Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Beograd

16.09.2021 u 10:05

Narodne nošnje i tradicionalne igre

„Srbija, Srbija! Živela Srbija!”, orilo se Knez Mihailovom, a zatim su se dečaci i devojčice u narodnim nošnjama i sa srpskim zastavama u rukama otisnuli u šetnju. Svečana i ponosna povorka u okviru manifestacije „Dan tradicije”, povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, krenula je od zdanja Biblioteke grada, a njihove korake ispratili su taktovi pesme „Marš na Drinu”. U koloni je bilo članova kulturno-umetničkih ansambala različitih uzrasta iz svih delova naše zemlje, ali najviše pažnje privukli su najmlađi. Devojčice sa pletenicama, koje krase cvetovi, i nasmejani dečaci držali su se za ruke. Ponosno su poneli srpske narodne nošnje i zastavice. – Srbija, Srbija! – uzvikuju, a oduševljeni prolaznici zastaju. Neki fotografišu, neki aplaudiraju, a

Magazin

16.06.2021 u 16:15

Čaj s ukusom istorije

I leti i zimi, s jeseni i u kasno proleće Rusi, a poslednjih decenija i drugi narodi, imaju ritual ispijanja čaja, ali ne na brzinu, niti onaj iz kesice, što bi se popularno reklo – instant. Čine to u posebnim šoljicama koje pune vodom iz samovara. Ruski pisac Valentin Rasputin otišao je toliko daleko tvrdeći „da čaj bez samovara nije uopšte čaj”. Da li je u tome preterao – pitanje je na koje nema odgovora, jer kad Rusima pomenete ovu metalnu posudu, pred njom se ponašaju bezmalo kao pred ikonom. U ruskim enciklopedijama smo pronašli objašnjenje da je samovar „metalna posuda za kuvanje vode koja u unutrašnjosti ima vertikalni valjak”. On se puni grančicama ili ugljem i potpaljuje kako bi se ugrejala voda. Tako je izgledao samovar pre mnogo decenija, pa i vekova, dok se ovi današnji „potpaljuju” na

Beograd

16.05.2021 u 09:06

Umeća i ukusi Srbije

Izložba „Predeli, stari zanati i umeća – skrivena baština Srbije” pod sloganom „Oseti tradiciju” priređena je u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka. Prikazane su fotografije iz dela Zavodovih publikacija „Ukusi Đerdapa”, „Ukusi Stare planine” i „Ukusi Zlatibora” autora Dejana Zagorca, a nastalih u okviru projekta „Gastronomska mapa Srbije”. Fotografije dočaravaju bogatstvo kulturnog nasleđa u tim područjima. Posebnu pažnju privukle su rukotvorine rađene starim tehnikama, poput vranjanskih ćilima, iz nasleđa porodice Jovanović-Đorđević. Tu su i takozvane „ženske crepulje” sa Stare planine, zlakuska lončarija i pirotska grnčarija, iz lične kolekcije dr Biljane Đorđević, muzejskog savetnika Narodnog muzeja u Beogradu, koja je sinoć održala i predavanje na temu „Zlakusko

Magazin

09.03.2021 u 14:09

Simbol našeg opstanka

Najteže je, a istovremeno i najzahvalnije, pisati o nečemu što je za većinu ljudi obično, neprimetno, podrazumevajuće, što se koristi više puta svakog dana. Hleb je najprimitivnija i najvitalnija emocija vezana za preživljavanje i nije lako s njom dobiti bitku. Kao ljudski identifikacioni marker i svetski brend bez konkurencije, on ima univerzalnu primenu, ali i neke svoje specifičnosti i karakteristike, taman kao što svaka zajednica na planeti, koja ga koristi, ima svoju posebnost, običaje i rituale. Sa sedam kora Iako kod većine istraživača Egipat figurira kao prostor gde je napravljen prvi hleb, teško je poverovati da su pre toga mnoge civilizacije bile lišene tog simbola čovekovog opstanka. Ljudi praiskona su pravili neku vrstu kaše, kasnije i testa, koje se verovatno negde prvi put

Magazin

08.03.2021 u 15:00

Balkanski ritual

U životu postoje rituali koji su na granici između banalnog i ozbiljnog budući da je i sam život često banalan, ne mnogo interesantan, a ponekad veoma zanimljiv, fascinantan. Neki rituali su zajednička strast većine, kao što svako od nas ima i navike koje su posebne i specifične. Jedan od najzastupljenijih rituala je poziv na kafu. Ta neobična filozofija života, koja ima svoju formu, prefinjenost i skrivene poruke, uklanja svakodnevnu žurbu, nervozu, uvodi u smireniji i drugačiji poredak stvari. Poetika tog fenomena zasnovana je na hedonističkom principu života, zbog čega se dosta razlikuje od evropskog shvatanja uživanja i meraka. To je nešto sitno, toplo, duši drago i milo, relaksirajuće i isceljujuće; zna da odmori, uteši, motiviše, usreći. Poziv na kafu je rafiniran i duboko sofisticiran

