Kup.	Prod.	Sred.
117.07	117.77	117.42
102.4	103.01	102.7
125.88	126.64	126.26

Magazin

12.06.2018 u 20:30

Japanski superračunar ubrzan najmanje triput

Japanski naučnici sklopili su trenutno najbrži superračunar za astrofizičke kalkulacije. Kompjuter koji je veličine sobe proučavaće nastanak svemira – od formiranja zvezda do širenja crne materije. Naučnici očekuju da novi računar pruži do danas najpreciznije podatke o poreklu svemira. Računar je zvanično nazvan „Cray XC50”, a poznat je i po nadimku „ATERUI II”. Njegov teoretski kapacitet je tri kvadriliona operacija u sekundi, a do te brzine obrade podataka vodi ga 40.200 procesorskih jezgara. Oko 150 naučnika pratiće njegov rad i rezultate do kojih bude došao. Astronomi se oslanjaju na kompjuterske modele zvezda i galaksija kako bi lakše mogli da razvijaju nove teorije o nastanku i razvoju svemira. Tradicionalno proučavanje svemira počiva na proučavanju vasione uz pomoć jakih

Magazin

13.04.2018 u 20:00

U potrazi za novim planetama s vodom

Sredinom aprila NASA planira da pošalje u svemir novi satelit-teleskop čiji će zadatak biti da traži planete slične našoj, na kojima postoji verovatnoća da ima vode. Nazvan je TESS (skraćeno od Transiting Exoplanet Survey Satellite) i pred njim će biti veliki posao potrage za novim planetama koji će trajati dve godine. Za novu misiju bilo je potrebno deset godina priprema, a njena važnost je u tome što je ovo prvi veliki korak naučnog istraživanja planeta izvan našeg solarnog sistema. Stiven Rinehart, jedan od projektanata TESS, kaže da se nadaju da će novom misijom doći do potpuno novih saznanja o svemiru. On tvrdi da će moći da se proučava svaka planeta ponaosob i da se utvrde razlike između njih. Sve što TESS bude otkrio biće odličan materijal za proučavanje u narednim decenijama.

Magazin

30.10.2017 u 22:00

Američki satelit 60 godina u svemiru

Od svih stvari napravljenih ljudskom rukom, samo je jedna uspela da u svemiru ostane bezmalo 60 godina. Rekord po dužini boravka u orbiti drži američki satelit „Vangard 1”, lansiran davne 1958, koji je svoju naučnu misiju završio još 1965. Posle „Sputnjika” 1 i 2 i „Iksplorera” (lansiran 31. januara 1958), „Vangard 1” bio je tek četvrti satelit u svemiru i prvi koji je koristio solarnu energiju. U funkciji tek svaki treći satelit Prema podacima Ujedinjenih nacija, odnosno njihovog Komiteta za svemir, u avgustu prošle godine oko planete Zemlje kružilo je oko 4.300 satelita. Prema procenama pojedinih naučnih instituta, od ukupnog broja satelita u svemiru, u funkciji je tek trećina, dok ostali predstavljaju svemirski otpad. Evropski centar za svemirske operacije u nemačkom

Magazin

29.10.2017 u 18:13

Otkriveno novo nebesko telo koje se kreće kroz Sunčev sistem

Naučnici američke agencije za istraživanje svemira (NASA) saopštili su da su otkrili novo nebesko telo koje se kreće u Sunčevom sistemu, prenosi N1 izveštaj agencije Anadolija. Navodi se da je novi meteor, ili kometa, otkriven teleskopom Pan-STARRS1 u bazi na Havajima, a da je reč o nebeskom telu promera do 400 metara, koje se brzo kreće. Novootkriveno telo naučnici su imenovali kao A/2017 U1, a veruju da je reč o telu koje je došlo izvan Sunčevog sistema. Zvaničnik NASA, Pol Čodas, kazao je da je to otkriće koje se čekalo godinama. „Postojale su teorije o nebeskim telima koja su u Sunčev sistem stigla izvan njega i nastavila da se kreću. Međutim, tek sada smo i otkrili jedno takvo telo”, kazao je Čodas i dodao da će naučnici nastaviti istraživanje s ciljem otkrivanja novih detalja o tom

Magazin

07.08.2017 u 11:48

Večeras delimično pomračenje Meseca

Iz Srbije će večeras biti vidljivo delimično pomračenje Meseca, približno u poslednjih sat vremena te pojave, saopštilo je Astronomsko društvo „Ruđer Bošković”. Mesec večeras u Beogradu izlazi u 19.46 već delimično pomračen, maksimum pomračenja nastupa u 20.20 a kraj u 21.18, navodi se u saopštenju. U slučaju povoljnih meteoroloških uslova građani će ovu pojavu moći da posmatraju teleskopom na Narodnoj opservatoriji. Pomračenje Meseca dešava se kada između punog Meseca i Sunca direktno prođe Zemlja, pa njena senka padne na površinu Meseca. Potpuno pomračeni Mesec ima crvenkastu ili bakarnu boju zbog prelamanja sunčeve svetlosti u atmosferi. Tokom delimičnog pomračenja deo Meseca ulazi u senku, dok je ostatak u svetloj zoni, odnosno u polusenci. Pomračenje Meseca može se direktno posmatrati jer

Magazin

11.07.2017 u 15:56

Astronomi uočili planetu veličine Marsa

Astronomi veruju da bi masivni objekat koji se nalazi na ivici Sunčevog sistema mogao da bude dosad neotkrivena planeta veličine Marsa, objavio je list „Independent”. Naučnici su objekat nazvan Planeta 9 otkrili kroz gravitacionu silu koja utiče na objekte u Kujperovom pojasu, prostoru iza Neptuna gde se nalaze komete, Pluton i ogromni komadi leda koji okružuju čitav Sunčev sistem. Studija astronoma sa univerziteta u Arizoni je pokazala da jedan broj tih svemirskih tela ne orbitira na očekivani način. Neobična orbita tih svemirskih tela može da bude objašnjena gravitacionim privlačenjem planete 10 puta veće od Zemlje, ukazali su naučnici. „Najverovatnije objašnjenje za rezultate koje smo dobili je da postoji neka masa koju ne vidimo. Prema našim proračunima, takvo krivljenje bi

Društvo

20.03.2017 u 18:58

Tri generacije zagledane u nebo

Svemirski Beograd danas slavi 79. rođendan i samo je godinu i po dana mlađi od kosmičke Srbije. Reč je o dva od 33 asteroida, katalogizovanih kao male planete, koje je otkrio znameniti srpski astronom Milorad Protić (1911–2001). Otuda i asteroidi nazvani po Titu, Jugoslaviji, Nikoli Tesli...

Beograd

07.03.2017 u 22:39

Ima li života van Zemlje

Ogromno interesovanje bilo je za tribinu „Sedam zemljolikih planeta: Otkrića i posledice”, koju je u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra organizovao Centar za promociju nauke. Tribina je, kako je rekao Slobodan Bubnjević, glavni urednik časopisa „Elementi”, organizovana povodom „uzbudljivog otkrića planeta u nastanjivom pojasu oko zvezde TRAPPIST-1, na samo 40 svetlosnih godina od Sunčevog sistema”, a koje je uzdrmalo svetsku javnost. Za domaću publiku ova tribina predstavljala je prvu priliku da čuje šta misle stručnjaci iz različitih oblasti o ovom velikom otkriću, ali i o posmatranju udaljenih planeta, šansama za otkriće vanzemaljskog života, nastanjivosti planeta, a posebno u svetlu činjenice da nas sledeće godine čeka lansiranje novog oruđa za posmatranje svemira, moćnog teleskopa

Magazin

23.01.2017 u 13:45

Rover „Kjurioziti” pronašao nove dokaze o vodi na Marsu

Nasin rover „Kjurioziti” je prošle godine otkrio mnogo o istoriji Marsa, uključujući „vene” koje verovatno potiču od isušenih jezera i naslaga minerala koje ukazuju na to da je na planeti nekad bilo kiseonika. Pod pretpostavkom da je interpretacija naučnika tačna, reč je o prvim pukotinama u blatu, odnosno isušenim pukotinama koje je rover pronašao na Marsu. Ispucala površina formirana pre tri milijarde godina zatrpana je slojevima sedimenata koji su postali slojevite stene. Erozija vetrom je otkrila razdvojene delove, koji se nalaze na području poznatom kao Old Soaker. Drugi dokazi na ovom mestu uključuju slojevitu površinu koju je možda formirala voda koja je tekla velikom brzinom.

Srbija

04.01.2017 u 22:00

Blizanci-genijalci opet doneli medalje u Niš

Niš – Kraj 2016. godine doneo je Srbiji izvanredan uspeh mladih i talentovanih srednjoškolaca – na najvećem svetskom takmičenju – na Olimpijadi iz astrofizike i astronomije, održanom u gradu Bubanešvar, u indijskoj državi Orisi, osmoro od ukupno 14 učenika iz naše zemlje, iz Matematičke gimnazije u Beogradu i Gimnazije „Svetozar Marković” u Nišu osvojilo je osam vrednih odličja – dve srebrne i šest bronzanih medalja. Među njima bile su i mlade Nišlije Bogdan i Novak Stanojević, učenici trećeg razreda poznate niške gimnazije, blizanci-genijalci, kako ih već nekoliko godina zovu sugrađani u rodnom gradu. – Sa svim ostalim članovima našeg srpskog tima učestvovali smo na prestižnom i bez sumnji najvećem i najtežem naučnom takmičenju iz oblasti astronomije i astrofizike, na kojem se u znanju

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: astronomija