Ponedeljak, 26.07.2021.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.21	117.91	117.56
	99.52	100.12	99.82
	108.29	108.94	108.61

Tag: banke

Ekonomija

19.07.2021 u 18:23

Leti je najteže naći slobodan sef u banci

Mnogo vremena, klikova po internetu, zvanja telefonom, bilo je potrebno našoj čitateljki da pronađe slobodan sef u nekoj banci. Sezona je godišnjih odmora, kazali su joj bankari, tražnja je velika i kako se jedan oslobodi za njega postoje liste čekanja. Oni ciničniji bi rekli bilo leto ili zima, godišnji odmori, praznici, tek u bankama je slobodnih jako malo i oni kojima su potrebni moraju da se poprilično raspitaju o tome. Situacija se menja svakodnevno, tako da informacija da imaju slobodnih sutra više ne važi. Tako je već godinama, a razlog je svakako i to što mnoge banke ne nude takvu uslugu. Sefove za iznajmljivanje nemaju Evrobanka, Nova Ljubljanska, kao ni Adiko banka. Pandemija je korisnicima dodatno iskomplikovala njihovu upotrebu, jer oni koji nisu mogli lično da koriste

Ekonomija

19.07.2021 u 10:30

Dina jeftinija, ali se manje koristi nego strane kartice

Domaća dina kartica je jeftinija, ali i dalje se manje koristi nego strane, viza i masterkard. Kad se kaže jeftinija znači da ona manje košta onoga kod koga se provlači, trgovca na primer, kao i banku koja je izdaje, ali je kao i strane potpuno besplatna za vlasnika, odnosno sve one koji ih koriste, odnosno provlače na pos-terminalima. Narodna banka Srbije (NBS) već godinama ulaže napore da promoviše domaću dinu s pomenutim argumentima. Pogotovo od 2018. od kada su kartičarske naknade smanjene Zakonom o međubankarskim naknadama. NBS je čak obavezala banke da klijentima moraju da izdaju i domaću karticu, pored postojećih stranih. Mnogima, međutim i dalje nije jasno zašto moraju da je uzmu, pa to doživljavaju kao namet. U periodu od pet godina, od 2016. do 2020, ukupne naknade koje su banke

Ekonomija

17.07.2021 u 21:51

Veće provizije i cene usluga – pojas za spasavanje banaka

Povećali smo proviziju za plaćanja po platnom računu, isto i za upit stanja na bankomatu. I još nekoliko stavki. Ovako ukratko izgleda obaveštenje koje su dobili klijenti nekih banaka. Ništa neobično, banke žive od provizija i usluga, a kako su im prošle godine, usled dva moratorijuma od po pet meseci, pali prihodi, jer im dužnici ništa nisu plaćali, pojedine su pojas za preživljavanje videle u povećanju pomenutih naknada. Pogotovo u situaciji kada su kamate za naše prilike na istorijskom minimumu. Kome se ne sviđa banka neka je promeni. Samo, u praksi je to malo teže izvesti. Ne zbog procedura, već zato što klijenti bankama u proseku duguju oko hiljadu evra. Tu su krediti, kartice, dozvoljeni minusi, a za napuštanje banke i izmirenja dugova dužnicima treba baš ono za šta su i

Ekonomija

16.07.2021 u 22:00

Tužbe protiv banaka razna udruženja „uteruju i po kućama”

Zvoni kućni telefon. „Dobar dan. Ovde Aleksandar iz Udruženja građana ’Solucija’”, predstavlja se mlađi muški glas. „Mi za građane tužimo banke sudu za neopravdano naplaćivanje troškova obrade kredita. Da li imate kredit”, pita Aleksandar. „Trenutno ne”, odgovaram, „ali jesam pre deset godina”. Lažem, banci sam otplatila tri gotovinska zajma, ali šta se to njega tiče. „Da li ste sačuvali ugovor”, nastavlja razgovor Aleksandar. „Da, imam ga negde”, odgovaram. „U kojoj ste banci”, sledeće je pitanje. „U toj i toj.” „Au”, kaže Aleksandar, „pa oni su baš mnogo uzimali za obradu kredita. Kad vam vrate naknadu i sa kamatom za ovih poslednjih deset godina vi možete uzeti sasvim pristojnu sumu. Sigurno dobijate na sudu”, sugestivno će Aleksandar. „Hoćete li da vas zastupamo”, nastavlja seriju

Pisma čitalaca

15.07.2021 u 10:18

Trebalo bi obnoviti domaće banke

Pre ravno devet godina u ovoj rubrici objavljeno je moje pismo u vezi sa stranim bankama. Tada je tema bila visina kamata. U međuvremenu problem je dobio nove oblike. Sada te banke više ne mogu toliko da zarađuju na prevelikim kamatama, ali su se dosetile da naplate razne „troškove” – obrade, osiguranja, održavanja... Sve ono što bi trebalo da uračunaju u kamatu. Formalno, kamate su povoljne, ali ko ne plati na mostu – platiće na ćupriji. Čak i kad to eksplicitno piše u ugovoru o kreditu, običan građanin teško može da shvati da je to prevara. Ali, neko se dosetio i krenule su tužbe. Nastade panika, sudovi zakrčeni, troškovi ogromni. Nažalost, i neki ljudi iz vlasti su stali u zaštitu banaka. Tri poslanika podnela su predlog za „autentično” tumačenje zakona. Ko može da ga da kad je autor

