Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Magazin

06.04.2018 u 18:15

Tamo-amo po „zlatnom gradu“

Koliko god u priči o nekom gradu pokušali da zaobiđemo istoriju, u Pragu je to nemoguće. „Zlatni grad” je prepun istorije, svaka zgrada prelepe fasade u kitnjastom romantičarskom ili svedenom gotskom stilu povest je za sebe. Katedrala Svetog Vida u delu grada poznatom kao Hradčani najviša je tačka Praga i stecište i velikog broja turista koji mile ispod gotske građevine pokušavajući da pogledom dohvate vrh njenih tornjeva. Pod opsadom Japanaca i Korejaca Katedrala je riznica bogate češke istorije. Prostranom unutrašnjošću prolaze Japanci, Korejci, Evropljani u želji da vide mnoštvo dragocenih predmeta, od srednjovekovnih slika do modernog obojenog stakla. Hradčani su zbog svog položaja, na uzvišenju iznad reke Vltave, bili središte dinastije Pšemislovića. U 14. veku započeta

Magazin

05.04.2018 u 08:15

Tvrđava pod prolećnim snegom

Ovogodišnja ravnodnevica u Baču, gradu po kome je čitava regija između Dunava i Tise dobila ime, ostaće upamćen po belom snežnom prekrivaču. Da bi se stiglo do tvrđave Bač mora se preći preko mosta. Ne drvenog i pokretnog kakav je postojao pre više vekova i predstavljao jedini ulaz u srednjovekovni grad, opasan meandrom reke Mostonge, već betonskog, izgrađenog u 20. veku, preko kanala Dunav – Tisa – Dunav. Bačka tvrđava odavno je na suvom i nije adresa vitezova. Danas je to turističko mesto, istorijski lokalitet sa najbolje očuvanim srednjovekovnim utvrđenjem u Vojvodini. Grad je i naziv dobio od mađarske, tačnije ugarske reči koja znači utvrđenje. Čas istorije Bač je udaljen od Novog Sada oko 70, Beograda 150, Subotice 120 kilometara. Od centra varoši tvrđava je na nekoliko

Magazin

31.03.2018 u 08:00

Samo sećanje na pomorandže iz Jafe

Kada slećete na najbolje obezbeđen aerodrom na svetu, koji je posle terorističkih napada na SAD 2001. poslužio kao uzor drugima, očekujete neke specijalne mere i da vas rešetaju strogi graničari, o čemu svedoče mnogi po internet forumima. Međutim, na prilično pustom telavivskom aerodromu „Ben Gurion” u ranim jutarnjim satima policajac je samo pitao zbog čega dolazim i ljubazno poželeo prijatan boravak. Nedelju dana kasnije pri povratku procedura je malo složenija. Prolazi se kroz tri bezbednosne kontrole, uključujući pretres pre ulaska u samu zgradu aerodroma i detaljno ispitivanje ko je pakovao prtljag i da li sam možda dobila neki sumnjiv poklon. Sasvim očekivano i logično u gradu i zemlji koji su često bili na udaru terorističkih napada. Na ulicama Tel Aviva se ne oseća strah, a

Magazin

23.03.2018 u 13:15

Čuvar tradicije i različitosti

Često sam posećivala London i uvek na po pet-šest dana, tako da se nisam usuđivala da pišem o ovom ogromnom gradu, verujući da su moje posete nedovoljno duge za takav poduhvat. O ekonomskom, a pogotovu kulturnom značaju ovog megalopolisa napisane su mnoge knjige. Za nas su važni zapisi Dositeja, prvog prevodioca s engleskog jezika na srpski, pa veliko delo „Roman o Londonu” Miloša Crnjanskog, romani Borisava Pekića, koji mi je pričao kako je samo iz obilja i bogatstva ovog grada umeo da sagledava nas same i sebe samog. Nakon najnovije posete shvatila sam da mogu, dok sam još pod utiskom, u nekoliko slika, da dočaram čitaocima šta London čini tako posebnim. Počeli su da ga grade Rimljani u prvom veku, a danas u njemu živi devet miliona stanovnika i oko 300 različitih nacija. Kada u

Magazin

15.03.2018 u 15:30

Carstvo začina

Kada sam se odlučivao da ponovo posetim Indiju, ovog puta u pratnji supruge koja u toj zemlji nikada nije boravila, odluka o tome gde ići zapravo i nije bila tako teška. Ne samo da sam Keralu – „Božiju zemlju”, kako je zbog lepote zovu – znao sa jednog od prethodnih putovanja, nego su i utisci koje sam iz nje nosio bili sjajni. Kombinacija obilaska prirodnih lepota sa boravkom na okeanu i uživanju u tamošnjim plažama činila se stoga kao najbolji mogući izbor. Kerala je jedna od najmanjih, ali i ekonomski najrazvijenijih indijskih država, a nalazi se na krajnjem jugozapadu ove ogromne zemlje. Po površini više nego dvostruko manja od Srbije, Kerala ima oko 33 miliona stanovnika, pa je tako gustina naseljenosti izuzetno visoka – u šta se čovek lako uveri kada krene da putuje ovom državom.

Magazin

09.03.2018 u 13:15

Romantično nemačko ćoše

Lepotu ovog grada čine vinogradi, duga istorija i stotinama godina stare zgrade, koje su u savršenom skladu sa modernim gradskim trgovima, fontanama i krivudavim kaldrmisanim ulicamaPostoji nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo prevaliti 1.500 kilometara i doći u Koblenc. Jedan je, recimo, što ušće dveju reka na kojem leži neodoljivo podseća na ono naše u Beogradu. To mesto gde se Mozel uliva u Rajnu meštani zovu „Nemačko ćoše”. Na samom špicu car Vilhelm Drugi je tu 1891. godine podigao spomenik u čast svog dede, Vilhelma Prvog, ujedinitelja Nemačkog carstva. Taj spomenik je 1945. godine volšebno nestao, ali su ga, kada je pao Berlinski zid, rekonstruisali i vratili tamo gde je i bio. Najlepši pogled na grad, utonuo u okolna šumovita brda, pruža se iz žičare koja se spušta sa tvrđave

Magazin

02.03.2018 u 20:30

Ostrvo večitog proleća

Od Gibraltara, kroz duboke vode Atlantika celu noć se plovi do tamnih stena Tenerifa, najvećeg ostrva Kanarskog arhipelaga. Ima ih sedam i svako je različito; jedino zajedničko im je to što su vulkanskog porekla. Tenerife slovi kao najlepše. Turisti se kupaju u bazenima San Telmo sa morskom vodom. Temperatura tokom cele godine kreće se od 17 do 28 stepeni Celzijusa. Planina Teide, sa najvišim vrhom u Španiji, cele godine je pokrivena snegom, što privlači skijaše. Tenerife su najposećenija destinacija na svetu: za godinu dana ovde boravi pet miliona turista. To je mesto večitog proleća – od januara do decembra – sve je zeleno, bujno i ucvetalo. Fuerteventura i Lancerot su pustinjska ostrva sa pustinjskom klimom, topla i suva, jer kiša ne pada nekoliko godina. Bašta nade Još Rimljani

Magazin

22.02.2018 u 08:15

Poslednji berač mimoze

Koliko će vremena posvetiti zimskom hobiju, od koga može nešto i da zaradi, Danijelu Dadu Vujnoviću najviše zavisi od telefonskih poziva. Mladom Kumborcu uoči Nove godine, februarskih zadušnica ili na samom izmaku sezone cvetanja mimoze – pred 8. mart najčešće stižu porudžbine za robu koja raste u dvorištu i na plantaži koju su pre četiri decenije zasadili njegovi roditelji. Mimoza je na obale Bokokotorskog zaliva stigla sa brodovima pomoraca pre više od jednog veka. Nekada se od sredine decembra do kraja marta, kada je vreme cvetanja, žutela obala od Kotora do Herceg Novog. U gradu sa bezbroj skalina (stepenica) sredinom 20. veka tačnije 1969. pokrenut je Praznik mimoze, manifestacija u čast ovog cveta, ispraćaja zime i karnevalskog dočeka proleća. Danas se poslednja oaza biljke nežnih

Magazin

08.02.2018 u 08:15

Gde muškarci sa ponosom šetaju u suknji

Dobrodošlicu u Glazgovu, najvećem gradu Škotske, prvi će vam, ako imate sreće, poželeti muškarac u kiltu: turistički vodič i domaćin Ed Meknil nije mnogo čekao da turistima, još umornim od puta, započne čudesnu priču o nekadašnjoj viktorijanskoj metropoli. Do grada u srcu Škotske, istina, i nije teško stići, zavisno od budžeta odvojenog za ovu destinaciju. Od Londona je udaljen oko 560 kilometara. Dakle najjednostavnije i najskuplje je stići avionom, letom od tri sata, ali naravno i do glavnog grada Engleske prethodno treba doleteti iz Beograda. Može i vozom, što je takođe duga relacija, oko pet i po sati, pa mnogi biraju čuveni noćni voz „kaledonijskog spavača” Calendonian Sleeper, koji sa londonske Juston stanice kreće pola sata pred ponoć, a u Glazgov stiže u pola osam ujutru.

Magazin

06.02.2018 u 13:32

Kupanje u kolonjskoj vodi

Specijalno za „Politiku” Korzika – Šta sve čovek treba da uradi, da pročita, otputuje, vidi, pa da se oslobodi lažnih klišea! Čini se prosečno obrazovanom čoveku da gotovo sve zna o – Napoleonu! Onda se ispostavi da je bio u zabludi. Prva i najveća jeste da je čuveni vojskovođa i imperator bio – nizak. Možda, za današnje pojmove košarkaških dvometraša. U jednoj blic-anketi na čarter-letu Beograd–Ajačio, koliko je bio visok Napoleon, devedeset odsto je odgovorilo: „Pa kažu nizak kao Napoleon, ne viši od metar i po”. Netačno. Lekari su autopsijom njegovog tela utvrdili sve detalje, pa tako i visinu 1,68. Voleo je i da ga slikari ovekoveče na belom konju, pored izuzetno visokih gardista! Otuda i utisak o njegovom niskom rastu. Napoleonova rodna kuća je uzbudljiv susret sa duhom porodice

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: putovanja