Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

09.02.2017 u 12:44

Ministarstvo privrede: Nema prečica do novca

Ministarstvo privrede Srbije saopštilo je danas da ni Ministarstvo, ni Delegacija Evropske unije (EU) ne prihvataju nikakve preporuke za dobijanje određenih sredstava iz programa Vlade Srbije i EU, niti iko može da „skrati put” do njih. Ministarstvo je reagovalo pošto su mu se obratili privrednici za pomoć u rešavanju problema koji su nastali prilikom komunikacije sa određenim agencijama, koje nude usluge informisanja i posredovanja. Važno je da podsetimo sve privrednike i javnost da su sve informacije o otvorenim programima Vlade dostupne na sajtu Ministarstva privrede, Godine preduzetništva, regionalnih razvojnih agencija i Privredne komore Srbije, a o programima EU na sajtu Delegacije Evropske unije u Beogradu i Evropske komisije. Privrednici koji su se obratili Ministarstvu

Ekonomija

03.02.2017 u 19:03

EBRD u dinarima kreditira srpsku privredu

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) uskoro će malim i srednjim preduzećima ponuditi povoljne kredite u dinarima. To je rezultat Memoranduma koji su u zgradi Narodne banke Srbije (NBS) potpisali guverner Jorgovanka Tabaković, ministar finansija Dušan Vujović i direktor kancelarije EBRD-a za Srbiju Danijel Berg. Pre nego što je EVRD došao do toga da može privrednicima novac da zajmi u lokalnoj valuti, izmenjena je zakonska regulativa. Krajem 2015. godine, Skupština je usvojila paket finansijskih zakona kojim je omogućeno da međunarodne finansijske institucije mogu da emituju obveznice u dinarima. EBRD je tu mogućnost prva iskoristila i 5. decembra emitovala dužničke papire u lokalnoj valuti. Emitovano je 250 obveznica denominovanih u dinarima u vrednosti od 2,5 milijardi dinara.

Ekonomija

24.01.2017 u 22:00

Banke daju kredit i koji ne tražiš

Da konkurencija banaka i slaba kreditna tražnja mogu da budu blagotvorne i za klijente uverila se ovih dana naša čitateljka Nataša S. kojoj su u banci iz čista mira saopštili da joj je predodobren kredit. "Otišla sam u banku da uplatim pare za ček koji treba da prođe kada mi je službenica iznebuha saopštila da imam pred–odobren kredit. To, kaže ona, odobravaju posebnim klijentima. Daju mi uslove otplate bolje od tržišnih, a ne moram da čekam već mogu odmah da zakažem kod finansijskog savetnika čiju mi je vizit kartu dala. Kakav sam im ja to poseban klijent s platom od 50.000 dinara mislila sam u sebi", priča čitateljka "Politike"

Ekonomija

22.01.2017 u 10:10

Krediti na produžetke najtraženiji

Pažljivi hroničari cene zaduživanja na našem bankarskom tržištu kažu da je pad kamata za dinarsko zaduživanje stao. Sada se često može čuti da su kamate na istorijski niskom nivou, međutim dužnici smatraju da su u poređenju s drugim zemljama i dalje visoke pogotovo kada se uzme u obzir da su kamate u Evropskoj uniji i dalje oko nule. Stručnjaci razlog za to vide u tome što je Narodna banka Srbije (NBS) prestala da obara referentnu kamatnu stopu, a sada kao da ju je zamrzla na četiri odsto. Naime, od jula 2016. godine ova kamata, koju bankari gledaju kada formiraju cene svojih dinarskih zajmova, stoji na četiri odsto, a pre toga je od februara 2015. iznosila 4,25 odsto. Inače, od novembra 2014. do sada, što znači za nešto više od dve godine, referentna kamata je smanjena s osam na

Ekonomija

19.01.2017 u 09:56

Svetska banka odobrila Srbiji 183 miliona evra za razvojnu politiku

VAŠINGTON – Odbor izvršnih direktora Svetske banke odobrio je zajam Srbiji za razvojnu politiku u iznosu od 182,6 miliona evra (200 miliona dolara), saopštila je danas ta globalna bankarska institucija. Ovaj zajam, prvi od dva predložena za razvojnu politiku u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća (PEPU DPL), podržava višegodišnje napore Vlade Srbije da podigne efikasnost i efektivnost javne potrošnje i transformiše sektore energetike i saobraćaja, navodi se u saopštenju.

