Kup.	Prod.	Sred.
117.07	117.77	117.42
102.4	103.01	102.7
125.88	126.64	126.26

Društvo

08.06.2020 u 11:51

U blizini Zemlje 2.000 opasnih asteroida

Asteroid prečnika oko 400 metara ovih dana je prošao pored Zemlje na udaljenosti od 5,1 milion kilometara. Krajem aprila, asteroid 1998OR2, širok nešto više od 2.000 metara, „promašio” nas je za 6,3 miliona kilometara. Vesti o približavanju ovih nebeskih tela danima su emitovane u internet medijima, „dosoljene” nadnaslovima poput „Pažnja, pažnja”, „Upozorenje”, „Opasnost”. U takvom preterivanju postoji i zrno istine: prema astronomskim standardima, kao potencijalno opasni klasifikuju se asteroidi čiji je prečnik veći od 140 metara i koji priđu Zemlji na bliže od 7,5 miliona kilometara. Takvih, do sada otkrivenih, ima oko 2.000. – Olako bi bilo reći da ne postoji opasnost od udara koji bi bio fatalan po život na Zemlji, ma koliko verovatnoća za tako nešto bila mala u doglednoj

Magazin

29.04.2020 u 16:40

Astronomi potvrdili Ajnštajnovu teoriju o crnim rupama

VAŠINGTON - Naučnici su uspeli da testiraju ključne posledice Ajnštajnove teorije proučavanjem načina na koji se dve crne rupe kreću jedna oko druge. Jedan od tih objekata je pravi kolos – rupa koja ima 18 milijardi puta veću masu od našeg Sunca, drugi nije baš tako velik – ima „samo” 150 miliona Sunčevih masa, a naučnici su uspeli da precizno predvide njihove interakcije tako što su uračunali efekat zakrivljenosti na prostor-vreme i pretpostavili da veća rupa ima glatku „površinu”, prenosi Bi-Bi-Si. Uparivanje crne rupe, poznato pod nazivom OJ 287, dešava se oko 3,5 milijarde svetlosnih godina daleko od Zemlje, a događaj je snimila Nasa Spicerovim infracrvenim teleskopom, prenosi Tanjug. Naučnici, uključujući pokojnog Stivena Hokinga, razvili su ono što je postalo poznato kao

Magazin

28.04.2020 u 17:08

Asteroid prečnika 1,6 km proleteće blizu Zemlje 29. aprila

LONDON - Asteroid prečnika 1,6 kilometara proleteće blizu Zemlje 29. aprila, ali NASA napominje da on ne predstavlja pretnju po našu planetu. „Jeste li čuli za približavanje asteroida 29. aprila? Asterod 1998 OR2 ne predstavlja pretnju po našu planetu, ali možemo mnogo da naučimo proučavajući ga”, navela je NASA na „Fejsbuku”. Britanski „Indipendent” objašnjava da će naučnici posmatrati prolazak asteroida kako bi bolje razumeli njegovu orbitu pošto se očekuje da će za oko 60 godina jedan asteroid proći mnogo bliže Zemlje, prenosi Tanjug. Asteroid 1998 OR2 i dalje će biti relativno udaljen od naše planete, odnosno proći će na blizini od 6,2 miliona kilometara, što je oko 16 puta više od udaljenosti Zemlje od Meseca. To je, ipak, relativno blizu za tako veliki objekat, što

Magazin

14.04.2020 u 08:32

Astronomi uočili dosad najmoćniju supernovu

VAŠINGTON – Astronomi su uočili do sada najmoćniju supernovu, a najveća do sada registrovana eksplozija zvezde deset je puta snažnija od normalne supernove i 500 puta sjajnija. To su preneli naučnici iz Britanije i SAD-a u istraživanju objavljenom u magazinu Nature Astronomy, koje prenose svetski mediji. Astronomi sa univerziteta u Birmingemu i iz Harvard Smitsonian centra za astrofiziku u SAD svoje otkriće, nazvano SN2016aps, opisali su kao „ekstremno snažnu supernovu masivne zvezde”. Osim po veličini i sjaju, bila je „spektakularna” i po drugim svojstvima, rekao je koautor istraživanja Edo Berger sa univerziteta u Masačusetsu. Takva supernova emituje samo jedan posto svoje energije u vidljivom svetlu, ali SN2016aps emituje mnogo veći deo od onog koji je

Magazin

26.02.2020 u 22:29

Zemlja dobila novi mali mesec – makar privremeno

Jedan asteroid je očigledno uhvaćen u gravitaciji planete Zemlje i astronomi kažu da bi to mogao biti njen novi svemirski sused, bar nakratko, piše američki tehnološki sajt CNET. Astronomi iz projekta pretrage svemira „Katalina” koji finansira NASA, kažu da su primetili da je jedan asteroid uhvaćen Zemljinom gravitacijom. „Zemlja je privremeno zarobila jedan novi predmet - mogući mini-mesec koji je nazvan '2020 CD3' „ - objavio je u utorak Kasper Virćos, učesnik tog projekta. Dodao je da je tokom noći 15. februara, njegov tim iz „Kataline” uočio taj predmet - mali asteroid čiji prečnik je po njegovoj računici svega 1,9 do 3,5 metra. Zvanična svetska organizacija koja se time bavi - „Centar za male planete”, potvrdila je da je taj predmet blizu Zemlje i da izgleda da je ušao u

Magazin

31.01.2020 u 20:00

Popravljen uređaj za detektovanje tamne materije (VIDEO)

Astronauti koji borave na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) uspeli su posle šest sati rada u otvorenom svemiru da poprave instrument za detektovanje tamne materije za koji se smatralo da ne može da se popravi na licu mesta. Endrju Morgan iz Nase i Luka Parmitano iz Evropske svemirske agencije proveli su šest sati i šesnaest minuta izvan MSS kako bi pokušali da poprave Alfa magnetni spektrometar (AMS). Ovaj instrument instaliran je na MSS 2011. godine i koštao je dve milijarde dolara. Kako prenose elektronski mediji, procena je bila da će instrument da funkcioniše bez problema svega tri godine. Shodno tome, i plan je bio da ga posle tri godine ugase, jer nije bilo predviđeno da astronauti pokušaju popravku na licu mesta. Uređaj se tokom nekoliko godina upotrebe pokazao kao vredan

Magazin

17.01.2020 u 20:00

Sudnji dan za dve i po milijarde godina

Astronomi su predvideli da će se u dalekoj budućnosti Mlečni put sudariti sa velikom spiralnom galaksijom Andromeda. To bi trebalo da se dogodi za četiri milijarde godina. Za sada su počele da nam se približavaju dve galaksije – Veliki i Mali Magelanov oblak, koje kruže oko Mlečnog puta, pa se može očekivati da dođe do sudara. Naša galaksija – Mlečni put, počela je da se sudara sa dvema patuljastim galaksijama Velikim i Malim Magelanovim oblakom. Informaciju je objavio astronomski časopis „Zemaljsko nebo”. To približavanje prvi je signal da predstoji sudar Mlečnog puta sa Velikim i Malim Magelanovim oblakom, a kao posledica tog sudara već se rađaju nove zvezde. Astronomi već od šezdesetih godina prošlog veka posmatraju dugačak trag gasa koji potiče iz Magelanovih oblaka, koji

Magazin

23.07.2019 u 20:00

Pretvaranje pustinje Marsa u oazu

Naučnici uveliko rade na razvoju tehnologije kojom bi astronauti mogli bezbedno da stignu i slete na površinu Marsa. Iako veoma ambiciozan i komplikovan, ovaj projekat nije nemoguć, a dokaz za to jeste i stalni napredak nauke kojom smo svakog dana sve bliži ostvarenju ambicioznog projekta. Međutim, stručnjaci imaju planove kako da ozelene pustu planetu i na njenoj površini stvore život. Površina Marsa veoma je hladna, što onemogućava rast bilo kakvih biljaka, ali naučnici veruju da i taj problem može da se reši.

Magazin

18.06.2019 u 20:00

Plima i oseka usporavaju rotaciju Zemlje

Rotacija Zemlje se blago usporava dok naša planeta koristi energiju za smenjivanje plime i oseke tokom orbitiranja Meseca oko nje. Poznato je da kretanje Meseca direktno utiče i na smenjivanje plime i oseke, odnosno visine nivoa mora na Zemlji. Posledica plime i oseke jeste očuvanje ekosistema Zemlje i kontrolisanje nivoa svih mora i okeana. Za podizanje ili spuštanje nivoa mora Zemlja koristi kinetičku energiju koje nema beskonačno. To znači da naša orbita polako, gotovo neprimetno, usporava, jer ostaje bez potrebne energije. Posledice prestanka okretanja Zemlje bile bi katastrofalne po živi svet, preneo je engleski sajt Ekspres. Sporije okretanje dovodi do jačih i sve češćih zemljotresa, to jest to je jedna od teorija u koju veruju naučnici, ali im nije baš najjasnije da li je to i tačno. Stručnjaci

Magazin

04.06.2019 u 20:00

Povratak s Meseca, pa u karantin

Prošlo je gotovo 50 godina od prvog koraka astronauta Nila Armstronga i Baza Oldrina na Mesecu i legendarne rečenice da je „ovo mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo”. Posadu „Apola 11”, osim njih dvojice, činio je i astronaut Majkl Kolins, koji je pratio rad instrumenata u svemirskom modulu. Na površinu Meseca spustili su se 21. jula 1969. godine. Po povratku na Zemlju, dobili su velike počasti, jer je njihova misija bila istorijska – prvi put su ljudi kročili na čvrsto tlo van naše planete. Tadašnji predsednik SAD Ričard Nikson čekao ih je prilikom povratka kako bi mogao lično da im čestita. Međutim, to nije mogao da uradi, jer su astronauti prebačeni u karantin. Naime, naučnici su smatrali da postoji velika opasnost da su astronauti, posle boravka na Mesecu, na Zemlju mogli da

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: astronomija