Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.47	103.08	102.77
126.75	127.52	127.13

Društvo

02.05.2022 u 10:34

Žrtve kao kolateralna šteta napada NATO-a

Niš – Jedan od najtežih zločina NATO-a tokom bombardovanja SRJ dogodio se u proleće pre 23 godine na mostu preko reke Lab, nedaleko od Lužana na Kosovu, 1. maja 1999. u 13.50 časova. Na dvadesetak kilometara od ulaza u Prištinu, pravdajući se kasnije da je cilj te operacije bio uništenje saobraćajne infrastrukture kojom prolazi vojni i policijski konvoj sa pripadnicima srpskih snaga bezbednosti, avioni NATO-a gađali su raketama autobus prepun putnika na redovnoj liniji Niš–Priština. U trenutku kada je pogođen, autobus „Niš-ekspresa” bio je na sredini mosta kod Lužana i projektili su ga prepolovili – jedan deo vozila spržen je i ostao je na mostu, drugi je pao u reku... Aparat (automat) za štampanje autobuskih karata izgoreo je u požaru koji je zahvatio vozilo i nikada nije moglo tačno da

Društvo

02.05.2022 u 10:14

Godišnjica obaranja F-16 tokom NATO agresije

Danas se navršavaju 23 godine od obaranja američkog aviona F-16 kod Nakučana tokom NATO agresije, podviga Vojske Jugoslavije, odnosno pripadnika legendarnog Trećeg diviziona 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva. Iako je ista jedinica još na početku tog rata sa neba „skinula” američki ponos, „nevidljivi” avion F-117 A, mnogi naglašavaju da je akcija izvedena 2. maja 1999. godine bila opasnija po naše vojnike, budući da je oborena letelica bila angažovana upravo na zadatku potrage za raketašima PVO i njihovog uništenja. Pripadnik VJ pored sedišta pilota (Foto: EPA-EFE/Stringer) Dve rakete „neva” lansirane su u 2.08 časova iz rejona sremskog sela Karlovčić na F-16 koji se izdvojio iz grupe letelica i jedna ga je pogodila. Pilot je pokušao da vazduhoplov

Region

01.05.2022 u 14:47

Milanović: Svako ko ne blokira Finsku i Švedsku u NATO je izdajnik

ZAGREB - Hrvatski predsednik Zoran Milanović poručio je danas da će svakog proglasiti izdajnikom ko ne bude u parlamentu blokirao ulazak Finske i Švedske u NATO, dok Hrvati u BiH ne dobiju pisanu garanciju da će izborni zakon u BiH biti izmenjen. „Meni je žao za Hrvatsku. Boriću se svom snagom da tim ljudima ne dam prostora da uništavaju državu... Nemam saborsku većinu koju nisam ukrao kao Plenković, nego sam je zaradio na izborima”, rekao je Milanović u Varaždinu na obeležavanju Međunarodnog praznika rada. Precizirao je da će „svakog ko može a ne iskoristi priliku da se bori za Hrvate u BiH”, što je interes Hrvatske, proglasiti izdajnikom. „Dok se Hrvatima ne da pisana garancija da su stvari rešene - nema 'majke mi'. Svako ko to ne bude ispoštivao, ja ću ga nazvati izdajicom”,

Svet

30.04.2022 u 21:14

Odluka o članstvu Finske u NATO najkasnije 12. maja

HELSINKI, 30. aprila (Tanjug) - Finski predsednik Sauli Niniste rekao je danas da uskoro namerava da saopšti stav u pogledu mogućeg članstva ove zemlje u NATO. Nemački Bild piše da je prvi ičovek te nordijske zemlje istakao u intervjuu finskom listu da će svoje mišljenje o pristupanju NATO-u izneti najkasnije do 12. maja, a dva dana kasnije izjasniće se i Socijaldemokratska partija premijerke Sane Marin. Navodi se da će nakon toga predsednik i vlada doneti zajedničku odluku o mogućoj kandidaturi Finske za ulazak u evroatlansku vojnu alijansu. Niiniste i Marin, dodaje se, još nisu otkrili svoj stav u polemici o pristupanju NATO-u, koja je pokrenuta događajima u Ukrajini, ali postoje mnoge indicije da bi zvanični Helsinki narednih nedelja mogao da se odluči za uključivanje u taj

Region

29.04.2022 u 19:08

Milanović bi zbog Hrvata u BiH „blokirao” NATO

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Stavovi hrvatskog predsednika Zorana Milanovića, koji sugeriše blokadu potencijalnog ulaska Finske i Švedske u NATO sve dok se ne reše prava Hrvata u BiH, izazvali su varnice i u odnosima sa Sarajevom. Reči koje deo medija u Zagrebu opisuje kao „diplomatski skandal” Milanović je uputio dok bošnjački i hrvatski lideri u BiH pokušavaju da reše problem izbornog zakonodavstva, ali u tome ne uspevaju ni uz pomoć evropske i američke diplomatije. Predlog Hrvata iz BiH za izmene izbornog zakonodavstva, kojim žele da onemoguće da im većinski narod bira člana Predsedništva BiH, naišao je u sredu na barijeru u Domu naroda BiH, gde su bošnjački predstavnici takva rešenja razumeli kao ugrožavanje nacionalnog interesa, pa je slučaj upućen Ustavnom sudu

Svet

29.04.2022 u 18:51

Finska i Švedska marširaju u NATO

Specijalno za „Politiku” Oslo – Finska i Švedska, kao vojno neutralne zemlje, krupnim koracima marširaju ka NATO-u i sve su bliže članstvu u ovoj organizaciji. Ali, s obzirom na vojno-političke okolnosti u svetu, a i samu proceduru prijema u Severnoatlantski vojni savez, ipak su daleko od dana kad će ponosno moći da se svrstaju pod komandu NATO-a i istaknu tamnoplavu zastavu na kojoj je belim krugom oivičen kompas kao simbol zajedničkog puta ka miru. Kako javljaju mediji u Skandinaviji, finski dnevnik „Iltalehti” i švedski „Ekspresen”, politička rukovodstva ove dve zemlje (finska premijerka Sana Marin i predsednica Švedske vlade Magdalena Anderson), doduše neformalno, dogovorila su se da zajednički apliciraju za članstvo u NATO-u. Zajednička molba za prijem biće poslata sredinom maja

Svet

28.04.2022 u 11:19

Švedska i Finska mogu brzo u NATO, ako se to desi Rusija raspoređuje nuklearno oružje

BRISEL – Finska i Švedska će moći brzo da postanu članice NATO, ako odluče da zatraže pridruživanje tom vojnom savezu, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg. „Ako odluče da se pridruže, Finska i Švedska će biti srdačno dočekane i očekujem da će taj proces ići brzo”, saopštio je Stoltenberg novinarima u Briselu, dodajući da planira da razgovara sa finskim predsednikom Sauli Niinistom kasnije tokom dana, prenosi Tanjug. On je siguran da se može naći rešenje za prelazni period između apliciranja dve skandinavske zemlje i formalne ratifikacije u parlamentima svih 30 članica Alijanse. „Uveren sam da postoje rešenja da se taj međuperiod premosti na način koji je dovoljno dobar i funkcionalan i za Finsku i za Švedsku”, rekao je Stoltenberg. Rusija, sa kojom Finska deli

Društvo

27.04.2022 u 20:35

Janusovo lice Zapada

Dnevna geopolitička dilema hoće li biti rata između Rusije i Ukrajine razrešena je 24. februara napadom RF na ovu zemlju. Situacija u Ukrajini i mešanja stranog faktora već otvaraju dilemu da li će se sukob proširiti do novog svetskog rata. O tome za naš list govori profesor Filozofskog fakulteta u Nišu u penziji Vjekoslav Butigan. – Sa žaljenjem prisustvujemo još jednom porazu kulture mira u Evropi, zaboravu mira kao univerzalne vrednosti i tragičnom ratnom bratoubilačkom sukobu na istoku Evrope. Može se razumeti, ali ne i opravdati, iznuđeni očajnički pokušaj Ruske Federacije da se preventivnim ratom zaštiti od pretnji NATO-a po njenu bezbednost. On će izazivati veoma teške posledice po ljude, ekonomiju, ekologiju, međunarodnu politiku i obuzdavanje sve dublje polimorfne društvene

Svet

27.04.2022 u 19:47

Odbrojavanje do direktnog sukoba Rusije i NATO-a

Na otvorenu poruku vašingtonskih zvaničnika da američki cilj više nije samo odbrana Ukrajine, već i slabljenje Rusije, iz Moskve poručuju da već smatraju da su „u suštini” u ratu sa Severnoatlantskom organizacijom, pa upozoravaju na opasnost od nuklearnog sukoba i trećeg svetskog rata. Tokom posete Kijevu prvi čovek Pentagona Lojd Ostin istakao je da je američki cilj da oslabi Rusiju. To je promena u odnosu na dosadašnju retoriku, koja se uglavnom zasnivala na tvrdnjama da Sjedinjene Države samo žele da se Ukrajina odbrani od agresora. Kako je američki sekretar za odbranu objasnio u ponedeljak, SAD žele da vide Rusiju koja je toliko obesnažena da više ne može da napadne nijednu zemlju. „(Želimo) tako oslabljenu Rusiju da više ne može da radi stvari kao što je invazija na Ukrajinu”,

Svet

27.04.2022 u 12:30

Stalna tema razgovora saveznika biće jačanje odbrambenih kapaciteta Ukrajine

BERLIN - Forum u američkoj vojnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj, na kom je učestvovalo više od 40 zemalja, ubuduće će se održavati na mesečnom nivou u formi kontakt-grupe, saopštio je američki ministar odbrane Lojd Ostin. Kontakt-grupa će sastanke održavati na istom mestu, u bazi Ramštajn u Nemačkoj, a stalna tema razgovora saveznika, od kojih su neki članovi NATO-a, a neki ne, biće koordinisano jačanje odbrambenih kapaciteta Ukrajine, prenosi Euroaktiv. Razgovori, koji su održani u nemačkoj vazduhoplovnoj bazi, imali su za cilj da se analizira trenutna ruska ofanziva na istoku Ukrajine i da se obezbedi kontinuiran priliv bezbednosne pomoći Ukrajini, a razmatrana su i pitanja dugoročne bezbednosti Ukrajine i njene odbrambene strategije nakon sadašnjeg sukoba, preneo je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nato