Ekonomija

17.01.2017 u 18:58

Rast standarda povećava tražnju za kreditima

Povećanje plata i penzija uticaće na rast tražnje stanovništva za gotovinske kredite, ocenio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS), Veroljub Dugalić. – Povećanje standarda uvek vodi ka rastu kreditne tražnje, i ako dođe do rasta plata i penzija to će podsticajno uticati na rast tražnje za kreditima ukupno i rast keš kredita – kazao je on na konferenciji za novinare. Prema njegovim rečima, na tražnju za kreditima veliki uticaj imaju i kamatne stope koje su trenutno na istorijskom minimumu

Ekonomija

09.01.2017 u 22:00

Banke naplaćuju i „praćenje” kredita

Iako najveću zaradu i dalje imaju na kamatama, bankarski sektor u Srbiji prošle godine beleži rekord i u dobiti od provizija i naknada. U prvih devet meseci po tom osnovu zaradili su 25,9 milijardi dinara, što ne čudi ako se zna da su neke od banaka (uz već standardne namete poput „troškova” obrade kredita) počele da naplaćuju i mesečno ili godišnje „praćenje” pozajmice. Iznos mesečne rate i kamatne stope ono je što većina banaka ističe u prvi plan kada se reklamiraju. O dodatnim, „skrivenim” troškovima govori se tek naknadno, kada je klijent već doveden pred svršen čin i na korak do realizacije pozajmice. Ovi troškovi nisu zanemarljivi, a interesantno je da su počeli da rastu 2014. godine – negde u isto vreme sa padom kamata na dinarske pozajmice. Prateći troškovi kredita bankama

Ekonomija

26.12.2016 u 22:00

Nude jednu, a zaračunavaju drugu kamatu

Kamata samo pet odsto. Oglasi banaka sa ovako primamljivom ponudom obično budu istaknuti krupnim slovima. Mnogo sitnijim slovima od ove ponude koja označava nominalnu kamatu za klijenta iskazana je ona efektivna koja označava zbir svih troškova, a koja neretko iznosi 12 odsto. Otkud razlika od čitavih sedam odsto i šta su sve banke tu uračunale? U bankama kažu da su to troškovi poput naknade za obradu kreditnog zahteva, provizije za puštanje kredita u tečaj, godišnje naknade za administriranje kredita, iznosa premije osiguranja u slučaju kada je osiguranje uslov za korišćenje sredstava, trošak menica, Kreditnog biroa i drugo. Drugim rečima cena zajma nije samo nominalna kamata. Banke nemaju pravo da sakriju tu razliku i na to ih, uostalom, obavezuje i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih

Ekonomija

25.12.2016 u 18:01

Država se uključila u zaštitu zaduženih u švajcarcima

Nacionalna organizacija potrošača Srbije je saopštila da je Republičko javno tužilaštvo (RJT) podnelo zahtev Vrhovnom sudu radi preispitivanja zakonitosti pravnosnažne presude kojom je sud stao na pogrešno stanovište da korisnik kredita može biti obeštećen prevremenom otplatom kredita umesto da mu bude vraćen novac koji mu je nezakonito uzet. – Pre skoro godinu dana bavili smo se posledicama odluke NBS u vezi sa kreditima indeksiranim u stranoj valuti, kada smo izneli stanovište da novac mora biti vraćen i da će donošenje ove odluke biti jalov pokušaj NBS da spase banke uhvaćene sa? prstima u medu”. Ovo je zapravo prvi put da država preko svog organa reaguje na pravi način radi zaštite obespravljenih građana – kažu u NOPS-u. Oni navode da je za pravnike veoma značajno

Uvodnik

23.12.2016 u 22:00

„Švajcarce“ na sud

Dok pravnici i bankari predlažu građanima Srbije da se oko kredita u švajcarskim francima dogovore putem medijacije, Ustavni sud Hrvatske već je doneo presudu – da ovi krediti sadrže nepoštene ugovorne odredbe zbog vezanosti glavnice za franak. Ustavni sud Hrvatske je 20. decembra ukinuo presudu Vrhovnog suda, koji je ranije presudio u korist banaka. Sud je odmah sazvao konferenciju za novinare i saopštio vest koja je obradovala čak 100.000 građana Hrvatske koji imaju kredite u „švicarcima”. Kad nas u Srbiji ima „samo” 19.028 kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Bankari nastoje da umanje problem, a sudstvo je neodlučno. Bilo bi mnogo i da je „samo” sto ljudi došlo u situaciju da celu svoju mesečnu platu daje na mesečnu ratu, a da nije pristalo na to u trenutku zaključivanja

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kredit