Kup.	Prod.	Sred.
117.22	117.92	117.57
99.89	100.5	100.19
107.67	108.31	107.99

Ekonomija

17.09.2021 u 18:17

Vrhovni kasacioni sud: Dozvoljeno ugovaranje naplate premije osiguranja - Advokatura: Stav neprihvatljiv jer je na štetu građana

Vrhovni kasacioni sud (VKS) zauzeo je stav da je dozvoljena odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci premiju osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). To važi pod uslovom da je tu obavezu banka jasno predočila korisniku kredita u predugovornoj fazi, iskazivanjem ove vrste troškova kredita i njegovog procentualnog i nominalnog iznosa u ponudi, navodi se u stavu VKS u koji je Tanjug imao uvid. Najviši sud u zemlji je naveo da banka nije dužna da korisnika kredita upozna sa strukturom i načinom obračuna premije osiguranja kredita. Ovaj pravni stav, koji nije obavezujući ali je usmeravajući za sve buduće odluke nižestepenih sudova usvojen je u četvrtak, 16. septembra na sednici Građanskog odeljenja VKS,

Ekonomija

12.09.2021 u 22:14

Mislila da je uštedela, a prošla skupo

Za našu čitateljku J. R. to što je prihvatila ponudu banke da uzme još jednu karticu, i to onu koja imitira plaćanje na rate kao u slučaju plaćanja čekovima na odloženo, pokazalo se kao vrlo skupa i nepovoljna odluka. – Kada su mi je nudili, rekli su da nema kamate i da je jedini trošak mesečno održavanje računa od 200 dinara. Mislila sam da je to dobro rešenje da ne tražim čekove. Međutim, naplaćah se kamata i kamata, što vidim u mesečnom izvodu – kaže ona. U njenom izvodu reč kamata pomenuta je dvadesetak puta, a vidi se da je dug izmirivala jednom mesečno po prispeću plate, odnosno da je đuture uplaćivala 25.000 dinara. Da li ova kartica koju banke masovno nude u poslednje vreme zbilja nema kamatu ili ne? Objašnjenje je sledeće. Kartica koja imitira plaćanje na rate kao kod

Ekonomija

25.08.2021 u 15:13

U julu dug po bankarskim kreditima uvećan za 1,5 posto

Na kraju jula ukupno se po bankarskim kreditima u Srbiji dugovalo 3.011 milijardi dinara, a u odnosu na prethodni mesec bilo je to uvećanje od 1,5 posto, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Dug stanovništva je bio 1.275 milijardi dinara, od čega je 599 milijardi dinara duga u gotovinskim kreditima, a 519 milijardi u stambenim i kreditima za adaptaciju. Ukupni kreditni dug pravnih lica bio je 1.668 milijardi dinara, dok su preduzetnici zaduženi 67 milijardi. Ukupna docnja u dugu po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju jula iznosila je 3,1 procenat, dok je docnja stanovništva bila 2,5 posto, objavljeno je u julskom izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Navodi se i da su pravna lica i preduzetnici u docnji od po 3,6 procenata duga, javlja

Ekonomija

18.08.2021 u 15:22

Banke počele da naplaćuju ono što je do sada bilo besplatno

Mnogi građani su prešli na elektronsko bankarstvo zbog pandemije koronavirusa. Banke su u međuvremenu te besplatne usluge počele da naplaćuju. Bankarski troškovi su između 3.000 i 8.000 dinara godišnje, gde spadaju i održavanje računa i sve transakcije. „Ne možemo da se izborimo da to bude jeftinije, ali možemo da izaberemo banku ili promenimo banku, kaže Dušan Uzelac.„Banke to rade, onaj deo cenovnika koji se tiče provizija, više nas zaboli nego druge provizije koje menjaju, ali banke na tri ili četiri meseca menjaju cenovnike i obaveštavaju građane", objašnjava Uzelac. Prema njegovim rečima, uvek ima banaka koje su povoljnije i koje su skuplje, i to su poslovne politike. „One kroz te poslovne politike upravljaju svojim poslovanjem i klijentima koje

Ekonomija

07.08.2021 u 09:00

Da li će bankomati zameniti bankarske službenike

Čitalac „Politike” koji je pre nekoliko dana svratio u Rajfajzen banku na Novom Beogradu da podigne platu obavešten je da neće moći još dugo u toj ekspozituri da podiže novac na šalteru nego isključivo na bankomatu. Kada je rekao da nema karticu i da je ne želi, već da insistira da po starom modelu uzima novac, objasnili su mu da će onda morati da ide u neku drugu poslovnicu u kojoj će moći da podiže sredstva kod bankarske službenice. Na pitanje u koliko će filijala moći da podiže novac i šta ako mu je to daleko od kuće, kao i da li to znači da će morati da stoji u redu ako hoće da dobije gotovinu na šalteru, odgovoreno mu je da je to odluka nadležnih u banci, a da on može da bira šta će činiti. Kada je upitao šta će s majkom penzionerkom koja ne može da upamti pin da bi podizala

