Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Nauka

02.03.2017 u 19:00

Naučnici veruju da su pronašli najstariji dokaz života na Zemlji

Fosilni ostaci bakterije pronađeni u stenama u kanadskom Kvebeku, prema tvrdnjama naučnika, mogli bi da budu najstariji dosad otkriveni dokaz života na Zemlji, starosti između 3,77 i 4,28 milijardi godina. Ovi ostaci mikroskopske veličine, cevastog oblika i duboko urezani u stene, tanji su od ljudske dlake i pretpostavlja se da potiču od drevnih mikroba koji su živeli pod vodom. Ukoliko se navodi stručnjaka potvrde, to će značiti da je život na našoj planeti nastao nakon 200 do 500 miliona godina posle njenog formiranja. O starosti pronađenog uzorka, kao i uvek kada je reč o fosilnim ostacima, postoje sporenja stručnjaka. Tako su i u ovom slučaju pojedini naučnici izrazili sumnju u to da li je pronađena struktura zaista fosil, kao i da li su stene u kojima je otkrivena stare toliko koliko autori

Društvo

01.03.2017 u 21:55

Privremeni konkurs za naučno-istraživačke projekte u maju

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će raspisati privremeni projektni ciklus u maju, a krajem aprila se očekuje javna rasprava na tu temu, izjavio je za naš list ministar Mladen Šarčević. On je objasnio da se već tri meseca sa Svetskom bankom radi novi model kombinovanog finansiranja (projektno i insitiucionalno) i da u izradi novih dokumenata učestvuju čitavi timovi, uvažavajući i društvene nauke, koje su do sada bile „skrajnute“ i odakle je stizalo najviše primedbi na prethodni konkurs.

Beograd

01.03.2017 u 08:12

Slovački majstori znanja

Izložba „Majstori znanja” posvećena slovačkim naučnim dostignućima svetskog značaja od 15. veka do danas otvorena je u Muzeju nauke i tehnike. Postavka na 25 panoa približava dostignuća iz astronomije, fizike, matematike, geologije, biologije i tehničkih nauka slovačkih naučnika, kao i njihov doprinos svetskoj nauci. Publika je imala priliku da vidi šahovski automat matematičara i fizičara Volfganga fon Kempelena, rodom iz Bratislave. Dobila je odgovor na pitanje kada i gde je osnovana najstarija škola rudarstva na svetu, upoznala se sa herbarijumom Andreja Kmeća sa više od 72.000 biljaka i projektantom Korintskog kanala, saznala koji slovački pronalazač je napravio vojni padobran i koji naučnik iz Bratislave je dobio Nobelovu nagradu za fiziku. Izložbu je otvorila ambasadorka Slovačke

Komentari

26.02.2017 u 09:00

Napredovanje u nauci – dođi juče!

Pravilnik o postupku načinu i vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, koji je donelo ministarstvo nadležno za nauku, donekle podseća na navedene reči B. Šoa. Ovim pravilnikom nije rešen ni jedan problem u srpskoj nauci, a stvoreno je barem dvadeset tri nova! Tačno toliko nesaglasnosti sa Ustavom i zakonima je ustanovio Institut za uporedno pravo u Inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti koju je podneo Ustavnom sudu osporavajući navedeni pravilnik. U modernoj jurisprudenciji, načelo zabrane retroaktivnosti nije samo pravni, već civilizacijski standard. Osporenim pravilnikom baš to načelo brutalno je pogaženo. Suštinski su promenjeni uslovi potrebni za napredovanje u odnosu na prethodni pravilnik, a nije uređen

Društvo

23.02.2017 u 22:00

AMADAM lansira Srbiju u trodimenzionalnu Evropu

Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, zajedno sa partnerima sa Univerziteta u Bolonji i preduzećima iz Italije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, predstavio je u Beogradu projekat AMADAM, jedan od samo 10 odsto koliko je Srbiji odobreno u okviru najvećeg programa za finansiranje nauke u Evropi „Horizont 2020”. Tim dr Snežane Ćirić Kostić istražuje zamor materijala kod 3D štampanih proizvoda koji se sve više koriste u medicini, automobilskoj i vazduhoplovnoj industriji. 3D štampanje je tehnološko sredstvo koje još nema masovnu primenu u Evropi, čulo se na skupu, ali odnedavno predstavlja prioritet Evropske komisije. Upotreba je široka, a recimo i da je tim dr Miroslava Trajanovića sa Mašinskog fakulteta u Nišu već koristio 3D štampanje u hirurgiji, za izradu implantanata.

