Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Magazin

21.03.2018 u 08:15

Napad na računar

Hakovanje, izraz koji su naučile i najveće kompjuterske neznalice, predstavlja napad na računarski sistem, uz jedini cilj da se utiče na njegov rad. To često može da napravi znatnu štetu i stoga je podložno zakonu i pravosudnim sankcijama. Ko su hakeri, kakve su im namere i kakve korake mogu da preduzmu osobe i kompanije koje su se našle na njihovoj meti, objašnjava prof. dr Igor Franc, predsednik Udruženja E-sigurnost, koji se bavi informacionom bezbednošću i digitalnom forenzikom više od 15 godina. 1. Šta je to hakovanje? To je napad na računarski sistem sa ciljem da se utiče na njegovo funkcionisanje. Osobe koje se bave time u javnosti se uglavnom predstavljaju kao kriminalci. Međutim, nisu svi hakeri kriminogeni. Pripadnici „belih šešira”, zvani „etički hakeri” nisu

Magazin

23.02.2018 u 11:10

Borba Kine i SAD za nove tehnologije

Kao što su se nekad SAD i Rusija borile za primat u razvoju svemirske tehnologije i leta u svemir, danas se Amerika takmiči sa Kinom za prvo mesto u razvoju superračunara. Iako je SAD ubedljivo držala prvo mesto u razvoju superkompjutera, Kina danas prednjači i najavljuje u skorije vreme još brže računare. Da je najmnogoljudnija zemlja sveta ozbiljna pokazuje i podatak da su njena dva najjača računara jača od 21 najbržeg američkog superračunara. SAD ulažu velike napore da prestignu tehnološki veoma naprednu Kinu. Inženjeri u Tenesiju uskoro treba da završe izgradnju američkog najbržeg superračunara „Samit” (Summit), koji bi trebalo da bude dvostruko brži od trenutno najbržeg računara na svetu kineskog „Sunway TaihuLight” (brzine 93 petaflopsa). „Samit” treba da bude završen do leta ove godine i

Magazin

22.01.2018 u 20:00

EU ulaže u superračunare

U nadmetanje za ozbiljniji razvoj superračunara, osim SAD, Kine i Japana, uključuje se i Evropska unija (EU). Mašine koje mogu da obavljaju milijarde proračuna u sekundi preko su potrebne EU za istraživanja u oblastima razvoja medicine, avijacije, robotike i oružja. EU je praktikovala da za naučne potrebe iznajmljuje superračunare, po visokoj ceni, što joj danas nikako ne odgovara, prenose elektronski mediji. To je bio i povod da, za početak, odobri 1,2 milijarde dolara za ubrzani razvoj superračunara. Plan EU jeste da stvori sopstveni „egzaskejl” računar (mašina koja može da odrađuje milijardu milijardi proračuna u sekundi) najkasnije do 2023. godine, što je veoma ambiciozan plan. Kad ga ostvari, Evropa više neće kaskati za ostalim zemljama sveta. Kina trenutno poseduje najbrži

Magazin

15.01.2018 u 14:24

Ljudski mozak kao najbrži superračunar

Verovatno ste dosad više puta čuli da je na Zemlji najbrži ljudski um. Dovoljan je delić sekunde da zamislite i već ćete „biti” na drugom kraju sveta. Dok zamišljate neki egzotičan deo sveta, informacija se neuronima u mozgu prenosi brzinom od oko 430 kilometara na sat. Osim toga, energija koja se skuplja u našem mozgu dovoljna je da upali sijalicu, prenose mediji. Sa gotovo 100 milijardi neurona i 40.000 međusobnih veza zvanih sinapse, svaki čovek misli na jedinstven način. Možemo da zaključimo da bi naši mozgovi, kada bi bili kompjuteri, bili sposobni da izvode jedan kvintilion (milijardu milijardi) operacija u sekundi. A to je deset puta brže od trenutno najbržeg superkompjutera na svetu. Godine 2009. stručnjak iz kompanije „Cisko” rekao je da će 2020. godine biti dovoljno 1.000 dolara da se

Magazin

12.12.2017 u 15:00

Superračunarom u pohod na nova znanja o svemiru

Nastanak svemira i dan-danas je nerešiva i nedovoljno poznata misterija koja okupira misli čoveka. Kako bi došli do novih saznanja, naučnici u istraživačkom centru Stivena Hokinga ubuduće će koristiti najnoviji „Hjulit-Pakardov” superračunar uz čiju pomoć se nadaju da će uspeti da nađu nove odgovore o nastanku i razvoju svemira. Novi superračunar nazvan „Superdome Flex” impresivno je tehnološko čudo. Sposoban je da „otključa” neke od najkomplikovanijih tajni svemira, a u tu svrhu biće u upotrebi u Hokingovom istraživačkom centru zvanom KOSMOS. KOSMOS postoji od 1997. godine Pre dvadeset godina tim vodećih naučnika i kosmologa okupio se na Univerzitetu Kembridž radi osnivanja superkompjuterskog centra. Pod pokroviteljstvom poznatog fizičara Stivena Hokinga ovo postrojenje radi

Magazin

05.12.2017 u 15:00

Superkompjuteri iz Kine postali najbrži na svetu

Kina godinama ulaže znatna sredstva u razvoj domaćih superračunara, što je dovelo i do velikog naučnog proboja u ovoj oblasti. U novembru se popela na prvo mesto, na kome su doskoro suvereno vladale SAD. Lista od 500 top-superračunara objavljuje se dva puta godišnje – u junu i novembru. Na njoj se superračunari rangiraju po tome koliko brzo mogu da obave matematičke proračune. Prvi put Kina od 500 svetskih najbržih računara poseduje čak 202, dok je pre pola godine imala svega 159. Sjedinjene Američke države su sa 169 pale na 144 najbrža računara. Kada se uzme u obzir ukupna brzina superračunara, Kina je u potpunosti premašila SAD. Novim uspesima najmnogoljudnija zemlja veoma brzo je napredovala i znatno promenila svetski balans u posedovanju „kompjuterske moći” koja je usko vezana

Digitalni svet

24.07.2017 u 22:05

„Pejnt” odlazi u istoriju

Jesenje ažuriranje operativnog sistema „vindous 10” doneće niz noviteta, dok će neki stari programi biti ukinuti. Najveću pažnju na „listi za odstrel” privukao je poznati program za crtanje na kompjuterskom ekranu „majkrosoft pejnt” (Microsoft Paint), jedan od najdugovečnijih alata u okviru popularnog operativnog sistema. Američki softverski džin predstavio je u aprilu novi „pejnt 3D”, pored tradicionalne aplikacije koja nije predstavljala ažuriranu verziju originalnog programa. Sada je objavio da je popularni grafički editor dodat na spisak onih koje su ili izbačene iz poslednje verzije operativnog sistema ili im nije odobreno ažuriranje pa će verovatno biti izbačeni iz neke naredne verzije. Popularni program za crtanje je u ovoj drugoj kategoriji i pitanje je vremena kada će kao

Treće doba

05.07.2017 u 20:22

Fejsbuk nije bauk

Uvek sam sebe tešila: „Šta će ti kurs kompjutera kad ionako nikada nećeš imati priliku da radiš na računaru?” Sada sam čvrsto odlučila da se obučim za rad na ovoj moćnoj mašini, jer mi je dojadilo da molim i kumim sve redom da mi pošalju neku sliku ili okače važno obaveštenje na sajt planinarskog društva čiji sam verni član. Nije mi nimalo lako, gradivo je teško, ali savladaću ja i tu prepreku – uverena je penzionerka Milica Starčević (69) iz Beograda, dok sedi za kompjuterskim stolom u Centru za treće doba u Svetogorskoj ulici. Uz još pet-šest „kolega” i saboraca, ovoj šezdesetdevetogodišnjakinji nije teško da dolazi na kompjutersku radionicu i pomno sluša predavanja

Društvo

03.07.2017 u 22:00

Trećina praznih klupa na smeru budućnosti

Raspored učenika po smerovima srednjih škola u prvom krugu upisa u srednje škole pokazao je da talenata koji žele da nastave školovanje u specijalizovanim odeljenjima gimnazija među osmacima ima znatno manje nego što je prosvetni sistem očekivao. Od predviđenih 300 mesta za učenike posebno obdarene za informatiku i računarstvo ostalo je čak 115 nepopunjenih uprkos tome što IT kao poziv budućnosti obrazovna vlast naročito promoviše. Ideja je bila da se ovaj smer uvede u ukupno 13 gimnazija u Srbiji, i da se od septembra prvi put uči po jedinstvenom nacionalnom programu za darovite informatičare.

Digitalni svet

07.06.2017 u 21:00

Aplikacija za učenje novih reči koristi veštačku inteligenciju

Popularna serija „Ulica Sezam” koristila je do sada sveprisutnu televiziju da dopre do dece koja nisu imala pristup obrazovanju, a sada primenjuje nove tehnologije da bi pomogla mališanima u suštinski važnom periodu učenja i razvoja. Radionica „Sezam”, neprofitna organizacija koja stoji iza popularnog obrazovnog programa, udružila se sa kompanijom Aj-Bi-Em da bi uvrstila tehnike mašinskog učenja u novi nastavni alat. Rezultat je aplikacija za koju tvrde da je prva za učenje novih reči zasnovana na veštačkoj inteligenciji. Aplikacija se oslanja na Aj-Bi-Emov superkompjuter „Votson” da bi pratila i pamtila trenutni nivo čitalačke pismenosti i raspon vokabulara kod dece. Potom odgovara tako što detetu daje zadatke prilagođene lično njemu i stalno adaptira testove kako mališan

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: računar