Tag: umetnost

Specijalno za „Politiku” od dopisnika Tanjuga iz Pariza Upuštajući se u prizivanje duhova, Viktor Igo je verovao da je prorok nove religije. Ovu neobičnu epizodu u njegovom životu osvetljava nova biografija koja je u Francuskoj predstavljena kao izdavački poduhvat. Mladi istraživač Žan-Mark Ovas objavio je drugi tom svoje monumentalne biografije o slavnom piscu, koji je posvećen...

Zadovoljni i nezadovoljni. To je jedini mogući i konstantni ishod svakog javnog otkupa u sferi kulture bez obzira da li je reč o knjigama ili umetničkim delima. Nezadovoljstvo ishodi iz pitanja visine cene otkupa pojedinih umetničkih dela, relevantnosti autora, kompetentnosti otkupne komisije. Nedavno završen otkup umetničkih dela od strane Skupštine grada izazvao je slične reakcije. Prijavljujući...

Decembarska kulturna ponuda obeležena je i zgusnutim promocijama umetničkih kalendara. Pojam umetničkog kalendara odavno se više ne vezuje za prosto štampanje reprodukcija dela poznatih umetnika koji su obeležili istoriju umetnosti na ovim prostorima. Umetnički kalendari danas su osmišljeni kao prezentovanje dela savremenih umetnika, precizno su i moderno dizajnirani pa i sami predstavljaju...

Povodom izložbe koja ima retrospektivni karakter očekuje se osmišljena i studiozna koncepcija koja bi vodila ka evaluaciji i istorizaciji određenog umetničkog opusa. Često sudbinska dešavanja u životu i radu umetnika upadljivo ometaju one uobičajene istoričarsko-kritičarske procese u pripremi ovako značajnih projekata kao što je retrospektiva. U slučaju slikara Vladimira Tomića (1948), može se...

Jedna od paradigmatičnih pojava na beogradskoj umetničkoj sceni u prvoj polovini devete decenije svakako je Milovan DeStil Marković, čiju je umetničku praksu pratilo i podržavalo krilo aktuelne kritike. Markovićeva stvaralačka personalnost i intenzivni aktivizam ispoljili su se još za vreme studija na beogradskoj Likovnoj akademiji – on izlaže prostorne radove i instalacije u SKC-u, radi...

O beogradskoj umetničkoj sceni osamdesetih godina 20. veka danas se može pisati i na način na koji Skot Ficdžerald piše o dvadesetima, sa nostalgijom i ironijom – kao o dobu čudesa, umetnosti, preteranosti i satire, dobu koje je imalo divlju mladost i nesmotrenu zrelost, kao o dobu koje je brutalno pregaženo drugačijim moralnim i umetničkim nazorima. Što su nas događaji i vreme nosili dalje...

Kao sve velike manifestacije, i svaki novi Oktobarski salon se iznova osmišljava i gradi. U hijerarhiji ove i sličnih manifestacija visoko je rangirana pozicija (i odgovornost) umetničkog direktora čije autorstvo i kritičarski rukopis daju osnovni ton izboru. Peti međunarodni Oktobarski salon je, u kontekstu aktuelnih društvenih i političkih zbivanja, svakako jedno od najkotroverznijih izdanja...

Proslavljeni ruski režiser Nikita Mihalkov je ovako objasnio pitanje važnosti nacionalne kulture: Pitanje (...kulture...) pred nama nije samo pitanje našeg vremena, već i pitanje naše budućnosti. Ukoliko želimo biti zaista ozbiljni, to je i pitanje naše nacionalne bezbednosti.  Ukoliko poverujemo Nikiti Mihalkovu, čoveku koji u poslednje vreme, osim sa Kusturicom, druguje i sa Putinom, i...

„We do it for you” (Radimo to za vas) moto je izložbe slikara Milana Cvetkovića koja je 10. oktobra otvorena u Studentskom kulturnom centru u Beogradu i koja na ironičan način govori o svetu u kome živimo i o današnjem trenutku, gde individua ima sve manje prava na sopstvenu reč. Izložba obuhvata ulja na platnu, serigrafije i miksovanu tehniku sa motivima udice, a tematika izložbe je...

Da bi beznačajni beogradski galerista uspeo da privuče velikog umetnika Rašu Todosijevića ne bi li ovaj kročio u njegovu galeriju na otvaranje neke hiljadurazredne izložbe, potrebno je: 1. Pozvati ga lično telefonom (snishodljivim, oduševljenim glasom) 2. Obezbediti mu luksuzna kola ili taksi u oba pravca 3. Dobaviti i odvojiti samo za njega 50,60 komada ostriga na ledu da ih on guta tokom...