Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Hronika

10.10.2021 u 19:55

Važe li za sudije bankarski aršini

Tri milijarde evra su banke u Srbiji naplatile na osnovu troškova obrade 14,5 miliona ugovora o kreditu, zaključenih tokom prethodnih 20 godina. Toliko iznosi ukupna šteta koja je naneta građanima Srbije, ali samo mali broj njih se odlučio na tužbu protiv banke – tek oko dva odsto. Podneto je oko 300.000 tužbi, od kojih je 30.000 (deset odsto) pravnosnažno okončano, i to sve u korist korisnika kredita. Sudska praksa bila je ujednačena, a uspeh u sporu protiv banke sto odsto zagarantovan. U zavisnosti od visine kredita koje su imali, neki građani su dobijali nekoliko hiljada, a neki više stotina hiljada dinara odštete. Dok su se mnogi još premišljali da li da tuže banke, jedan broj advokata je od ovakvih sporova napravio unosan biznis, pa su čak i otkupljivali potraživanja od klijenata, a od

Ekonomija

05.10.2021 u 17:16

Ko povuče tužbu protiv banke plaća svoje troškove

Nakon dopune stava Vrhovnog kasacionog suda po kome banke nisu dužne da dokazuju da su imale troškove obrade kredita i osiguranja stambenog zajma kod Nacionalne korporacije za osiguranja stambenih kredita (NKOSK) postavlja se pitanje šta će biti s parnicama koje su u toku. A takvih je na desetine hiljada, a možda i svih sto hiljada. Za one presuđene i izvršene protiv banke je jasno: one neće biti predmet bilo kakve pravne akcije – što znači da banke sada neće tužiti klijente i tako nastaviti gušenje sudova. Ali šta će biti ako i kada sudovi počnu da presuđuju u korist banaka, jer tada tužilac, a to su građani, moraju da plate troškove izgubljenog spora. Učestvovanje u parnici podrazumeva određene troškove – sudske takse, troškove izvođenja dokaza, veštačenja i slično i nagradu za

Hronika

25.09.2021 u 12:17

Sud bankama omogućio da naplaćuju maglu

„Koliko košta stav Vrhovnog suda”, „Sto miliona evra iz džepa građana”, „Stop bankarskom teroru” – transparenti su koje su advokati juče istakli ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda u Nemanjinoj 9 u Beogradu. Pored stepeništa zapalili su sveće „za preminulu pravdu” i postavljen je posmrtni venac. Na ulazu u zgradu bilo je policajaca, a na protestu se okupilo nekoliko stotina advokata. Stavovi najvišeg suda o troškovima obrade i osiguranja kredita doneti su na štetu građana, a u korist banaka kojima je sada omogućeno da osim kamate naplaćuju i – maglu, rečeno je na protestu ispred VKS. Govornici su naglasili da su stavovima najvišeg suda povređene odredbe Ustava Srbije koje garantuju građanima pravo na pravično suđenje. Pročitana su imena 18 sudija VKS koje su 16. septembra na

Društvo

23.09.2021 u 09:22

Banka virusa korona formirana u Pasterovom zavodu

Stručnjaci Pasterovog zavoda iz Novog Sada napravili su test koji osim određivanja nivoa antitela na kovid 19 može da pokaže i koliko je osoba zaštićena od korone. Međutim, nisu se zaustavili na tom izumu. Uspeli su da proizvedu i prvu srpsku vakcinu protiv ovog virusa, koja se trenutno testira na miševima, a ujedno su formirali i banku virusa korona. Ta banka je važna jer se u njoj nalaze sojevi koji se trenutno pojavljuju kod nas i vlasništvo je Republike Srbije. Kako za „Politiku” ističe profesor dr Dušan Lalošević, šef Laboratorije za dijagnostiku besnila u Pasterovom zavodu, njihov test pokazuje koliko je koja osoba zaštićena od kovida 19, a građani će uskoro moći da se testiraju u ovoj ustanovi. – Mnoge laboratorije rade analizu antitela na kovid 19 i svuda se dobijaju

Ekonomija

22.09.2021 u 11:47

U Narodnoj banci Srbije tvrde da je inflacija privremena, 2022. se vraća na staro

Rast cena voća i povrća u avgustu je bio jedan od najvećih u poslednjih desetak godina, izjavio je generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Savo Jakovljević i naveo da je inflacija privremena i da se očekuje da ona do kraja sledeće godine bude na nivou na kome je bila i prethodnih osam godina. Jakovljević je za RTS naveo da se inflacija meri prema indeksu potrošačkih cena u koji ulaze 662 proizvoda, od čega se 10 odsto indeksa odnosi na cene neprerađene hrane, 21 na cene prerađene hrane, 29 na industrijske proizvode, 16 na energente a 24 procenta na usluge. Istakao je da je na ukupna privredna kretanja, pa i na cene znatno uticalo to što je prošla godina bila pandemijska i što smo ove godine, kada je o ekonomiji reč, imali

Ekonomija

17.09.2021 u 18:17

Vrhovni kasacioni sud: Dozvoljeno ugovaranje naplate premije osiguranja - Advokatura: Stav neprihvatljiv jer je na štetu građana

Vrhovni kasacioni sud (VKS) zauzeo je stav da je dozvoljena odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci premiju osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). To važi pod uslovom da je tu obavezu banka jasno predočila korisniku kredita u predugovornoj fazi, iskazivanjem ove vrste troškova kredita i njegovog procentualnog i nominalnog iznosa u ponudi, navodi se u stavu VKS u koji je Tanjug imao uvid. Najviši sud u zemlji je naveo da banka nije dužna da korisnika kredita upozna sa strukturom i načinom obračuna premije osiguranja kredita. Ovaj pravni stav, koji nije obavezujući ali je usmeravajući za sve buduće odluke nižestepenih sudova usvojen je u četvrtak, 16. septembra na sednici Građanskog odeljenja VKS,

Ekonomija

12.09.2021 u 22:14

Mislila da je uštedela, a prošla skupo

Za našu čitateljku J. R. to što je prihvatila ponudu banke da uzme još jednu karticu, i to onu koja imitira plaćanje na rate kao u slučaju plaćanja čekovima na odloženo, pokazalo se kao vrlo skupa i nepovoljna odluka. – Kada su mi je nudili, rekli su da nema kamate i da je jedini trošak mesečno održavanje računa od 200 dinara. Mislila sam da je to dobro rešenje da ne tražim čekove. Međutim, naplaćah se kamata i kamata, što vidim u mesečnom izvodu – kaže ona. U njenom izvodu reč kamata pomenuta je dvadesetak puta, a vidi se da je dug izmirivala jednom mesečno po prispeću plate, odnosno da je đuture uplaćivala 25.000 dinara. Da li ova kartica koju banke masovno nude u poslednje vreme zbilja nema kamatu ili ne? Objašnjenje je sledeće. Kartica koja imitira plaćanje na rate kao kod

Ekonomija

25.08.2021 u 15:13

U julu dug po bankarskim kreditima uvećan za 1,5 posto

Na kraju jula ukupno se po bankarskim kreditima u Srbiji dugovalo 3.011 milijardi dinara, a u odnosu na prethodni mesec bilo je to uvećanje od 1,5 posto, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Dug stanovništva je bio 1.275 milijardi dinara, od čega je 599 milijardi dinara duga u gotovinskim kreditima, a 519 milijardi u stambenim i kreditima za adaptaciju. Ukupni kreditni dug pravnih lica bio je 1.668 milijardi dinara, dok su preduzetnici zaduženi 67 milijardi. Ukupna docnja u dugu po bankarskim kreditima u Srbiji na kraju jula iznosila je 3,1 procenat, dok je docnja stanovništva bila 2,5 posto, objavljeno je u julskom izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Navodi se i da su pravna lica i preduzetnici u docnji od po 3,6 procenata duga, javlja

Ekonomija

18.08.2021 u 15:22

Banke počele da naplaćuju ono što je do sada bilo besplatno

Mnogi građani su prešli na elektronsko bankarstvo zbog pandemije koronavirusa. Banke su u međuvremenu te besplatne usluge počele da naplaćuju. Bankarski troškovi su između 3.000 i 8.000 dinara godišnje, gde spadaju i održavanje računa i sve transakcije. „Ne možemo da se izborimo da to bude jeftinije, ali možemo da izaberemo banku ili promenimo banku, kaže Dušan Uzelac.„Banke to rade, onaj deo cenovnika koji se tiče provizija, više nas zaboli nego druge provizije koje menjaju, ali banke na tri ili četiri meseca menjaju cenovnike i obaveštavaju građane", objašnjava Uzelac. Prema njegovim rečima, uvek ima banaka koje su povoljnije i koje su skuplje, i to su poslovne politike. „One kroz te poslovne politike upravljaju svojim poslovanjem i klijentima koje

Ekonomija

07.08.2021 u 09:00

Da li će bankomati zameniti bankarske službenike

Čitalac „Politike” koji je pre nekoliko dana svratio u Rajfajzen banku na Novom Beogradu da podigne platu obavešten je da neće moći još dugo u toj ekspozituri da podiže novac na šalteru nego isključivo na bankomatu. Kada je rekao da nema karticu i da je ne želi, već da insistira da po starom modelu uzima novac, objasnili su mu da će onda morati da ide u neku drugu poslovnicu u kojoj će moći da podiže sredstva kod bankarske službenice. Na pitanje u koliko će filijala moći da podiže novac i šta ako mu je to daleko od kuće, kao i da li to znači da će morati da stoji u redu ako hoće da dobije gotovinu na šalteru, odgovoreno mu je da je to odluka nadležnih u banci, a da on može da bira šta će činiti. Kada je upitao šta će s majkom penzionerkom koja ne može da upamti pin da bi podizala

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: banke