uspeh – sakupile su novac da jedna od njih ugradi silikone. Ona očekuje da će joj nove grudi potpuno promeniti život. U isto vreme u velegrad dolazi i mladić iz Zvečana, sa Kosova. Njihovi putevi susreću se u noćnom klubu „Četiri ruže”. – To je krimi drama, sa elementima komedije, film koji će i nasmejati i ozbiljno šokirati gledaoce velikim preokretima – smatra reditelj Vasilije Nikitović (47). „Četiri ruže” je njegov prvi film, a glumci ga već nazivaju srpskim Tarantinom.

Kultura

30.11.2019 u 16:44

Balada o maminom sinu

25. FAF Raduje odluka tročlanog žirija 25. Festivala autorskog filma, u sastavu: Hana Jušić (Hrvatska), Ognjen Glavonić (Srbija) i Arijel Švajcer (Francuska), da se festivalski Gran pri „Aleksandar Saša Petrović” dodeli scenaristi, reditelju i montažeru Marku Đorđeviću za izvrstan film „Moj jutarnji smeh” kragujevačko-beogradske proizvodnje. U svom gotovo ličnom osvrtu na odrastanje i porodicu, inspirisan stvarnim događajima i iskustvima, ovaj kragujevački autor (diplomirao na beogradskom FDU), gledalištu nudi priču čija je glavna okosnica odnos majke i sina. Njihova povratna vezanost i nesposobnost da jedno drugo puste u neizvesnosti slobode. Kroz ovu svoju filmsku baladu o maminom sinu Đorđević, mudro dozirano, reflektuje i na mnogo toga iz naše svakodnevice životno nesnađenih i u

Kultura

29.11.2019 u 10:24

Izbor 100 najboljih filmova koje su režirale žene

Dubravka Lakić, filmska kritičarka našeg lista jedna je od uglednih filmskih eksperata koju su pozvali predstavnici Bi-Bi-Sijevog servisa da učestvuje u odabiru 100 najboljih filmova svetske kinematografije koje su režirale žene. Članovi Kulturne redakcije Bi-Bi-Sija pozvali su filmske kritičare, teoretičare, programske urednike i predavače iz 84 zemlje da naprave izbor od 10 omiljenih filmova iz pomenute kategorije. Dubravka Lakić najviše poena (10) dodelila je čehoslovačkom filmu „Bele rade” u režiji Vere Hitilove, iz 1966, a među prvih pet na njenoj listi 10 najboljih našli su se i „Paskvalino lepotan” Line Vertmiler (1975), „Usvajanje” Marte Mesaroš (1975), „Noćni portir” Lilijane Kavani (1974), „Salam Bombaj” Mire Nair (1988), kao i „Toni Erdman” nemačke rediteljke Maren Ade (2016) o

Kultura

28.11.2019 u 22:00

U zagrljajima rastanaka

U glavnom takmičarskom programu 25. Festivala autorskog filma u Beogradu, srpsku premijeru je posle nastupa na festivalu u Sao Paulu (Brazil) imao i dugometražni igrani prvenac „Asimetrija” scenaristkinje i rediteljke Maše Nešković. Film je rađen u koprodukciji sa Slovenijom i Italijom i nastajao je tokom nekoliko godina svih ono dobro poznatih producentskih i autorskih muka. Rezultat toga je i više nego zadovoljavajući. Pred gledaocima je moderan, urbani film. Sa sinematsko-stilske strane gledano, kao da ne potiče sa ovog našeg (srpskog, regionalnog, balkanskog) kinematografskog podneblja. Na trenutke, po atmosferi, podseća na neka od najnovijih latinoameričkih dela. Po stalnom kretanju i unošenju kamere u lica protagonista asocira i na filmove rumunskog novog talasa. Drugim rečima,

Kultura

27.11.2019 u 22:00

Sama u muškom svetu

Kairo – Jedna od pet odabranih i nagrađenih „Arapskih zvezda sutrašnjice” na 41. Kairo film festivalu je i 29-godišnja marokanska glumica Nisrin Eradi, koja je proletos u kanskom programu „Izvestan pogled” osvojila srca i publike i kritike glavnom ulogom u debitantskom filmu „Adam” Marjam Tuzani, zvaničnim marokanskim kandidatom za 92. Oskara u kategoriji najbolji strani film. Susret sa skromnom i tihom Nisrin u kairskom hotelu „Semiramis interkontinental”, sa pogledom na Nil, protekao je u opuštenom razgovoru na neke od važnih, a u arapskom svetu, i u svetu uopšte, zanemarivanih, najčešće prećutkivanih tema – među kojima je i mesto samohranih majki u društvu. Film „Adam” veoma hrabro i otvoreno govori upravo o tome. O mladoj, neudatoj devojci Samiji, koja po saznanju da je trudna beži

Kultura

25.11.2019 u 22:00

Očaj je moj glavni trik

41. KAIRO Kairo – Uz ovacije je još na početku 41. Kairo film festivala, u Operi, ispraćena svečana dodela „Zlatne piramide” za životno delo američko-britanskom animatoru, scenaristi, reditelju, glumcu i producentu Teriju Gilijamu (1940, Minesota, SAD), jednom od šest legendarnih tvoraca „Letećeg cirkusa: Monti Pajton” i autora snolikih i futurističkih filmova: „Vreme bandita”, „Brazil”, „Avanture barona Minhauzena”, „Fišer King”, „Dvanaest majmuna”, „Paranoja u Las Vegasu” i „Čovek koji je ubio Don Kihota”. Da se tokom godina Gilijam nije promenio (i dalje su tu njegove „havajske” košulje i duga kosa vezana u rep), da je još i onaj stari buntovnik i kreativac koji često kaže da se „američki san odavno pretvorio u noćnu moru”, „komedijant”, umetnik uvek veran samom sebi, potvrdilo se

Kultura

24.11.2019 u 20:00

Krv i greh, bez suza

Kairo – Tri i po sata Skorsezeovog „Irca”, u (previše) rashlađenoj dvorani kairske Opere na obali Nila, posle jednočasovne ceremonije otvaranja 41. Kairo film festivala, neosetno je proletelo. „Irac” je snažan, veoma precizan i dinamičan film. Moćna gangsterska saga, zasnovana na istinitim ličnostima iz novije američke istorije, ne i sasvim istinitim događajima, samo je posvedočila da je Martin Skorseze poput dobrog vina. Što je stariji, sve je bolji. Skorseze nam sada priča o usponu italijanske mafije kroz tridesetogodišnji period posle Drugog svetskog rata. O Frenku Širanu (Robert de Niro), Ircu koji je italijanski naučio u ratu, tokom oslobađanja Italije, i tako se bez prepreka kasnije srodio sa mafijaškom porodicom Bafalino (Džo Peši), postao čovek od najvećeg

Beograd

22.11.2019 u 22:49

Svetozar Cvetković otvorio Festival autorskog filma

Glumac Svetozar Cvetković otvorio je Festival autorskog filma (FAF) u „Kombank dvorani”. Jubilarno 25. izdanje festivala otvorio je omiljeni glumac reditelja Dušana Makavejeva čijem opusu je posvećen FAF. Cvetković je kazao da je FAF rođen da ne ćuti i da se ničega ne plaši. „Festival pokazuje da se umetnost neće ugušiti u jednostavnosti i bajkama o lagodnom životu. Na naš ponos, festival je odabrao put suočavanja i realnosti i pokazuje da mi kao kultura i ljudi nismo nestali”, rekao je Cvetković i dodao da FAF odaje počast izuzetnim vrednostima naše kulture, kao što je to reditelj Dušan Makavejev. „Makavejev je došao u našu kulturu iz budućnosti. On nije bio, kao što to neki pretpostavljaju, Rus, ni Bugarin, ni Francuz, iako je živeo u Parizu, već je bio Beograđanin. Sa Bojanom

Kultura

21.11.2019 u 22:00

Tragikomična nejednakost svakodnevice

Srpskom premijerom „Parazita” južnokorejskog autora Bong Jon Hoa, dobitnika „Zlatne palme” na 72. Kanskom festivalu, sutra u 19 sati u beogradskoj Kombank dvorani, svečano počinje 25. Festival autorskog filma, popularni FAF. Bong Jon Ho je autor filmova koje poznaje i publika u Srbiji, među kojima su: „Psi koji laju ne ujedaju” (2000), sada već kultni „Uspomene na ubistvo” (2003), „Domaćin” (2006), „Majka” (2009), „Snowpiercer” (2013) i „Ojka” (2017) koji je radio za „Netfliks”. U najnovijem, pobedničkom „Parazitu”, prema sopstvenom priznanju datom u intervjuu za „Politiku” odmah posle osvajanja „Zlatne palme”, ovaj intrigantan reditelj je rekao da je želeo da pokaže širu sliku savremenog društva, narastajuću polarizaciju i gotovo tragikomičnu nejednakost i naglasio da živimo u eri

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: film