Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Društvo

25.11.2021 u 16:31

U Srbiji niko nije ispitivao uticaj kovid otpada na zdravlje

Srbija trenutno nema analizu da li je nepravilno odlaganje medicinskog otpada, odnosno njegovo mešanje sa komunalnim otpadom, izazvalo dalja zaražavanja koronavirusom i koliko su građani oštećeni usled takvog nebezbednog rukovanja, rečeno je danas na konferenciji „Kuda ide otpad od kovida”. Na skupu, koji su organizovali „Zemlja znanja” i Nova ekonomija, istaknuto je da se količina infektivnog otpada povećala za 30 do 40 odsto tokom perioda zdravstvene krize izazvane koronavirusom, a povećanju je doprinelo i kućno lečenje. Procenjeno je i da se u Srbiji pre pandemije proizvodilo oko 5.000 do 5.500 tona medicinskog otpada godišnje, od čega je oko petine predstavljala opasan otpad, navedeno je u saopštenju, prenosi Beta. Problem je što za sada postoji manje od deset inspektora za nadzor opasnog

Društvo

25.11.2021 u 14:11

Gde se slivaju otpadne vode sa Divčibara

Valjevo - Da li je kasno da se promeni tendencija razvoja Divčibara utemeljena na gradnji novih objekata masovnog turizma koji su već odavno premašili zapuštene infrastrukturne kapacitete tog turističkog centra? Ovo pitanje u nedavnom saopštenju javno postavlja organizacija „Lokalni front Valjevo”, koja kao grupa građana ima i svog odbornika u Skupštini grada. Lokalni front u saopštenju čak dovodi u vezu izlivanje otpadnih voda na Divčibarama sa mogućim zagađenjem izvora reke Gradac sa koje se Valjevci snabdevaju vodom za piće... Lokalni front smatra da su pohlepa investitora, nebriga, neznanje i korupcija službenika građana doveli Divčibare, nekadašnju vazdušnu banju često poređenu sa Švajcarskom, u situaciju da se nađe u zoni ugrožene životne sredine. Uz konstataciju da je neizgrađena

Pisma čitalaca

25.11.2021 u 13:51

Problem otpada u Beogradu rešiti po ugledu na Beč

Nedavno je na programu RTS 1 prikazana sjajna reportaža Jovana Memedovića iz Beča u okviru njegove autorske emisije „Sasvim prirodno”. Autor nas je poveo u glavni grad Austrije da vidimo kako se tamo rešava problem komunalnog otpada. Beč je još 2006. godine doneo odluku o zabrani divljih i otvorenih deponija u gradu i okolini. Krenulo se u realizaciju organizovanog prikupljanja, selekcije i reciklaže svih vrsta otpada, koje „proizvodi” grad od 1,8 miliona žitelja (samo malo veći od Beograda). A šta je s našim Beogradom i Srbijom u celini? Srbija ima Strategiju upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine, ali je malo njenih ciljeva realizovano. Problem upravljanja otpadom samo je deo poglavlja 27 o životnoj sredini, koje Srbija treba da otvori do kraja ove godine, na svom putu ka članstvu u EU.

Beograd

12.11.2021 u 18:15

Godišnje bacimo 165.838 tona otpada od hrane

U glavnom gradu se godišnje baci 165.838 tona otpada od hrane ili 108,1 kilogram po stanovniku. U ovaj otpad spadaju jestivi i nejestivi delovi hrane. Najviše nastaje na Zvezdari, čak i 118,2 kilograma po glavi stanovnika godišnje, a najmanje u Surčinu – 75,8 kilograma. Ovo su samo neki od rezultata istraživanja „Zašto, kako i koliko pravimo otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu” koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu. U otpadu od hrane u našem gradu najviše je povrća 38,1 odsto, voća je 27,4, udeo mesa, ribe, jaja, hleba i peciva je sličan oko 12,9 procenata, najmanje je mleka i mlečnih proizvoda – 2,5 odsto, Sve kategorije koje spadaju u otpad od hrane uglavnom čine nejestive delove. Gradonačelnik

Društvo

01.11.2021 u 14:38

U Srbiji se godišnje reciklira 100.000 tona otpada

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović obišla je danas postrojenja E-Reciklaže Niš koja se bavi tretmanom električnog i elektronskog otpada u skladu sa principima cirkularne ekonomije. „Danas smo se uverili da se električni i elektronski otpad na ovom mestu tretira po svetskim standardima. To je veoma važno, jer ovakav otpad ne sme da se odlaže na deponijama. Ovde se prerađuju otpadna ulja, freon koji izaziva efekat „staklene bašte” i neophodno ga je zbrinuti na najbolji način. Ovde se nalaze i stari televizori, frižideri, šporeti, koji moraju adekvatno da se tretiraju. Posebno me raduje što je E-Reciklaža u prethodnom periodu otvorila još 40 zelenih radnih mesta. Vlada Srbije i Ministarstvo koje vodim prepoznali su značaj reciklaže posebnih tokova otpada i zato već nekoliko

Društvo

01.11.2021 u 12:31

Iz kompleksa EI Niš biće uklonjeno 450 tona opasnog istorijskog otpada

Iz kompleksa nekadašnjeg privrednog giganta Elektronske industrije Niš (EI Niš) biće uklonjeno i zbrinuto 450 tona opasnog istorijskog otpada tokom novembra meseca, najavila je danas ministarka zaštite životne sredine Srbije Irena Vujović. „Mi danas čistimo kompletne lokacije do nultog stanja, jer se u prethodnom periodu uklanjala po jedna vrsta otpada. Iz kompleksa EI Niš će biti uklonjeno i zbrinuto 450 tona opasnog istorijskog otpada tokom novembra meseca”, rekla je Vujović, koja je ovo preduzeće obišla zajedno sa gradonačelnicom Niša Draganom Sotirovski, navedeno je u saopštenju, prenosi Beta. Vujović je prilikom obilaska EI Metal, ogranka nekadašnje niške kompanije gde je u toku čišćenje otpada zaostalog iz proizvodnje, ukazala da je problem istorijskog otpada prisutan u Srbiji

Beograd

01.11.2021 u 12:07

Fondacija „Leptir” izvukla pola tone otpada iz Dunava

U akciji čišćenja Dunava duž Zemunskog keja i Velikog ratnog ostrva, pod nazivom „Grabimo vetar”, minulog vikenda je iz reke i sa priobalja prikupljeno više od 500 kilograma plastičnog, metalnog, staklenog i drvenog otpada. Izvučene su flaše, kanisteri, creva, granje, daske, tetrapaci, ali i itisoni i automobilske gume. Dvodnevnu vikend-akciju organizovali su jedriličari Fondacije za razvoj omladinskog jedrenja „Leptir”. – Otpad su prikupljali naši mladi jedriličari koji već poseduju svest o značaju reke, među njima i šampioni Srbije i Evrope, i to pomoću drvenih grabulja, sa ukupno 10 jedrilica. Hvala svim vlasnicima jedrilica i drugih plovila što su se priključili, kao i svim građanima koji su se odazvali pozivu – rekao je Radovan Drezga, predstavnik fondacije i dugogodišnji trener

Pisma čitalaca

30.10.2021 u 17:46

Neguj granu na kojoj sediš

Prvo udruženje za ekologiju i zaštitu od dejstva vatre „Eko fajer” organizovalo je 22. i 23. oktobra tradicionalni stručni skup, jubilarnu 15. tribinu „Neguj granu na kojoj sediš”, s ciljem da ukaže na rizike od plastičnog otpada, ali i na radnje štetne i opasne po životnu sredinu, kao i po život i zdravlje ljudi. Kako je istakla predsednica udruženja Ljubica Krnjaić, cilj je podsticanje građana na činjenje dela većih od trenutnih ličnih potreba. Veliki broj požara na deponijama i smetlištima širom Srbije i problemi s kojima se suočavaju javna komunalna preduzeća koja upravljaju deponijama, a koji se odnose na plastični otpad, inspirisali su organizatore ove tribine da ovogodišnji stručni skup posvete štetnom uticaju produkata gorenja na životnu sredinu, a time i na zdravlje

Beograd

28.10.2021 u 17:00

U potrazi za kontejnerom

Ako ste se nekada pitali šta je to „zero waste”, možda bi za odgovor trebalo da upitate stanovnike Tekeriške ulice u Kumodražu koji su, hteli – ne hteli, prinuđeni da se navikavaju na taj, ekološki najpoželjniji – život bez otpada, prosto zato što im je to lakše nego da traže kontejner. Jer ovdašnji stanovnici već godinama prolaze svojevrstan socijalni eksperiment. „Gradska čistoća” neprekidno izmeštajući kontejnere testira njihovo snalaženja u uskim uličicama. Zato i ne čudi što neki kažu da je tamo lakše naći srodnu dušu nego kantu za smeće. Psihološki najjači, oni koji odole potrebi da smeće bace pored puta, kući se ne vraćaju sa sertifikatima, već sa punim kesama đubreta. To se pre neko veče desilo i meni jer sam se, kao po kazni, zatekla basajući kumodraškim sokacima u potrazi bar za

Društvo

26.10.2021 u 12:17

Počelo čišćenje „istorijskog” otpada u fabrikama širom Srbije

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je danas da je u toku akcija čišćenja opasnog industrijskog opada, tzv. „istorijskog” otpada, koji je nastao 2000-tih godina u fabrikama u stečaju ili u procesu privatizacije širom naše zemlje, kao i da je to jedan od prioriteta tog ministarstva. Istakla je da je obaveza države da ukloni ovaj opasni otpad, kako bi se očuvala zdrava životna sredina. „Kada govorimo o istorijskom otpadu govorimo o opasnim materijama, bilo da su to hemikalije, otpadna ulja, građevinski, drveni ili farmaceutski otpad”, navela je Vujovićeva u izjavi za Tanjug. Dodala je da ovaj otpad utiče na zaštitu životne sredine i zagađuje vodu, vazduh i zemlju, naročito ukoliko je bio nepravilno skladišten. Na ovaj otpad, prema njenim rečima, uticao je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: otpad