Ekonomija

05.08.2021 u 19:00

Rajfajzen banka u Srbiji kupila Kredi agrikol banku

Rajfajzen banka u Srbiji kupila je 100 odsto akcija Kredi agrikol banke, uključujući i lizing kompaniju u njenom vlasništvu – CA lizing Srbija, saopšteno je danas. Za uspešno okončanje ove transakcije neophodna su odobrenja regulatora, navodi se u saopštenju Rajfajzen banke International (RBI) AG. Ukoliko se ta ova transakcija uspešno okonča, plan je da se Kredi agrikol banka sa sedištem u Novom sadu pripoji Rajfajzen banci čija je centrala u Beogradu, a CA lizing pripoji Rajfajzen lizingu. „Uvereni smo da bi Kredi agrikol banka i lizing na najbolji način upotpunili naše poslovanje u Srbiji, budući da negujemo iste vrednosti i poslovnu kulturu. Čvrsto verujem da bismo ovako osnaženi bili u prilici da još većem broju klijenata pružimo inovativne proizvode i dodatno unapredimo

Ekonomija

19.07.2021 u 18:23

Leti je najteže naći slobodan sef u banci

Mnogo vremena, klikova po internetu, zvanja telefonom, bilo je potrebno našoj čitateljki da pronađe slobodan sef u nekoj banci. Sezona je godišnjih odmora, kazali su joj bankari, tražnja je velika i kako se jedan oslobodi za njega postoje liste čekanja. Oni ciničniji bi rekli bilo leto ili zima, godišnji odmori, praznici, tek u bankama je slobodnih jako malo i oni kojima su potrebni moraju da se poprilično raspitaju o tome. Situacija se menja svakodnevno, tako da informacija da imaju slobodnih sutra više ne važi. Tako je već godinama, a razlog je svakako i to što mnoge banke ne nude takvu uslugu. Sefove za iznajmljivanje nemaju Evrobanka, Nova Ljubljanska, kao ni Adiko banka. Pandemija je korisnicima dodatno iskomplikovala njihovu upotrebu, jer oni koji nisu mogli lično da koriste

Ekonomija

19.07.2021 u 10:30

Dina jeftinija, ali se manje koristi nego strane kartice

Domaća dina kartica je jeftinija, ali i dalje se manje koristi nego strane, viza i masterkard. Kad se kaže jeftinija znači da ona manje košta onoga kod koga se provlači, trgovca na primer, kao i banku koja je izdaje, ali je kao i strane potpuno besplatna za vlasnika, odnosno sve one koji ih koriste, odnosno provlače na pos-terminalima. Narodna banka Srbije (NBS) već godinama ulaže napore da promoviše domaću dinu s pomenutim argumentima. Pogotovo od 2018. od kada su kartičarske naknade smanjene Zakonom o međubankarskim naknadama. NBS je čak obavezala banke da klijentima moraju da izdaju i domaću karticu, pored postojećih stranih. Mnogima, međutim i dalje nije jasno zašto moraju da je uzmu, pa to doživljavaju kao namet. U periodu od pet godina, od 2016. do 2020, ukupne naknade koje su banke

Ekonomija

17.07.2021 u 21:51

Veće provizije i cene usluga – pojas za spasavanje banaka

Povećali smo proviziju za plaćanja po platnom računu, isto i za upit stanja na bankomatu. I još nekoliko stavki. Ovako ukratko izgleda obaveštenje koje su dobili klijenti nekih banaka. Ništa neobično, banke žive od provizija i usluga, a kako su im prošle godine, usled dva moratorijuma od po pet meseci, pali prihodi, jer im dužnici ništa nisu plaćali, pojedine su pojas za preživljavanje videle u povećanju pomenutih naknada. Pogotovo u situaciji kada su kamate za naše prilike na istorijskom minimumu. Kome se ne sviđa banka neka je promeni. Samo, u praksi je to malo teže izvesti. Ne zbog procedura, već zato što klijenti bankama u proseku duguju oko hiljadu evra. Tu su krediti, kartice, dozvoljeni minusi, a za napuštanje banke i izmirenja dugova dužnicima treba baš ono za šta su i

Ekonomija

16.07.2021 u 22:00

Tužbe protiv banaka razna udruženja „uteruju i po kućama”

Zvoni kućni telefon. „Dobar dan. Ovde Aleksandar iz Udruženja građana ’Solucija’”, predstavlja se mlađi muški glas. „Mi za građane tužimo banke sudu za neopravdano naplaćivanje troškova obrade kredita. Da li imate kredit”, pita Aleksandar. „Trenutno ne”, odgovaram, „ali jesam pre deset godina”. Lažem, banci sam otplatila tri gotovinska zajma, ali šta se to njega tiče. „Da li ste sačuvali ugovor”, nastavlja razgovor Aleksandar. „Da, imam ga negde”, odgovaram. „U kojoj ste banci”, sledeće je pitanje. „U toj i toj.” „Au”, kaže Aleksandar, „pa oni su baš mnogo uzimali za obradu kredita. Kad vam vrate naknadu i sa kamatom za ovih poslednjih deset godina vi možete uzeti sasvim pristojnu sumu. Sigurno dobijate na sudu”, sugestivno će Aleksandar. „Hoćete li da vas zastupamo”, nastavlja seriju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: banke

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће