Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Ekonomija

18.11.2021 u 21:55

Brnabićeva: Insistiramo da radnici u Linglongu imaju bolje uslove

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je inspekcija rada stalno na terenu, da je u sredu naloženo da se radnici u fabrici Linglong u Zrenjaninu izmeste i imaju bolje uslove, kao i da će Vlada na tome insistirati. „Rekla sam već jednom i ponoviću - svi koji posluju u Srbiji moraju da posluju u skladu sa našim zakonima, uključujući i Zakon o radu. Ono što nije redu, mogu da uverim sve naše građane da će Vlada i nadležne službe reagovati”, rekla je Brnabićeva za televiziju B92, preneo je Tanjug. Upitana da prokomenariše što se povodom situacije u Linglongu oglasila evroposlanica Zelenih Viola fon Kramon, Brnabićeva navodi da se ona oglašava na sve teme u Srbiji, „koliko god unutrašnje bile”. Prema rečima premijerke, Fon Kramonova Srbiji spočitava borbu protiv

Ekonomija

18.11.2021 u 21:03

Momirović: Vijetnamski radnici u Linglongu spavaju u neuslovnim prostorijama, ali imaju dobre plate

Vijetnamski državljani koji rade na izgradnji fabrike Linglong u Zrenjaninu spavaju u neuslovnim prostorijama, ali je činjenica da su oni jako dobro plaćeni, rekao je ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović. „Njihova prosečna plata je 900 evra i ako oni nju koriste tako da uštede i da najveći deo novca vrate svojim porodicama, mi kao država teško možemo da se izborimo sa tim problemom. Ja se pitam zašto ti ljudi ne iskoriste taj novac da obezbede sebi dostojanstveniji život ovde”, rekao je Momirović na RTV Vojvodina, prenela je Beta. On je istakao da svi strani investitori moraju da posluju u skladu sa zakonima Srbije i da je on, kao član Vlade, zainteresovan za problem radnika iz Vijetnama, jer se radi o važnoj investiciji za Srbiju, koja se prostire

Društvo

31.10.2021 u 12:54

Puna rodna ravnopravnost tek za 59 godina

Srbiji je potrebno čak 59 godina do dostizanja pune rodne ravnopravnosti – ukoliko nastavi ovim tempom, glasi jedan od ključnih nalaza najnovijeg Indeksa rodne ravnopravnosti, koji su zajedno pripremili Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, Republički zavod za statistiku, Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena i Sekons grupa za razvojnu inicijativu. Najnoviji, treći po redu, indeks rodne ravnopravnosti, koji meri napredak zemlje u oblastima zdravlja, moći, vremena, znanja, novca i rodno zasnovanog nasilja pokazuje da naša zemlja ima bolji „zalet” u ispunjavanju standarda, ali i da kaska za 12 poena za Evropom. – Progres u oblasti unapređenja rodne ravnopravnosti ocenjen je kao postojan i kontinuiran,

Ekonomija

09.10.2021 u 14:12

Sajt o radnim pravima

Da li vam poslodavac isplaćuje naknadu za prekovremeni rad? Obavljate li posao bez ugovora o radu? Traje li vaš prekovremeni rad duže od osam sati nedeljno? Omogućava li vam poslodavac korišćenje godišnjeg odmora? Da li vas je poslodavac prijavio na obavezno socijalno osiguranje? Imate li u firmi u kojoj radite osnovan sindikat? Da li vam poslodavac redovno isplaćuje naknadu za troškove prevoza do i od mesta rada? Ovo su samo neka od ukupno 22 pitanja iz upitnika koji je na novom sajtu www.radnaprava.rs postavio Centar za politike emancipacije (CPE). Cilj je, kako navode, da se građanima omogući da provere da li su im prekršena radna prava, a pravni tim ovog centra će im dati i uputstva kome da se obrate za pomoć u slučaju kršenja tih prava. – Centar za politike emancipacije pokrenuo

Društvo

03.10.2021 u 20:41

Internet Srbije u „Kući slobode”

Nemojte psovati, vređati druge, lagati, pretiti ili biti nasilni. Ne učestvujete u ogovaranju i širenju tračeva. Pre nego što se upustite u komentar aktuelnog događaja ili pojave, zapitajte se da li znate sve činjenice. Sve ono što ne biste nekome rekli u lice nemojte pisati ni onlajn. Poštujte privatnost, ne objavljujte lične podatke, ni svoje ni tuđe. Ovih pet stavki polovina su dekaloga o ponašanju na internetu, poznatijeg kao netiket (netiquette). I samo letimičan pogled na sadržaje društvenih mreža pokazuje da „mrtvo slovo” postoji i u virtuelnom svetu, a ne samo na papiru. Javni govor u digitalnom prostoru postao je opterećen mržnjom, optužbama, diskvalifikacijama i diskriminacijom, a sav taj sadržaj se preliva u realan život. Pred tim toksičnim talasom opravdano je pitanje – da

Pisma čitalaca

17.06.2021 u 15:44

Pravo na tužbu

Svaki građanin jedne uređene demokratske pravne države treba da ima pravo na pristup sudu radi ostvarenja nekih svojih prava za koja smatra da su povređena. Da li je neko pravo povređeno ili nije, to, naravno, može da utvrdi samo sud. Postavlja se pitanje prioriteta i načina ostvarivanja prava pred nadležnim sudovima u skladu s resursima kojima jedna država raspolaže u tom pogledu. Da li su sve tužbe u istom rangu i da li se rešavaju po principu vremenskog redosleda predaje sudu bez obzira na sadržinu povređenog prava? Da li država sme ili može zakonom da utvrdi određene kriterijume za grupisanje pojedinih prava i njihovo rangiranje u pogledu prava na prvenstveni redosled zaštite? Kako objasniti masovne tužbe radi ostvarenja minimalne štete (i stavljanja celog pravnog sistema u pogon)

Društvo

14.06.2021 u 16:41

I nakon 200 presuda negiraju štetno dejstvo uranijuma

Ukoliko u Srbiji razrešimo problem plaćanja taksa, siguran sam da ćemo uspeti da se izborimo za prava ljudi koji su boravili na teritoriji koja je bombardovana osiromašenim uranijumom, a nakon toga su oboleli od raka, kaže za „Politiku” italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja, koji je dobio skoro 200 presuda pred italijanskim sudovima i tako obezbedio odštetu za vojnike iz ove zemlje angažovane u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i Metohiji jer su im nakon misije dijagnostikovane maligne bolesti. Ovaj advokat je naglasio da je od tumora obolelo 7.600 vojnika iz Italije, umrlo je njih 400, a on je pred italijanskim sudovima pokrenuo oko 500 postupaka. Odštete koje su oni dobili iznosile su od 700.000 do milion evra, a prvi oboleli oficir koji je tužio NATO u Srbiji zahteva

Svet

20.05.2021 u 12:20

Sud u Strazburu: mere zaključavanja ne predstavljaju lišavanje slobode

STRAZBUR - Evropski sud za ljudska prava proglasio je danas neprihvatljivim zahtev rumunskog poslanika u Evropskom parlamentu da njegova zemlja bude osuđena zbog uvođenja mera zaključavanja u borbi protiv korona virusa. „Nivo restriktivnih mera po pitanju slobode kretanja ne dozvoljava nam da smatramo da je opšte zaključavanje koje su uvele vlasti predstavljalo lišavanje slobode”, navodi se u jednoglasno usvojenoj odluci Suda u Strazburu i dodaje da ta mera „ne može da se izjednači sa merom kućnog pritvora”. Poslanik, kako se dodaje, „nije bio predmet individualnog nadzora vlasti”, nije bio „prinuđen da živi u skučenom prostoru” i mogao je da „uspostavlja društvene kontakte” i napušta svoj dom „iz različitih razloga”. On zato nije mogao da se „pozove na odredbe Evropske konvencije o ljudskim

Pisma čitalaca

06.05.2021 u 12:45

Masovne parnice štite „malog čoveka”

Kad se pročita tekst „Fenomen masovnih parnica” ne može da se ne stekne utisak da je za stanje u sudstvu Republike Srbije zbog velikog broja tužbi s istim pravnim osnovom, kao i za troškove iz budžeta Republike Srbije isplaćene po tužbama s istim pravnim osnovom, kriv advokatski esnaf. Ovo naprosto nije tačno, jer tužba i učešće advokata dolaze na kraju procesa koji obično počinje nestručnim radom nadležnog organa i uskraćivanjem ili umanjenjem određenog prava. Prenebregnuta je ključna stvar svih postupaka gde je jedna strana državni organ. A to je nesavestan i nestručan rad organa državne uprave, koji su svojim propustima u radu i pogrešnom primenom zakona naneli štetu običnom malom čoveku. Koliki je iznos nanete štete ovde nije od značaja. Šteta je šteta. Šteta mora da se nadoknadi,

Ekonomija

22.12.2020 u 09:13

Nepuna dvojka za radna prava

Kao i prošle godine, Srbija je i u toku 2020, prema oceni Međunarodne konfederacije sindikata, zemlja u kojoj se sistematično krše prava radnika. Zbog krize izazvane epidemijom kovida 19, stanje radnih prava dodatno se pogoršalo u odnosu na prošlu godinu. Na osnovu zbira ocena svih pojedinačnih poglavlja u najnovijem izveštaju Fondacije Centra za demokratiju, prosečna ocena stanja radnih prava u Srbiji za 2020. iznosi 1,78, što predstavlja pogoršanje u odnosu na minulu godinu kada je ta ocena bila dva. U izveštaju se navodi da je u oblasti radnog prava došlo do drastičnog usporavanja normativnih aktivnosti, uzrokovanog epidemijom i održavanjem parlamentarnih izbora. Usvojen je jedini dokument javne politike planiran za 2020, Akcioni plan za poglavlje 19 – socijalna politika i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: prava