Ekonomija

14.07.2021 u 17:18

Sve manje banaka naplaćuje obradu kredita kod novih zajmova

Obradu zahteva za nove kredite naplaćuje sve manje banaka bilo da je reč o gotovinskom, stambenom ili nekom drugom zajmu, mada ima i onih koje i dalje to zaračunavaju. Reč je o trošku što su ga platili dužnici kod već odobrenih kredita i koji uveliko tuže banke za povraćaj tih sredstava, a sudovi presuđuju u njihovu korist. Sem toga, sve manje banaka pri odobravanju stambenih zajmova insistira da on mora biti osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) što je takođe predmet spora banaka i dužnika koji ih i iz tog razloga tuže sudu. Ko uzima kredit bez ovog osiguranja mora da računa na nešto veću kamatu, jer je poenta njegovog uvođenja bila da klijenti dobiju manju kamatu. Prema podacima Narodne banke kod nas posluju 24 banke, a uskoro će biti dve manje, jer će

Ekonomija

06.07.2021 u 22:00

Mogu li se dogovoriti bankari i građani

Sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo pri Skupštini Srbije na kojoj je trebalo da budu usvojena autentična tumačenja tri zakona, kojima je planirano da se promeni sudska praksa na štetu građana a u korist banaka otkazana je na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Javnost je bila zatečena informacijom da će svi građani koji su tužili banke zbog naplate troškova za obradu kredita i osiguranja kod Nacionalne službe za osiguranje kredita izgubiti sporove, a oni koji su naplatili troškove moraće da vrate novac. Zbog ove vesti, iako je sednica otkazana, advokati su obustavili juče rad na jedan dan. Čini se, međutim, da su svi prevideli činjenicu da je Međunarodni monetarni fond pre dva meseca jasno saopštio da je neophodno pronaći brzo rešenje za ovaj problem. Možda je

Ekonomija

05.07.2021 u 13:57

Povučen predlog autentičnog tumačenja, iza svega stoji bankarski lobi

Predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Viktor Gostiljac izjavio je danas da su tri poslanika koja su podnela predlog autentičnog tumačenja uputili dopis predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću da povlače taj predlog, iza kojeg, ocenio je on, stoji „bankarski lobi”. Prema njegovim rečima, povlačenju tog predloga, doprinela je i aktivnost Advokatske komore Srbije. Ipak, kazao je Gostiljac, jednodnevna obustava rada advokata neće se prekinuti. „Ovo je znak upozorenja da će advokatura uvek reagovati kada dođe do pokušaja narušavanja pravnog poretka i principa pravne sigurnosti građana”, rekao je Gostiljac na konferenciji za novinare u Advokatskoj komori Srbije. Autentičnim tumačenjem, naglasio je on, dovodi se u pitanje „princip podele vlasti”. „Princip podele vlasti, na

Ekonomija

05.07.2021 u 13:47

Troškovi kredita treba da budu sadržani u kamatama, a ne da ih banke posebno naplaćuju

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović rekao je danas da bi troškovi obrade kredita u bankama u Srbiji trebalo da budu uračunati u kamatu ili proviziju, a ne posebno iskazani i naplaćeni. „Naknada troškova obrade kredita bi trebalo da bude sadržana u kamati ili proviziji, a ne da ih banke posebno naplaćuju. Da li to znači da banke treba da zaračunavaju posebno trošak i kada otvorite njihova vrata”, rekao je Papović za Betu, povodom zahteva tri poslanika Srpske napredne stranke da Skupština Srbije da autentično tumačenje tri zakona koja se odnose na bankarsku naplatu posebnih troškova obrade kredita. Poslanici Dejan Kesar, Veroljub Arsić i Jelena Žarić Kovačević zatražili su od Skupštine Srbije da danas usvoji predlog autentičog tumačenja odredbi Zakona o

Ekonomija

03.07.2021 u 21:31

Male banke na tržištu nemaju šta da traže

Poslednji slučaj pripajanja MTS banke Poštanskoj štedionici pokazuje da male banke na tržištu nemaju šta da traže i da su one balast za vlasnika pa makar to bila i država, kao što je to slučaj s ovom „Telekomovom” bankom, koja je zauzimala tek 0,3 odsto tržišnog učešća. Stručnjaci kažu da su profitabilne tek one s učešćem većim od deset odsto. Istini za volju, ima i izuzetaka kada mala banka ima visoku profitabilnost, a to je onda kada je usmerena samo na određenu tržišnu ciljnu grupu. Tako posmatrano, proces ukrupnjavanja bankarskog sektora će se nastaviti jer još ima malih banaka. Trenutno posluju 24 banke, formalno 25, jer na spisku Narodne banke Srbije još stoje odvojeno Komercijalna i njen novi vlasnik slovenačka Nova ljubljanska banka (NLB). Podsećanja radi, pre desetak godina

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Tagovi

26.07.2021 u 17:52

Plenković: Razgovaraćemo o zabrani pozdrava „Za dom spremni”

26.07.2021 u 17:30

Evropska komisija opominje članice zbog kašnjenja u primeni direktiva o autorskim pravima

26.07.2021 u 17:23

UNS saopštio da je nacionalnu frekvenciju dobio radio koji se ne emituje

26.07.2021 u 17:02

Grčka i Francuska poslale pomoć Sardiniji za gašenje požara, 900 ljudi evakuisano

26.07.2021 u 16:58

Delta varijanta kovida dominantna u Evropi

26.07.2021 u 16:45

Za sedam dana u Srbiji kažnjeno 606 vozača autobusa i 6.819 vozača kamiona