Kup.	Prod.	Sred.
117.23	117.93	117.58
103.28	103.9	103.59
112.81	113.49	113.15

Društvo

02.12.2021 u 18:07

Bronzana Dijana nadomak auto-puta „Miloš Veliki”

Valjevo, Nepričava – Dugačka „zmija” ogromnog nasipa buduće brze saobraćajnice Valjevo–Lajkovac, koja će spojiti grad na Kolubari sa auto-putem „Miloš Veliki”, prekinuta je u selu Nepričava na izvesno vreme. S razlogom. Na zaravnjenom delu terena, izdignutom iznad Kolubare tako da ga reka nikad ne plavi, arheolozi su, obavljajući nadzor na trasi puta, locirali ostatke građevine iz rimskog doba... Kada je istraže i sve dokumentuju, radovi na izgradnji puta biće nastavljeni. Prema rečima Radivoja Arsića, arheologa u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Valjevo, reč je o seoskoj kući porodice verovatno nižeg staleža, s kraja trećeg i, moguće, većeg dela četvrtog veka nove ere. – Objekat je dimenzija 12 puta 16 metara, sa apsidom koja se, po pravilu, nalazi na severoistočnoj, odnosno severnoj

Mozaik

18.11.2021 u 08:47

Pronađen „hram sunca” star 4.500 hiljade godina

KAIRO - Arheolozi veruju da su otkrili jedan od izgubljenih egipatskih „hramova sunca”, koji datira iz sredine 25. veka pre nove ere. Na lokalitetu su pronađeni posmrtni ostaci zakopani ispod drugog hrama u Abu Gurabu, oko 19 kilometara južno od Kaira. Otkriće Masimilijana Nukola, docenta egiptologije na Institutu za mediteranske i orijentalne kulture u Varšavi i njegovog tima predstavljeno je u emisiji „Izgubljeno blago Egipta” na „Nešenel džiografik” . Još 1898. godine, arheolozi koji su radili na tom lokalitetu otkrili su hram sunca faraona Nusera koji je vladao Egiptom između 2400. i 2370. godine pre nove ere. Nova otkrića objavljena tokom nedavne emisije sugerišu da je izgrađen na vrhu ostataka još jednog sunčevog hrama. „Arheolozi iz 19. stoleća iskopali su samo

Društvo

02.11.2021 u 11:09

Ime novoj ljudskoj vrsti dao tim u kojem su naši istraživači

LONDON - Međunarodni tim istraživača, među kojima je jedan od vodećih autora Predrag Radović, asistent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao i Mirjana Roksandić, profesorka na Univerzitetu u Vinipegu (Kanada) najavili su imenovanje nove vrste fosilnog čoveka - Homo bodoensis, koja je živela u Africi pre oko 500.000 godina, i bila je direktni predak savremenih ljudi, prenosi „Evolutionary Anthropology”, kao i vodeći svetski mediji. Homo bodoensis se smatra direktnim pretkom modernog čoveka. Naziv „bodoensis”, navodi se u časopisu, potiče od imena lokaliteta Bodo Džar u Etiopiji, gde je pronađena 600 000 godina stara fosilna lobanja koja je tipski primerak nove vrste, prenosi Tanjug. Prema novoj klasifikaciji, vrsta uključuje srednjopleistocenske ostatke

Kultura

13.10.2021 u 10:16

Srbija ima 194 arheološka nalazišta utvrđena kao kulturno dobro

Srbija u ovom trenutku ima 194 arehološka nalazišta koja su utvrđena kao kulturno dobro i upisana Centralni registar nepokretnih kulturnih dobara, izjavila je pomoćnica ministarke kulture i informisanja Danijela Vanušić. Ona je na onlajn konferenciji „Arheologija 2021” ,koju su organizovali Kolor medija komjunikejšns i Ministarstvom kulture i informisanja, istakla da je u Srbiji pored toga registrovano 20.000 arheloških lokaliteta od kojih najveći broj tek treba da bude istražen. „Malo ko od naših sugrađana nije čuo za Lepenski vir ili za Vinču...Viminacijum ili Caričin grad...Medijanu ili Gamzigrad... sa druge strane desetine manjih arheoloških nalazišta su poznatija u međunarodnim stručnim krugovima...Ministatsrtvo kulture i informisanja svake godine na konkursima u oblasti arheologije

Mozaik

08.10.2021 u 20:00

Kamena brda, nulta tačka vremena

Imamo konkurenta egipatskim piramidama – tvrde turski arheolozi koji ovih dana treba da počnu iskopavanja u naseljima Ajanlar, Jogunburdž, Harbetsuvan, Kurtepesi i Tašlitepe. Ova ispitivanja su deo prve faze neolitskog istraživačkog projekta Šanliurfa koji bi trebalo da traje do 2024. godine. Turska je nedavno predstavila projekat „Kamena brda”, za koji kažu da predstavlja „nultu tačku vremena” odnosno prikazuje jednu od najvećih promena u istoriji čovečanstva – od lovačkog i sakupljačkog do poljoprivrednog načina života. Razotkriva se misterija sedam arheoloških oblasti – Gobeklitepe, Karahantepe, Gurdžutepe, Sajburč, Čakmaktepe, Sefertepe i Jeni Mahale. Gobeklitepe, koji datira od pre 12.000 godina, već je poznat javnosti kao jedan od najstarijih hramova na svetu i deo je Uneskove

Mozaik

28.09.2021 u 20:00

Ploča „Gilgamešov san” vraća se u Irak

Glinena ploča stara 3.500 godina otkrivena u ruševinama biblioteke drevnog mesopotamskog kralja, koja je ukradena iz iračkog muzeja pre 30 godina, konačno se vraća u Irak. Glinena ploča ispisana klinastim pismom vredna 1,7 miliona dolara pronađena je 1853. godine, kao deo zbirke od 12 ploča u ruševinama biblioteke asirskog kralja Asurbanipala, preneo je AP. Ova ploča, kako su stručnjaci utvrdili, sadrži deo čuvenog „Epa o Gilgamešu” i spada u red najstarijih religijskih, ali i literarnih tekstova. Zvaničnici veruju da je ilegalno uvezena u SAD 2003. godine, zatim prodata „Hobi lobiju” i na kraju izložena u Muzeju Biblije u Vašingtonu. Federalni agenti zajedno s istražiteljima unutrašnje bezbednosti ploču, poznatu kao „Gilgamešov san”, zaplenili su iz muzeja u septembru

Kultura

12.09.2021 u 08:29

Arheološki dan na Hisaru, izložba pronađenih predmeta i etno-koncert

Prokuplje - Ranovizantijski novac iz vremena cara Justinijana, kopče nakita iz šestog veka, germansko koplje sa zlatnom aplikacijom iz druge polovine petog veka, vizantijski krst, kresiva, noževi, grnčarija i ostali predmeti koji su pronađeni tokom ove godine u okviru arheoloških iskopavanja na brdu Hisar, građani Prokuplja moći će da vide u subotu na mini izložbi. Celodnevna manifestacija se zove „ U slavu grada Svetog Prokopija”, a počinje u 15 sati. Pored izložbe pronađenih predmeta najavljeno je i učešće vitezova, čuvara Belih Crkava iz Kuršumlije koji će se družiti sa decom i građanima, a za završetak programa od 17 sati planiran je i koncert etno-grupe „Runo”, koji će biti organizovan na samoj tvrđavi čiji su bedemi rekonstruisani tokom prošle godine. ‒ Mi smo u ovoj godini

Mozaik

03.09.2021 u 14:52

U Norveškoj zaplenjeni artefakti iz drevne Mesopotamije

OSLO - Skoro 100 drevnih ploča i drugih arheoloških objekata iz nekadašnje Mesopotamije pronađeno je i zaplenjeno u Norveškoj, saopštila je danas lokalna policija. Vlasti kažu da će artefakti sada biti ispitani kako bi se utvrdila njihova autentičnost i poreklo, ukoliko to bude moguće, prenosi AP. Norveška nacionalna uprava za istragu i krivično gonjenje ekonomskih zločina i zločina nad životnom sredinom (Okorim) navela je da su predmeti „od značaja za globalno kulturno nasleđe”, prenosi Tanjug. Iračke vlasti prijavile su da je veliki broj drevnih predmeta nestao i da sumnjaju da su artefakti izneti iz zemlje.

Kultura

17.08.2021 u 20:00

Tajne Caričinog grada

Leskovac – O čuvenom lokalitetu „Caričin grad” (Justinijana Prima), koji se nalazi u lebanskom kraju, brine Narodni muzej u Leskovcu, dobitnik brojnih nagrada za uspešan višedecenijski rad. Iako se decenijama istražuje, sve tajne ovog grada nisu otkrivene. Najveći broj istraživača smatraju da je ovaj impresivni ranovizantijski grad Justinijana Prima, zadužbina jednog od najvećih vizantijskih careva – Justinijana Prvog (527–565). Grad je podignut na stenovitom platou najviše nadmorske visine 395 metara, na ušću Caričinske u Svinjaričku reku. Opasan je moćnim bedemima sa kulama, a na jugu, na najnižem delu – i vodenim rovom. U bližoj okolini nalazila su se tri utvrđenja za zaštitu. U grad se ulazilo sa južne i istočne strane, kroz tri monumentalne kapije sa kulama. Uži prostor grada

Kultura

11.08.2021 u 16:02

Arheolozi veruju da su pronašli ostatke Trojanskog konja

Arheolozi koji vrše iskopavanja u Turskoj, na mestu istorijskog grada Troje na brdima Hisarlika, otkrili su veliku drvenu konstrukciju za koju veruju da su ostaci legendarnog trojanskog konja. Iskopavanja su otkrila ostatke desetine jelovih dasaka i greda dužine do 15 metara koji su sastavljeni u neobičnom obliku, što je navelo stručnjake da posumnjaju da pripadaju Trojanskom konju, javio je „Grik reporter”, a preneo Tanjug. Većina naučnika smatra da je trojanski konj mitska građevina i obično se povezuje sa Homerovim epovima „Ilijada” i „Odiseja”. Priča o Trojanskom konju odnosi se na sam kraj rata, kao deo strategije da se zauzme Troja i potpuno pobedi u sukobu, a priču o njemu najistaknutije prikazuje Vergilije u „Eneidi”, tekstu iz vremena Avgustove vladavine u Rimu. Istoričari sugerišu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: arheologija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Овај веб сајт користи колачиће