Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Svet

26.10.2020 u 19:46

Zelenski „talasa” Crno more

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je u godišnjem obraćanju Vrhovnoj radi (parlamentu) Ukrajine da su mir u Donbasu i povratak Krima pod jurisdikciju Kijeva ključne odrednice njegovog budućeg delovanja. On je najavio i izgradnju dve vojnopomorske baze na Crnom moru, koje bi trebalo da ojačaju bezbednost zemlje i spreče svaki budući pokušaj otimanja makar i najmanjeg dela teritorije ove bivše sovjetske republike. U obraćanju parlamentarcima Zelenski je najavio da Kijev u tom smislu pokreće novi format pregovora – „Krimsku platformu” – koja bi trebalo da omogući povratak crnomorskog poluostrva pod nadležnost Ukrajine, kao i da je već razgovarao s predstavnicima EU i pojedinih zemalja spremnih da se toj inicijativi priključe. „Ukoliko želimo da se ukrajinska himna začuje

Svet

19.10.2020 u 20:06

Moskva zaoštrava ton

Evropska unija namerava da uvede sankcije Rusiji zbog trovanja opozicionara Alekseja Navaljnog. Sankcije bi trebalo da pogode šestoricu ruskih visokih zvaničnika, među kojima su i Sergej Kirijenko, prvi zamenik šefa administracije predsednika Vladimira Putina, i Aleksandar Bortnikov, direktor Federalne službe bezbednosti. Ova mera predviđa zabranu njihovog ulaska u zemlje EU, kao i zamrzavanje njihove imovine u inostranstvu. „Sa ljudima zaduženim za spoljnu politiku Zapada, koji ne razumeju potrebu za poštovanjem uzajamnog dijaloga, verovatno bi trebalo na neko vreme prekinuti svaki razgovor. Posebno nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela stav da geopolitička saradnja s aktuelnim ruskim vlastima ne daje plodove. Ako tako žele, neka im bude”, izjavio je

Svet

12.10.2020 u 20:02

Raspad SSSR-a još traje

„Narandžasta revolucija” u Ukrajini, „Revolucija ruža” u Gruziji, „Revolucija lala” u Kirgiziji, pobuna u Belorusiji, rat Jermenije i Azerbejdžana u Nagorno-Karabahu, konflikt Moldavije sa samoproglašenom Pridnjestrovskom republikom... Dilema se nameće sama po sebi: da li je raspad Sovjetskog Saveza 1991. za pomenute zemlje bio korak napred, ili korak nazad? Kao da je preko noći stečena samostalnost mnoge – zbunila. Oslonac koji im je, hteli to da priznaju ili ne, decenijama pružala centralna vlast, obrušio se. Trebalo je na svoja pleća preuzeti odgovornost. Ne samo za sopstvene sudbine, već i za sudbine onih s kojima su doskora živeli, a koji su i dalje ostali tu, u susednom dvorištu, ali sada pod nekom drugom, to jest svojom vlašću. Stara izreka kaže: „Zavadi pa vladaj”. A u

Svet

28.09.2020 u 20:14

Donald Tramp kao ruski TV voditelj

Prvi čovek SAD i predsednički kandidat na jesenjim izborima Donald Tramp ne mora da brine za budućnost. Njegov kolega Vladimir Putin ponudio mu je posao voditelja na uglednom ruskom TV kanalu Rusija danas (RT) – pod uslovom da Amerikanci odluče da ih u budućnost obogaćenu pandemijom virusa korona povede demokratski kandidat Džo Bajden. Prihvatajući ponudu s velikim zadovoljstvom, Tramp je izjavio da se oduvek radovao životu u Moskvi i plati u rubljama, i da se uzdao u pomoć prijatelja Putina. Kao što se, uostalom, uzda u Rusiju i tokom predizborne kampanje. Tako barem pričaju njegovi politički konkurenti. Šalu na stranu, ali traženje novog posla za aktuelnog šefa američke države, za sada, nije opcija. Upitan u prošlu sredu šta će biti ako posle brojanja glasova Bajden zatraži

Svet

07.09.2020 u 20:24

Dobro došli u 21. vek

Tradicionalni politički i socijalni parametri su zastareli”, napisao je ovih dana ruski sociolog Igor Ejdman. „U savremenom svetu borba se ne vodi između levice i desnice, socijalista i liberala, proletarijata i buržoazije, globalnog sela i univerzitetskih centara... Ljudi iz unutrašnjosti, oni koji ne žive po megapolisima i koji strahuju od kolapsa tradicionalnih vrednosti, odumiranja patrijarhalne porodice, nasrtaja industrijalizacije, gubitka nacionalnog identiteta... krenuli su u kontraofanzivu tražeći novo multikulturno, multipolarno, postindustrijsko društvo u kojem će vladati opšti princip ravnopravnosti.” Ako neko i misli da je 21. vek nastupio onog časa kada su se u ponoć 31. decembra 1999. kazaljke na satu sklopile iznad broja 12, ljuto se vara. U novo stoleće stupamo upravo

Svet

31.08.2020 u 20:00

Ko je „trovao” Navaljnog

Ko leči Alekseja Navaljnog, lekari ili mediji? I ko je zadužen za to da znatiželjnoj publici objasni da li je ruski opozicionar otrovan ili nije? Možda je nekome sve jasno ali, po svemu sudeći, isuviše je nepoznanica u toj „jasnoći”. Jedino što je nesumnjivo jeste da je Navaljnom pozlilo tokom leta iz Sibira u Moskvu, nakon čega je hitno prebačen u bolnicu u Omsku. Tu i nastaje zaplet. Zbog ničim potkrepljenih sumnji u spremnost tamošnjih lekara da pomognu pacijentu zatraženo je njegovo prebacivanje na jednu od klinika u Nemačkoj, što je i obavljeno. I, dok su lekari u Omsku bili nedvosmisleni u tvrdnji da u krvi i urinu pacijenta nisu pronađeni tragovi otrova i da mu je verovatno pozlilo zbog pada šećera, njihove nemačke kolege kažu da preliminarni nalaz pokazuje da Navaljni jeste otrovan, ali se

Svet

24.08.2020 u 19:19

Ukrajinska lekcija Belorusiji

Žitelji Ukrajine, druge po veličini evropske države, sa setom posmatraju šta se ovih dana dešava u susednoj Belorusiji. Gledaju i pitaju se gde su sami pogrešili 2004/05, kada su u žaru tzv. narandžaste revolucije krenuli u bunt protiv vlasti. Ipak, više od svega pitaju se: Kako su jednu veliku pobedu doveli do neverovatne suprotnosti, pretvorivši sopstvene živote u – beznađe? Ukrajinska opozicija predvođena predsedničkim kandidatom Viktorom Juščenkom i Julijom Timošenko pokrenula je pre deceniju i po seriju štrajkova tražeći promenu političkog sistema koji je oličavao tadašnji proruski premijer Viktor Janukovič. Dva kruga izbora za novog šefa države praćeni su međusobnim optužbama kandidata, domaćom i stranom propagandom, raznim uticajima... Ubrzo, građani su počeli „spontano” da

Svet

17.08.2020 u 19:29

Teret zvani Lukašenko

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko ponovo je u centru pažnje. Da li je tu dospeo sticajem nekontrolisanih okolnosti ili je sam tako hteo – to može da se tumači na razne načine. Kako god bilo, haos u kojem se nalazi država koju vodi preti da poremeti sve planove njegove i neposrednih mu komšija. Reč je o nemirima koji su zahvatili bivšu sovjetsku republiku nakon objavljivanja rezultata predsedničkih izbora. Mada je beloruski lider sve pažljivo pripremio: od broja izašlih birača, procenta osvojenih glasova, eliminisanja opozicije... događaji su mu pomrsili računicu onog časa kada je stavljen katanac na biračka mesta. Nezadovoljan narod izašao je na ulice, za njim i policija, počeli su međusobni okršaji sa mnogo razbijenih glava. Ali, pragmatični političari, u zemlji i van nje,

Svet

10.08.2020 u 19:19

Ruski nuklearni „odgovor”

Onog časa kada ka teritoriji Ruske Federacije krene bilo čija balistička raketa, komanda oružanih snaga pokrenuće sav nuklearni potencijal kojim raspolaže najprostranija država na svetu. Ovo je suština saopštenja Vrhovnog štaba Vojske RF, u kojem se kao mogući inicijator nuklearnog napada definiše – „celokupan Zapad”. Rusija će pokrenuti svoj nuklearni potencijal označavajući bilo koji raketni napad kao – nuklearni. Informacija o mogućoj opasnosti automatski će biti prosleđena najvišem rukovodstvu države, koje će odlučiti o adekvatnom odgovoru, piše armijski list „Crvena zvezda”, pozivajući se na izvor iz Generalštaba oružanih snaga RF. I tokom nevolja kojima je svet ophrvan zbog epidemije korone, vojni krugovi razmišljaju u okvirima na koje su navikli tokom hladnog rata, koji preti

Svet

03.08.2020 u 19:19

Sjedinjene Američke Države „mrve” Evropu

Rusija nije nepomirljivi protivnik Zapada. Nisu to ni Kina, Severna Koreja, Iran... Naprotiv, deo sveta koji sebe voli da naziva „demokratskim” suočava se danas prevashodno sa samim sobom, sa svojim društvenim, političkim, ekonomskim vrednostima i – promašajima. I to uz sve vidljiviju efikasnost onih drugih, „autoritarnih” režima. Prekretnica nije izazvana ratnim i sličnim pretnjama. Potiče iz suštine zapadnog shvatanja sveta, koji je vekovima građen i oblikovan preko leđa „ostalih i manje važnih” učesnika. Održati tu dominaciju u 21. veku nije lako, nekada neiscrpni izvori polako presušuju, radna snaga zahteva više za sebe. Tehnologija, ma koliko zbližavala, izaziva strah od mogućnosti da svi budemo – jednaki. Zapad u ovom trenutku nema zajedničku strategiju. Nesuglasice su sve

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: istočna strana