Nauka

23.02.2017 u 22:00

Gasovi će pokazati ima li života u svemirskom komšiluku

Otkriće sedam zemljolikih vansolarnih planeta do sada je najbolji ulov u potrazi za eventualnim životom u svemiru, saglasni su astronomi. Novootkrivena nebeska tela kruže oko crvene patuljaste zvezde u sazvežđu Vodolije, na 39 svetlosnih godina od nas. Na osnovu udaljenosti od matične zvezde, koja je mnogo hladnija od Sunca, naučnici su procenili da je život moguć na tri, a uz određene atmosferske uslove možda i na svih sedam. Astrofizičar Tijana Prodanović slaže se da je reč o veoma značajnom otkriću jer je prvi put nađen sistem koji ima minimum potvrđenih sedam planeta blisko nalik Zemlji po veličini i sastavu, jer drugi planetarni sistemi uglavnom imaju tek poneku planetu Zemljinog tipa, a više gasnih džinova nalik Jupiteru. – Fantastično je da smo našli sedam planeta nalik Zemlji. To

Magazin

21.02.2017 u 14:16

Nađeni uspavani mikrobi stari 50.000 godina

Boston – U meksičkim pećinama, poznatim po ekstremnim uslovima, naučnici su pronašli žive organizme zarobljene u kristalima, koji bi mogli da budu stari i 50.000 godina. Drevni uspavani mikrobi u pećinama Naika na severu Meksika uspeli su da prežive zahvaljujući mineralima kao što su gvožđe i mangan, rekla je profesor Penelope Boston, direktorka astrobiološkog instituta pri NASA, preneo je Tanjug. „To je superživot”, navela je Penelope Boston predstavljajući novo otkriće na konferenciji Američke asocijacije za naučni napredak, izvestio je AP. Ova otkrića rezultat su devetogodišnjeg istraživanja i još uvek nisu objavljena u naučnim časopisima, niti su dobila potvrdu drugih, nezavisnih stručnjaka. Ukoliko bude potvrđeno, ovo otkriće predstavljaće još jedan primer kako mikrobi mogu da

Svet

19.02.2017 u 21:40

Protest naučnika u Bostonu zbog ugroženosti nauke

BOSTON – Stotine naučnika, zaštitnika životne sredine i njihovih pristalica protestvovale su danas u Bostonu zbog sve veće ugroženosti nauke i naučnih istraživanja u SAD, prenosi AP. Naučnici navode da im je cilj da administracija američkog predsednika SAD Donalda Trampa prihvati dokaze o klimatskim promenama i preduzme akcije povodom raznih pitanja koja se odnose na životnu sredinu. Demonstranti su se okupili na Trgu Kopli u Bostonu, a jedan od učesnika protesta kazao je da demonstranti pokušavaju da prenesu poruku Trampu da je nauka „oslonac našeg prosperiteta i napretka”. Skup se održao ispred američkog Udruženja za unapređenje nauke, gde se održava godišnji skup, prvi od kada je Tramp postao predsednik SAD, prenosi Tanjug.

Nauka

18.02.2017 u 12:10

NASA bi mogla da otkrije vanzemaljski život u narednih 20 godina

VAŠINGTON – Naučnici bi mogi da otkriju tragove vanzemaljskog života u periodu od sledećih 20 godina i time odgovore na jedno od najbitnijih pitajna čovečanstva, rekao je viši zvaničnik NASA, doktor Kevin Hend. Kao jedan od vodećih zvaničnika uključenih u misiju istraživanja Jupiterovog meseca, Evrope, Hend kaže da bismo mogli da vidimo prve znake života ispod kore leda kojom je mesec okovan, prenosi „Njujork tajms”. Početak izviđačke misije se očekuje 2024. ili 2025. godine. Nakon što prva letelica osmotri planetu i ukoliko budu primećeni znakovi života, bila bi poslata i druga letelica, koja bi došla u kontakt sa površinom meseca i dublje istražila prirodu Evrope. Tehnološki, to je sve apsolutno moguće, ali zahteva javnu podršku, rekao je dr Hend, prenosi Tanjug.

Nauka

17.02.2017 u 18:41

Led na Arktiku na najnižem nivou u poslednjih 38 godina

Ženeva – Svetska meteorološka organizacija saopštila je da je nivo leda na Arktiku na najnižem nivou u poslednjih 38 godina usled globalnog zagrevanja, prenela je agencija Tas. „Povećanje globalnih temperatura ne prestaje, stoga se na Arktiku javlja izrazito toplo vreme i rekordno niske količine leda za ovo doba godine”, saopštila je Svetska meteorološka organizacija u svom novom izveštaju. Prosečan opseg leda u januaru iznosio je 13,38 miliona kvadratnih kilometara, što je nekih 260.000 kvadratnih kilometara manje nego prošle godine, preneo je Tanjug.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka