Kup.	Prod.	Sred.
116.98	117.69	117.34
114.1	114.78	114.44
121.09	121.82	121.45

Ekonomija

15.08.2022 u 12:43

Građani u bankama čuvaju 85,9 milijardi dinara i 13 milijardi evra

Ukupna štednja stanovništva Srbije nastavila je rast u prvoj polovini 2022. godine, što je pokazatelj očuvanog poverenja građana u domaći finansijski sistem, saopštila je danas Narodna banka Srbije. Dinarska štednja je tokom poslednjih 10 godina povećana za gotovo pet puta i krajem juna 2022. dostigla nivo od 85,9 milijardi dinara. Pri tome, polovina ovog rasta ostvarena je u poslednje tri godine, do izbijanja krize u Ukrajini, i pored smanjenja kamatnih stopa i negativnih uticaja pandemije. Istovremeno je došlo i do pozitivnih promena u ročnoj strukturi u vidu rasta učešća dugoročnih depozita, napominje centralna banka. I devizna štednja beleži rast u poslednjih deset godina, sa 7,9 milijardi evra polovinom 2012. godine na 13,2 milijardi evra polovinom 2022. NBS predočava da

Svet

12.08.2022 u 14:57

Banka Rusije razmatra kupovinu juana, rupije, turske lire

Rusija razmatra kupovinu valuta prijateljskih zemalja poput Kine, Indije i Turske za svoj Fond nacionalnog bogatstva (NWF), pošto zbog sankcija nije u mogućnosti da kupuje dolare ili evre, saopštila je danas ruska centralna banka. Banka Rusije je poručila takođe da ostaje pri politici slobodnog plivajućeg kursa rublje i istakla da je važno ponovo uspostaviti budžetsko pravilo o preusmeravanju viška prihoda od nafte u fond za „crne dane”, prenosi Rojters. U izveštaju centralne banke o monetarnoj politici za period 2023-2025, piše da se sada razmatraju različite opcije o tome kako da se na snagu vrati pomenuto fiskalno pravilo i popuni NWF, imajući u vidu zapadne sankcije prema Rusiji. „Rusko Ministarstvo finansija radi na mogućnostima za operativnu implementaciju mehanizma budžetskog

Ekonomija

11.08.2022 u 15:52

Dogovoren moratorijum na rast cena bankarskih usluga

Gubvernekrka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je sa bankama postignut dogovor da u narednih godinu dana, počev od 1. septembra, ne povećavaju cenu svojih usluga, a da one banke koje su ih povećale od 1. januara 2021. godine snize visinu tih usluga za 30 procenata, ali ne ispod nivoa na kome je cena usluga bila pre povećanja. Tabaković je dodala da je Izvršni odbor NBS danas doneo dve odluke koje se tiču bankarskiih usluga, a koje će dodatno zaštititi životni standard građana. Naglasila je da će banke ubuduće biti obavezane da centralnoj banci unapred najave nameru da menjaju cene svojih usluga, umesto da kao do sada slobodno odlučuju o tome. Tabakovićeva je, kako prenosi Tanjug, dodala da će NBS na isti način učestvovati i u odlučivanju o svim cenama

Ekonomija

06.08.2022 u 19:06

Zašto se NLB Komercijalna banka povlači sa berze

NLB Komercijalna banka najavila je održavanje skupštine akcionara na kojoj će biti odlučeno da se povuče sa berze. U dokumentu objavljenom na Beogradskoj berzi navodi se da će vanredna sednica skupštine NLB Komercijalne banke biti održana 22. avgusta. Jedina tačka dnevnog reda je donošenje odluke o povlačenju akcija te banke sa regulisanog tržišta i prestanku svojstva javnog društva. Vlasnik ove banke nastale pripajanje posle privatizacije Komercijalne banke je NLB DD. Iz NLB Komercijalne banke navode da se povlači sa berze, nakon što je NLB grupa postala njen jedini i stoprocentni vlasnik. – To podrazumeva da su sve akcije već otkupljene od akcionara, odnosno da je ceo postupak otkupa, uključujući i obračun cene akcija, sproveden i okončan u skladu sa Zakonom o privrednim društvima

Ekonomija

05.08.2022 u 15:06

Tabaković: Pokazali smo da znamo kako se zemlja stabilizuje

Narodna banka Srbije je tokom 10 godina rada na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković doprinela stabilnim i predvidivim uslovima poslovanja i planiranja, kao i rastu raspoloživog dohotka i zaposlenosti, saopštila je danas centralna banka. Rezultati koje smo postigli u prethodnoj deceniji obavezuju nas da nastavimo da radimo nepristrasno, u korist svih naših građana i privrede, bez obzira na to da li su potrošači, poslodavci, štediše ili investitori, navela je Tabakovićeva. „U Srbiji smo u prethodnih 10 godina pokazali da znamo kako se zemlja stabilizuje, jača i razvija. Za naredni period to znači nastavak dobrih politika, timski rad i proaktivno delovanje u cilju očuvanja stabilnosti, jačanja osnova rasta i upravljanja rizicima, koji postaju sve kompleksniji”, rekla je guvernerka

Ekonomija

04.08.2022 u 22:09

Kako bi NBS mogla da utiče na rast provizija

Posle nezadovoljstva koje je u javnosti izazvalo podizanje bankarskih naknada, od 1. avgusta, oglasila se i Narodna banka Srbije (NBS) koja je najavila da priprema set mera i propisa kako bi zaštitila standard građana. Mere će biti usvojene na prvoj redovnoj sednici Izvršnog odbora NBS koja se održava 11. avgusta. Na koji način bi centralna banka mogla da utiče na ovu situaciju nije precizirano, ali ni najjasnije, a kako su rekli o svim detaljima javnost će biti ubrzo obaveštena. Dušan Uzelac s portala „Kamatica” smatra da bi to jedino mogao da bude set preporuka NBS koje nisu obavezujuće, a moguće je i da bi mogli da ograniče nagle udare – recimo da provizije ne mogu da budu povećane za sto odsto. Ipak, napominje, sam iznos tih naknada je stvar tržišta i poslovnih politika

Biznis klub

05.08.2022 u 08:00

Otvoreno pismo direktora Mobi Banke: Korisnici, izvinite

Pavel Maco, predsednik Izvršnog odbora Mobi banke, uputio je otvoreno pismo izvinjenja svim korisnicima nakon prekida u radu sistema Banke početkom nedelje. „Žao nam je što smo izneverili vaše poverenje koje godinama gradimo. Nakon prekida u radu našeg informacionog sistema sa kojima ste se susreli početkom ove nedelje, želeo sam da se lično izvinim ukoliko vam je ova situacija prouzrokovala neprijatnosti“, rekao je Maco. Direktor Mobi banke objasnio je da se problem desio zbog optimizacije sistema koja je pokrenuta u nedelju 31. jula, u toku noći, a koja nije bila završena u predviđenom vremenu. Uz povećan obim transakcija i aktivnosti koji su karakteristični za početak meseca, korišćenje aplikacije, plaćanje karticama, kao i uplate i isplate na bankomatima nisu funkcionisali. Maco je

Ekonomija

22.07.2022 u 20:11

Centralna banka Ukrajine devalvirala nacionalnu valutu za 25 odsto

KIJEV- Narodna banka Ukrajine (NBU) smanjila je zvanični kurs grivne prema američkom dolaru za 25 odsto, objavljeno je na veb sajtu ukrajinskog monetarnog reagulatora. U saopštenju se navodi da će taj potez poboljšati konkurentnost ukrajinskih proizvođača, da će nivo deviznog kursa biti u funkciji raznih grupa preduzeća i domaćinstava i da će podupreti otpornost privrede tokom rata, prenosi Raša tudej. Ukrajinski regulator je dodao da je „razlog za ovakvu odluku bila promena osnovnih parametara” ukrajinske ekonomije i jačanje američkog dolara prema drugim valutama Novi devizni kurs grivne, prema odluci NBU, utvrđen je na 36,5686 grivni za jedan dolar, dok je ranije, na početku ruske vojne operacije krajem februara, iznosio 29,25 grivni za dolar. Guverner NBU Kiril Ševčenko je rekao

Ekonomija

20.07.2022 u 10:35

Dolar gubi snagu, evro napreduje

Američki dolar dodatno je oslabio, dok je evro nastavio noćašnji uspon podržan nadom da bi Evropa mogla da izbegne najgori scenario u vezi sa nestašicom energije i zbog šansi da Evropska centralna banka izvrši agresivnije povećanje kamatnih stopa. Evro je ojačao za 0,25 odsto na 1,0245 dolara, nakon rasta od 0,75 procenata tokom noći što je njegov najveći dnevni rast u ovom mesecu, prenosi Tanjug. Na poboljšanje raspoloženja investitora prema evru uticala je informacija da će protok ruskog gasa preko gasovoda Severni tok 1 biti ponovo pokrenut u četvrtak, kada se završava planirano godišnje održavanje, kao i vest da ECB razmatra da na sutrašnjem sastanku podigne kamatne stope za 50 baznih poena. „Ako protok ruskog gasa bude nastavljen sutra, to će biti dobra vest za kurs evra prema

Ekonomija

17.07.2022 u 21:40

Povlačenje zlata iz inostranstva znak opreza države

U vreme finansijskih previranja zlato se smatra nezamenjivom imovinom, a većina zemalja ima različite rezerve. Postoje države koje imaju 60–65 odsto međunarodnih deviznih rezervi u zlatu, a među njima su Amerika i Rusija, ali ima i onih koje uopšte nemaju zlato ili ga imaju u malim količinama. Naša država je lider u regionu, jer u deviznim rezervama zlato učestvuje sa 14,5 odsto. Imajući u vidu narastajuću svetsku krizu, sve rezerve zlata koje su čuvane u inostranstvu u prethodnom periodu vraćene su u našu zemlju. Kako ističu u Narodnoj banci Srbije, u prethodnim godinama u Srbiju je vraćeno 13 tona zlata, od čega je 12 tona transportovano iz Berna, dok je jedna tona zlata prebačena iz Londona. – Zlato smo na međunarodnom tržištu kupovali u dva navrata – devet tona krajem 2019, a onda i tri

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: banke

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће