Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Društvo

21.03.2022 u 22:34

Institut društvenih nauka (IDN) u Beogradu nedavno je akreditovan kao institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, čime je postao jedina ustanove te vrste u oblasti društvenih i humanističkih nauka koja je, odlukom vlade, stekla taj status. Time je, kako za naš list kaže naučni savetnik prof. dr Goran Bašić, direktor ove ustanove, odato priznanje radu generacija saradnika instituta koji je prošao kroz različite faze u 65 godina dugoj istoriji. Istraživači koji sada rade u IDN-u baštine tu tradiciju, na koju su ponosni, ali i postižu rezultate koji naše društvene nauke približavaju evropskom istraživačkom prostoru i međunarodnoj naučnoj zajednici. Bašić naglašava da im je ova akreditacija ogroman podstrek jer su je dosegli u vremenima koja nisu bila laka. – Kažem da vremena nisu

Kultura

21.03.2022 u 12:09

Pogled iz stratosfere

21. VEK Pre 65 godina svet je bio i zapanjen i oduševljen kada je SSSR lansirao prvi veštački satelit u istoriji – Sputnjik 1. Bio je to polirani metalni predmet, sferičnog oblika, prečnika 58 cm, iz koga su elegantno, baš svemirski, štrčale četiri tanane radio-antene. Orbita mu je postavljena tako da je u 96 minuta, koliko mu je bilo potrebno da obleti zemljinu kuglu, preletao preko većine naseljenih područja Zemlje. Njegov signal lako su hvatali radio-amateri širom sveta, i to pune tri nedelje, dok su mu trajale baterije. Leteo je brzinom od 29.000 kilometara na sat još puna dva meseca, dok ga nije spržio predviđeni pad u Zemljinu atmosferu. Hladni rat bio je u punom jeku, a prvi veštački satelit u istoriji u Americi je izazvao Sputnjik krizu i, istovremeno, započeo svemirsku trku između dve

Svet

04.03.2022 u 13:15

EU suspendovala Rusiju iz naučno-istraživačkih programa

BRISEL - Evropska komisija suspendovala je danas saradnju sa ruskim subjektima u istraživanju, nauci i inovacijama, kao i aktivnosti sa Rusijom i Belorusijom u programima prekogranične saradnje, u okviru Evropskog instrumenta za susedstvo, i programu za region Baltičkog mora. U Evropskoj komisiji navode da su se na ove poteze odlučli u znak solidarnosti sa narodom Ukrajine nakon invazije Rusije na tu zemlju. Komisija kaže da do daljeg neće zaključivati nove ugovore, niti nove sporazume sa ruskim organizacijama u okviru istraživačko-naučnog programa „Horizont Evropa”, obustavljena su plačanja ruskim subjektima po postojećim ugovorima, a svi tekući istraživačko-naučni programi će biti revidirani Istovremeno, navodi se da su ukrajinski naučnici i istraživači bili „ključni učesnici” u EU

Društvo

21.02.2022 u 13:42

Naučnici traže hitno ukidanje razlike u platama istraživača

Sindikat zaposlenih u naučno-istraživačkoj delatnosti predao je ponovo danas zahtev Vladi Srbije za hitno ukidanje razlika u platama istraživača u istim zvanjima, koji po tvrdnjama sindikata dostižu i do 60.000 dinara, kao i siguran posao za sve naučnike i istraživače. Na pitanje kakav odgovor očekuje, predstavnik sindikata Srđan Atanasovski odgovara da ih brine što „razgovori nemaju nikakvu agendu i dnevni red”, ali, ističe, spremni su na svaku vrstu razgovora. „Na stolu moraju da postoje konkretna rešenja i ponude, da bismo razgovore mogli da vodimo u konstruktivnom duhu, a ne samo da razgovaramo da bismo razgovarali”, poručio je Atanasovski novinarima. On ne očekuje da će se to pitanje rešiti za sedam dana, jer, kako kaže, Vlada za 10 godina nije uspela da sprovede svoje

Magazin

16.02.2022 u 10:30

Naučnici otkrili retku bebu „duha ajkule"

Novozelandski naučnici otkrili su bebu takozvane „duh ajkule”, malo poznate i retke riblje vrste koja živi u senovitim dubinama okeana. Duh ajkule, poznate i kao himera, retko se primećuju, a viđanje njihovih mladunaca je još ređe. Novoizlegla ajkula uočena je na dubini od oko 1,2 kilometara pod vodom u blizini Južnog ostrva, a naučnici navode da ovo otkriće produbljuje razumevanje najmlađeg stadijuma ove vrste. „Dubokovodne vrste je generalno teško pronaći, a posebno vrste poput duhova ajkula koje su obično prilično zagonetne”, izjavila je Brit Finuči, članica tima koji je radio na ovom otkriću, prenosi Bi-Bi- Si. Embrioni duhova ajkula razvijaju se u kapsulama jaja položenim na morskom dnu. Duh ajkule nisu zapravo prave ajkule, već vrsta ribe koja je blisko povezana sa ajkulama i

Društvo

01.02.2022 u 20:52

Naučnici traže jednake plate za jednak rad

Predstavnici Sindikata nauke već mesec dana od Vlade Srbije nisu dobili odgovore na tri zahteva kojima nastoje da poprave položaj istraživača u zemlji, pa su juče ponovo zakucali na vrata izvršne vlasti i podsetili na svoj problem. Zahtevi su proizašli iz sastanka koji su, četiri dana pre Nove godine, održali s premijerkom Anom Brnabić, koja im je tada obećala brzi odgovor, objasnila je juče na konferenciji za medije u Nemanjinoj ulici naučna savetnica dr Đurđica Jovović, predsednica Sindikata zaposlenih u naučnoistraživačkoj delatnosti Srbije. Prema njenim rečima, iza zahteva stoje njihovi članovi u 37 naučnoistraživačkih instituta i zalažu se za ravnopravan položaj svih 13.000 naučnika u Srbiji. Da je bilo dobre volje, kaže, uprkos proteklim praznicima, njihov drugi zahtev je već mogao

Zdravlje

31.01.2022 u 15:44

Kako iskoristiti sve mane mozga

Dokazi o sposobnostima i mogućnostima ljudskog mozga vidljivi su na svakom koraku i mogu se pratiti do duboko u prošlost. Ipak, ovaj jedinstveni organ ima i svojevrsne „fabričke greške”. Mogu li se ti nedostaci ispraviti treningom – bila je tema veoma posećene tribine održane u Studentskom kulturnom centru, pod nazivom „Da li mozak ima mana”. Miloš Pešić (Foto: lična arhiva) Pred svakim od nas je odluka: da li ćemo mozak „drogirati” sadržajem sa društvenih mreža ili „bindžovanjem” serija, ili ćemo ga „navući” na fizičku aktivnost, čitanje knjiga, raznovrsne socijalne kontakte, posete predavanjima, izložbama, koncertima Predavanje je održao Miloš Pešić, osnivač edukativnog Centra za razvoj potencijala. Slikovito, bez zalaženja u komplikovana morfološka objašnjenja,

Beograd

18.01.2022 u 11:03

Dečji naučni zimski kamp

Odgovori na pitanja gde stanuje moć, šta je dobro, a šta loše, šta psi mogu da nam kažu, šta je igra... traže se u Dečjem zimskom naučnom kampu. Ovaj onlajn program do 21. januara organizuju odeljenje za kulturu ambasade Mađarske „Kolegijum Hungarikum” i Centar za promociju nauke. Program počinje okupljanjem uz video-poziv, od 10 do 12 časova. Tada naučnici sa učesnicima razgovaraju o temi izabranoj za taj dan. Zatim sledi priprema eksperimenata. Za njih su zaduženi naučni demonstratori i oni sa decom u timovima osmišljavaju istraživačke zadatke i metodologiju istraživanja koju će koristiti. Od podneva se komunikacija sa mladima prenosi u vajber zajednice. Deca sama istražuju i pripremaju zadatke, a tim naučnika im je dostupan na platformi do 20 sati, kada se organizuje kviz, pa se

Zdravlje

11.01.2022 u 11:05

Nauka tvrdi da su ovo najteži bolovi sa kojima se suočava ljudski organizam

Bol nikome ne pada prijatno, samo neki ljudi imaju niži, a neki viši prag tolerancije. Iako žene veruju da su porođajni bolovi najgori i najteži, britanski naučnici Nacionalne zdravstvene službe tvrde da postoji čitava lista najtežih bolova koje možete da doživite. Kamen u bubregu Kamen u bubregu je čvrsta stuktura koja nastaje sedimentacijom određenih materija u mokraći. Stvara se kada je premašen proizvod rastvorljivosti i proizvod stvaranja kristal karakterističan za materiju ponaosob. Može biti formiran - odnosno kamen vidiljiv golim okom, a u slučaju kada to nije, znači da je reč o „pesku” koji se može videti tek laboratorijskim pregledom mokraće. Migrena Migrena je funkcijska vaskularna paroksizmalna glavobolja koja se javlja periodično i obično kada zahvata polovinu

Magazin

09.01.2022 u 20:25

Čip u glavi čita misli i tvituje

Ilon Mask je poslao turiste u svemir i napravio automobile koji se „sami voze” i ne ispuštaju izduvne gasove, a ako se ostvari njegovo sledeće „putovanje u budućnost”, ove godine će ugrađivati čipove u ljudski mozak i pomagati potpuno paralizovanim osobama da koriste pametne telefone i računare. Maskova kompanija „Neuralink” razvija kompjuterske čipove koji „čitaju misli”. Za ovaj proizvod, koji je nazvan „link”, tvrdi se da će omogućiti pacijentima nepokretnim od vrata naniže da upravljaju elektronskim uređajima samo pomoću misli. Na sajtu kompanije piše da će čip očitavati aktivnost neurona i obrađivati informacije, razumevajući šta korisnik želi i prenoseći te želje do računara ili telefona. Kako je najavio Mask, ovaj vid bežične veštačke inteligencije i neposrednog povezivanja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka