Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Svet

07.05.2019 u 11:36

Kako su migranti spasili nemačku ekonomiju

Iako je nemačka kancelarka Angela Merkel često na udaru kritika zbog otvaranja granica za migrante, takva politika donela je značajnu korist jednoj od najjačih svetskih ekonomija. Analiza Vašington posta pokazuje da su izbeglice sa Bliskog istoka jedan od ključnih pokretača nemačke ekonomije s obzirom na to da prihvataju poslove koje niko ne želi. Nemačka ima višedecenijsku tradiciju programa prekvalifikacija i školovanja odraslih, pogotovo za deficitarna zanimanja, ali takvi kursevi mladim Nemcima nisu privlačni. List navodi primer tridesetogodišnjeg Sirijca koji je u svojoj zemlji radio kao električar, iako nije završio formalno obrazovanje za taj posao. Upravo zbog nedostatka diplome nije mogao da se zaposli u Nemačkoj. Zato je prošao jedan od programa obrazovanja odraslih, za koji

Ekonomija

23.04.2019 u 09:03

Na samitu u Pekingu potpisaćemo više od 10 sporazuma sa kineskim partnerima

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će delegacija Srbije, tokom učešća na predstojećem samitu „Jedan pojas - jedan put” u Pekingu, potpisati više od 10 sporazuma sa kineskim partnerima, prenosi Beta. Navodeći da odnosi Srbije i Kine „nikad nisu bili bolji” i da ih odlikuje „strateško partnerstvo i čelično prijateljstvo”, ministar je za Radio-televiziju Srbije rekao da će učešće srpske delegacije na skupu u Pekingu biti prilika da „potvrdimo prijateljstvo sa Kinom i nađemo načine da u ekonomskom smislu unapredimo saradnju”. „Posebno je važan sporazum o rekonstrukciji pruge Beograd - Niš - Preševo jer ćemo sa završetkom te pruge i pruge Beograd - Budimpešta imati vertikalu od naše najsevernije do najjužnije tačke i tako ćemo ponovo postati glavna tranzitna arterija za

Tema nedelje

21.04.2019 u 23:30

EU (ni)je barijera za saradnju s drugim zemljama

Celi je spektar razmišljanja na našoj političkoj sceni o odnosu Srbije i Evroazijske unije, od toga da je se treba okaniti i prepustiti se Evropskoj uniji, do toga da se treba potpuno integrisati u EAEU. Čini se, ipak, da je većinsko političko mnjenje naklonjeno – sredini, to jest onome što trenutno imamo u odnosu s tom ekonomskom unijom, koju predvodi Ruska Federacija. Ili, kako je to formulisao Đorđe Milićević, potpredsednik Skupštine Srbije i funkcioner SPS-a, „Srbija želi da postane punopravan član EU, ali takođe želi da gradi prijateljske odnose i sa SAD, Rusijom, Kinom, Indijom i s brojnim državama sveta”.

Tema nedelje

22.04.2019 u 09:00

Vezni igrač između Atlantika i Pacifika

„Biznis preuzima posebnu odgovornost u današnjem teškom geopolitičkom okruženju, gde neizvesnosti senče globalni ekonomski razvoj. Kada se tradicionalna diplomatija zapetlja u političkim i ideološkim ograničenja, poslovna diplomatija mora da preuzme vodeću ulogu. Njen zadatak je da osigura stabilan i održivi ekonomski rast, kao preduslov za prosperitet i društveni razvoj. Direktni kontakti preduzetnika od Atlantika do Pacifika, cilj su Evroazijskog ekonomskog foruma u Veroni.” Tim rečima Antonio Falićo, predsednik italijanskog Udruženja „Conoscere Eurasia” i predsednik Odbora direktora banke „Inteza”, otvorio je prošle jeseni 11. Evroazijski ekonomski forum u tom severnoitalijanskom gradu. Na tragu vizije iz Verone, sredinom prošlog meseca, u Briselu je održan prvi „Dijalog

Tema nedelje

22.04.2019 u 08:00

Brži rezultati od rivalske EU

Kada je 2016. godine Vladimir Putin tradicionalno držao govor u Federalnoj skupštini i iznosio novi spoljnopolitički koncept Rusije, oprezno je govorio o rusko-američkim odnosima i naglasio da će sarađivati s novom američkom administracijom. Zapadni mediji su tada preneli da je njegov govor bio „pomirljiviji nego obično”, jer se usredsredio na ekonomsku strategiju koja bi trebalo da unapredi socijalni položaj stanovništva. Ispostavilo se da taj, tada novi, spoljnopolitički koncept Rusije, nije nimalo bezopasan po ekonomske, pa i političke interese Zapada. Putinov prioritet je bio produbljivanje saradnje u okviru Evroazijske ekonomske unije i „uvlačenje” ostalih članica Zajednice nezavisnih država (ZND), odnosno bivših sovjetskih republika, što je bio ozbiljan koncept integrativnog

Tema nedelje

21.04.2019 u 22:00

Putinov savez otvorio vrata srpskoj robi

Putinova unija, kako popularno nazivaju Evroazijsku ekonomsku uniju (EAEU), otvorila je širom vrata za srpsku robu. Senku na to, međutim, baca što je rampa ipak ostala spuštena za „Fijatove” automobile. Nade za prolaz nije ni bilo, jer su Rusi zabavljeni problemima u sopstvenoj automobilskoj industriji, tako da im dodatna konkurencija ne treba. Sporazum o slobodnoj trgovinskoj zoni sa Srbijom, prema najavama, treba da bude potpisan u oktobru, čime ćemo preko 99,5 odsto robe moći da, bez carine, plasiramo na tržište od preko 180 miliona ljudi. Uniju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Jermenija i, u odnosu na postojeće sporazume o slobodnoj trgovini s Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom, sada se slobodna trgovina proširuje na još dve zemlje.

Ekonomija

19.04.2019 u 23:00

Sledeća velika ekonomska kriza će početi u Evropi

Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održana je promocija knjige „Svetska finansijska kriza – deset godina posle”, profesora dr Đorđa Đukića, koja govori o posledicama velike finansijske krize, ali i o opasnosti od izbijanja nove krize. Na promociji su, pored autora, govorili dekan fakulteta prof. dr Branislav Boričić i poznati ekonomisti prof. dr Aleksandar Živković, prof. dr Mlađen Kovačević, prof. dr Blagoje Babić. „U knjizi sam ukazao na opasnost od izbijanja nove ekonomske krize, ističući potencijalne rizike, a koristeći tvrdu ekonomsku argumentaciju. Uvreženo je mišljenje da su ekonomisti danas jedna vrsta meteorologa, koji treba da predviđaju šta i kako će se dešavati, da li će biti krize i kakva će biti. Međutim, ekonomisti moraju da budu ti koji će dati konkretne predloge

Svet

12.04.2019 u 13:02

Za recesiju ne znaju već 28 godina, otporni su na sve krize, a BDP im stalno raste

Sve negativne posledice ekonomske krize sa kojima se poslednjih godina suočio veliki broj zemalja, Australija je izbegla. Ova daleka država beleži niz od 28 godina bez recesije čime je zaokupila pažnju svetskih medija. Koja je tajna njihovog uspeha: puka ekonomska sreća ili posledica dobre politike iz kojih i ostale zemlje mogu nešto da nauče? Kako Jutarnji list prenosi pisanje Njujork tajmsa, deo odgovora krije se u tome što Australija obiluje prirodnim bogatstvima, najviše rudom gvožđa i ugljem, ali i uspešna u uzgoju stoke i poljoprivrednih kultura poput pšenice. Sve su to, na sreću Australijanaca, sirovine od kojih zavise njihovi najveći trgovinski partneri Kinezi. Australija je, naime, rano uhvatila priključak na rastuću kinesku ekonomiju pa su u Kinu izvezli robu u ukupnoj

Svet

06.04.2019 u 10:32

Kraj nemačkog ekonomskog buma

KELN - Vodeći ekonomisti smatraju da je došao kraj velikog ekonomskog buma u Nemačkoj, a ekonomski instituti značajno smanjuju prognoze rasta za ovu godinu, dok industrija već beleži manje narudžbina, navodi Dojče vele. Za tekuću 2019. godinu vodeći instituti u Nemačkoj su prognozirali rast bruto domaćeg proizvoda od samo 0,8 odsto, a pre samo nekoliko meseci očekivali su 1,9 procenata. „Uzlet nemačke ekonomije je završen“, kaže zamenik predsednika Instituta za ekonomska istraživanja Hale Oliver Holtemeler, predstavljajući najnoviju zajedničku analizu nekoliko vodećih instituta. "Ipak, smatramo da je opasnost od izražene recesije za sada niska", dodaje. Za 2020. godinu stručnjaci i dalje predviđaju rast od 1,8 odsto. Analizu su uradili instituti u Esenu, Berlinu, Minhenu, Kilu i

Društvo

18.03.2019 u 23:00

Kako će Srbija zaista izgledati 2204. godine

Redovni je profesor tri univerziteta godinama studente uvodi u osnove finansija i poslovne finansije, u reviziju i kontrolu, u bankarsko i berzansko poslovanje… Predugačak bi bio spisak svega onoga čime se dr Branko Ž. Ljutić naučno bavi tako da može da meritorno govori o mnogim ekonomskim temama. Ovog puta nam je fokus na ekonomskim prognozama jer u javnosti kruže različite procene, optimističke, pesimističke, s argumentima ili bez njih... A ekonometrija ili matematička ekonomija je nauka koja se bazira na mnoštvu pretpostavki a one, uz ekspertske intuitivne ocene, jesu sagledavanja šta će i kako biti sutra. Koliko se ekonometrija kao nauka koristi u ekonomskim prognozama? „Predviđanje je veoma teško, posebno kada se odnosi na budućnost”, kazao je Nils Bor, nobelovac. Proces

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ekonomija