Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Region

20.02.2022 u 15:59

Porodice stradalih Srba protestovaće u Sarajevu

Sarajevo – Pravosudne institucije na nivou BiH (sud i tužilaštvo), u kojima glavnu reč vode uglavnom bošnjački kadrovi, ne odustaju od uhodane šeme rada kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina. I dalje omalovažavaju srpske žrtve, nema optužnica i presuda ni za najmonstruoznije zločine koje su nad srpskim narodom počinili pripadnici bošnjačke Armije BiH. Na području Podrinja, na primer, gde je stradalo oko 3.500 Srba. Ili konkretno u Kravici kod Srebrenice, u kojoj su, na pravoslavni Božić 1993. godine, muslimanski ratnici, predvođeni Naserom Orićem, ubili 49 Srba, uglavnom civila, ranili njih 80 i opljačkali, a onda i spalili kompletnu srpsku imovinu. O tom krvavom i zločinačkom pohodu na Kravice javno je svedočila Fadila Mujić, članica Udruženja „Majke Srebrenice”. Branimir

Hronika

14.02.2022 u 21:04

Tajni agenti nisu otišli u istoriju

Danas se dokazi u procesima protiv kriminalnih klanova obezbeđuju uglavnom pomoću modernih elektronskih tehnologija, ali to ne znači da su prikriveni islednici ili „anderkaver” agenti otišli u istoriju. Oni su policijski službenici koji se u kriminalnim organizacijama nalaze pod izmenjenim identitetom, koji im policija obezbeđuje za duže vreme. Zbog podataka koje sakupe kao „odani članovi” kriminalnih bandi oni i dalje predstavljaju zlata vredne „krtice”, ali javnost nije i, po prirodi stvari, ne treba da bude obaveštena o njihovom identitetu i načinu rada. Naš Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) omogućava da lik i delo tajnog agenta ostanu sakriveni do samog kraja krivičnog postupka protiv organizovane kriminalne grupe, jer on nije isto što i zaštićeni svedok iako će možda svedočiti na sudu

Region

07.02.2022 u 20:14

Srpska opredeljena da vrati nadležnost za pravosuđe

Od našeg stalnog dopisnika Banjaluka – Poslanici Narodne skupštine RS raspravljaće na narednoj sednici parlamenta, koja počinje u utorak, o zakonskom predlogu kojim je planirano formiranje visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS) RS. Opredelenja za povratak ingerencija u oblasti pravosuđa deo su šireg paketa aktivnosti koje u Banjaluci definišu kao „povratak na Ustav BiH”. Do najave reuspostave dejtonskih prerogativa došlo je nakon što je tom entitetu od strane Ustavnog suda BiH osporeno pravo na entitetsku nadležnost za regulisanje imovinskih odnosa. Tačnije, Srpskoj nije dozvoljeno da uredi vlasništvo nad šumama i poljoprivrednim zemljištem na svojoj teritoriji. Predstavnici RS tada su izneli plan koji, između ostalog, predviđa da republički parlament formira VSTS RS kao telo

Hronika

28.01.2022 u 13:00

Građani ocenili pravosuđe trojkom, najviše veruju notarima

Građani Srbije ocenjuju pravosudni sistem sa prosečnom ocenom tri, a najviše poverenja imaju u notare, pokazuje Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2021. godinu. Predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Katarina Golubović izjavila je danas na predstavljanju izveštaja da su građani najvišu ocenu dali javnim beležnicima „jaku četvorku”, a da su oblasti pristup sudovima, sudska efikasnost, etika u sudstvu i pristup krivičnoj pravdi dobili ocenu tri, istu kao i godinu dana ranije. „Ono što je prošle godine bilo dobro jeste što je počela da funkcioniše besplatna pravna pomoć”, rekla je Golubovićeva, prenela je Beta. Više od 4.000 građana se tokom 2021. obratilo opštinama da im se odobri pravna pomoć. Kada su u pitanju parnični postupci, više od 86 odsto građana

Hronika

23.01.2022 u 19:38

Jači položaj i sigurnost svih koji dele pravdu

Izlaznost građana od preko 30 odsto, po oceni Društva sudija Srbije, sasvim je dobra i dala je legitimitet ustavnim promenama, ako se imaju u vidu sve okolnosti koje su obeležile referendum. Naime, birački spisak sadrži evidenciju državljana Republike Srbije koji imaju biračko pravo, a evidentno je da znatan broj njih živi u inostranstvu i ne glasa. Svakako su i vremenski uslovi i veliki broj zaraženih građana virusom korona, pa i zimski raspust, uticali na izlaznost birača. Pri tome, izrazito negativna kampanja, koja je u dobroj meri uzrokovana predstojećim političkim izborima, a ne lošim ustavnim rešenjima, dodatno je zakomplikovala ceo proces. Konačno, pitanje pravosuđa je izuzetno složeno stručno pitanje koje, razumljivo, ne motiviše građane da se o tome izjasne. Tema o kojoj smo

Hronika

23.01.2022 u 17:35

Uređenje sudstva u narednih godinu dana

Građani Srbije izjasnili su se na referendumu održanom 16. januara da su za promene Ustava u oblasti pravosuđa, ali da bi one stupile na snagu, moraju biti proglašene u Narodnoj skupštini. Očekuje se da to bude urađeno odmah po utvrđivanju konačnih rezultata referenduma. Usvajanjem izmena najvišeg pravnog akta našeg zemlje, međutim, zakonodavne aktivnosti nadležnih neće biti okončane jer za godinu dana od stupanja na snagu ustavnih amandmana treba da bude donet set pravosudnih zakona (zakon o sudijama, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o uređenju sudova, zakon o Visokom savetu sudstva, zakon o Visokom savetu tužilaštva) i usklađen sa ustavnim amandmanima. Potom sledi usklađivanje drugih zakona sa izmenjenim Ustavom u oblasti pravosuđa, za šta je predviđen rok od dve godine. Dr Vladan

Društvo

23.01.2022 u 13:01

Podrška mališanima koji su silom prilika u kontaktu s pravosuđem

Uprkos uobičajenom mišljenju da deca ne dolaze često u kontakt sa zakonom, podaci govore da nekoliko hiljada dece svake godine ima kontakt s pravosudnim sistemom, a mnogima od njih to predstavlja veoma neprijatno iskustvo – uprkos činjenici da postoji niz standarda koji ih štite i koji su doneseni sa ciljem da se deca osećaju sigurno. Stručnjaci Centra za prava deteta podsećaju da najmlađi dolaze u kontakt sa zakonom u slučajevima (porodičnog) nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, lišenja roditeljskog prava, poveravanja jednom od roditelja nakon razvoda braka, usvajanja, starateljstva, diskriminacije, migracije ili situacija kada dete postane žrtva ili počinilac krivičnog dela. I dok podaci Republičkog zavoda za statistiku svedoči da su u 2020. godini podnete 2.524 krivične prijave

Magazin

20.01.2022 u 13:22

Pravda i za siromašne

Nedovoljna informisanost jedan je od osnovnih razloga zašto građani u većoj meri ne koriste besplatnu pravnu pomoć koju imaju po zakonu. Poznavaoci ove oblasti ističu da bi advokati mogli mnogo više da učine i pomognu socijalno ugroženim kategorijama građana, koji nemaju dovoljno novca da zaštite svoja prava u postupcima pred državnim organima i sudovima. Ipak, kako vreme odmiče, stanje se postepeno poboljšava naročito u organizovanijim, gradskim sredinama, kako kažu naši sagovornici. U manjim mestima, pravo na besplatnu pravnu pomoć je teže ostvariti, mada i tu ima pozitivnih primera kada se više manjih gradova ujedine i formiraju službe. Stručnjaci procenjuju da bi čak više od milion građana Srbije moglo da koristi besplatnu pravnu pomoć, ali je taj broj u praksi neuporedivo manji. Na

Hronika

14.01.2022 u 21:40

Ustavne promene isključiće politiku iz pravosuđa

Ministarstvo pravde će ove godine pripremiti set pravosudnih zakona koje je potrebno doneti radi usklađivanja sa promenama Ustava, ako one budu potvrđene na referendumuMinistarka pravde Maja Popović poziva građane Srbije da na referendumu 16. januara podrže potvrđivanje akta o promeni Ustava. Naglašava još jednom da Kosovo i Metohija ostaju u preambuli, kao južna srpska pokrajina, a ustavne promene odnose se isključivo na oblast pravosuđa. Šta je osnovni cilj promene Ustava? Promenama Ustava u oblasti pravosuđa biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Pored toga cilj ovih promena Ustava je i uspostavljanje boljeg sistema predlaganja, premeštaja i prestanka njihove funkcije. To će omogućiti da ulazak u pravosuđe

Hronika

09.01.2022 u 22:46

Sudije između dve vatre – medija i političara

Ceo radni vek bila je sudija, a onda i predsednica Okružnog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. Vida Petrović Škero sada je član etičke komisije Saveta za štampu i Centra za pravosudna istraživanja (Cepris). Za „Politiku” govori o stanju u pravosuđu i saradnji medija sa sudovima i tužilaštvima. Kako vidite današnje pravosuđe? Koliko se toga promenilo od kada ste otišli u penziju? Imajući u vidu da sam ceo svoj život radila u pravosuđu, mogu da vidim koliko se toga izmenilo. Odmah posle reforme 2001. godine, pravosuđe je bilo u haosu ali je i sa velikim entuzijazmom dočekalo promene sa osećajem da su one idu nabolje, ali nije bilo tako. Rez je napravljen na veoma loš način, a ono što je ostalo jeste prebacivanje na sudove i sudije da rešavaju probleme koje država treba da reši.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pravosuđe