Društvo

06.01.2021 u 10:09

Običaji za Badnje veče u onlajn izdanju

SIROGOJNO – Traju i trajaće naši vekovni običaji, ali dok vlada pandemija štošta uobičajeno se prilagođava i uklapa u nove okolnosti. Muzej „Staro selo” u Sirogojnu, čuvar srpske tradicije i davnašnjih rituala, godinama pred posetiocima obeležava Badnje veče u sklopu božićnih praznika, no epidemiološke prilike i propisi sada tome ne idu u prilog. – Pandemija kovida onemogućila nas je da ove godine obavimo takvo prikazivanje običaja na Badnji dan. Muzej radi redovno radno vreme, u dvorani je postavljena izložba „Priče sa ognjišta”, a sve ostale sadržaje predstavljamo na sajtu i društvenim mrežama. Podsetićemo na taj način i na obeležavanje Badnjeg dana kod nas prethodnih godina – izjavila nam je Jelena Toskić, muzejski savetnik u „Starom selu”, dodajući da do 14. januara svake

Kultura

02.12.2020 u 18:35

„Korona” iz Kisača

Novi Sad – Slovački etno-art iz Kisača na putu je misli velikog ruskog pisca Dostojevskog da će lepota spasiti svet. Usred novog talasa epidemije virusa korona koji mesecima vlada čitavim svetom, u kulturnom centru ovog malog mesta kraj Novog Sada otvorena je fantazmagorična izložba fotografija pod naslovom „Korona”. Autor je Pavel Surovi, koji je inače direktor kulturnog centra u Kisaču. Poslednjih godina, on populariše etno-kulturu vojvođanskih Slovaka, naročito na polju fotografije koja je svojim izrazom već plenila pažnju javnosti. Prikazuje, u spoju tradicionalnog i modernog, raznoliku i bogatu narodnu nošnju, nakit ili devojačku spremu Slovakinja. U razgovoru za „Politiku”, objašnjava da „korona” na latinskom jeziku – a slično i na slovačkom („koruna”), označava krunu. U takvom

Beograd

05.11.2020 u 07:51

Nameštaj vršačke apoteke – deo kulturne baštine

U celosti očuvan, restaurisan nameštaj koji je pripadao vršačkoj apoteci „Kod ugarskog kralja Svetog Stefana” predstavljen je na istoimenoj izložbi u Mađarskom kulturnom centru „Kolegijum Hungarikum” u Gračaničkoj ulici. Apoteka u Vršcu otvorena je 1885. godine i deo je kulturne baštine kojom se ukazuje na razvoj apotekarstva.

Beograd

27.10.2020 u 10:02

Tradicionalno stvaralaštvo iz Rusije

Čarape i rukavice od mekane dlake planinske koze štite noge i ruke od hladnoće. Zbog toga su posetioci galerije „Progres” u Knez Mihailovoj ulici najviše merkali ove rukotvorine. Među dlanove su stavljali i šalove i marame, a probali su i kape i šubare. Ova odeća ukrašena je ruskim tradicionalnim motivima i biće predstavljena do 1. novembra. Postavka je obogaćena unikatnim upotrebnim i ukrasnim predmetima narodnog stvaralaštva i zanata iz Rusije pa se mogu izabrati matrjoške, ukrasna jaja, lutke, čuture, figure sa Putinovim likom... Ovaj program, kako je navela Tatjana Prokušenkova, deo je manifestacije „Nadomak pobede” i priređuje se povodom 75 godina pobede u Drugom svetskom ratu, a organizator je Udruženje narodne umetnosti i zanatstva Sankt Peterburga i Lenjingradske

Kultura

09.07.2020 u 20:02

Pionirski koraci dve sestre

Kako izgledaju kolo i ples kada se ti koraci zapišu na papiru? To zna etnokoreolog, a pionir te oblasti u Srbiji, koja se bavi izučavanjem tradicionalnog igračkog nasleđa, bila je Danica Janković, od čije smrti se ove godine navršava šest decenija. Profesor književnosti, bibliotekar i prevodilac, Danica je nepravedno ostala u senci svoje starije sestre Ljubice Janković (1894–1974), etnomuzikologa i dopisnog člana Srpske akademije nauka. Sestre su se bavile etnomuzikologijom i prve su u Srbiji osmislile metodologiju kojom su postavile temelje etnokoreologiji. Rođena 1898. u Lešnici i odrasla u Beogradu, Danica je završila Filozofski fakultet, odsek za jugoslovensku i uporednu književnost, istoriju i srpski jezik. Engleski je studirala u Londonu i Oksfordu od 1922. do 1924, i po povratku, sve

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: tradicija