Nedelja, 21.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: crkva

Pisma čitalaca

02.08.2022 u 13:59

Palili hramove, a sad hoće da ih prisvoje

Albanski ekstremisti su od 1999. godine do danas srušili ili zapalili više od 155 srpskih crkava i manastira širom Kosova i Metohije. A 12 hramova, kao što je slučaj u centru Đakovice, u Suvoj Reci, kod Prizrena, u okolini Kosovske Kamenice, Podujeva, Vučitrna... porušeno je do temelja, da ne ostane trag da je tu nekad bio pravoslavni hram. Nisu samo manastiri i crkve bili mete albanskih ekstremista. Na udaru su se našla i gotovo sva pravoslavna groblja, kao i spomenici u čast znamenitih ličnosti iz srpske istorije. Prema nekim podacima, nekoliko desetina srpskih grobalja sravnjeno je sa zemljom, dok je oko 10.000 nadgrobnih spomenika polomljeno ili potpuno oskrnavljeno. Svi gradovi južno od Ibra ostali su bez spomenika istaknutim ličnostima iz srpske istorije. Na mestima gde su bili,

Društvo

02.08.2022 u 08:50

Danas je Sveti Ilija

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svetog Ilije, u narodu poznatog i kao Ilija Gromovnik. Sveti Ilija se smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa se svetkuje s velikim strahopoštovanjem. Sveti Ilija rođen je gradu Tesvitu, zbog čega je nazvan Tesvićanin. Smatra se jednim od najvećih proroka u hrišćanstvu. Mladost je proveo u molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, pogotovo od izraelskog cara Ahave i njegove žene Jezavelje. Bio je među prorocima koji su se na Tavoru poklonili sinu Božjem na Preobraženje Gospodnje, pa se zato njegov lik slika na preobraženskim prazničnim ikonama. Veruje se da nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo. Prema narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim

Društvo

31.07.2022 u 10:44

Obnovljen stari sjaj fresaka u Studenici

KRALjEVO - U manastiru Studenica i ovog leta se vredno radi - počeli su radovi na spoljašnoj obnovi Kraljeve crkve, trud restauratora koji već petnaest godina vraćaju stari sjaj freskama iz 13. i 16. veka u Bogorodičinoj crkvi je sada vidljiv, pa se posle dugog niza godina, kako kaže autorka projekta i savetnik u Republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, Stojanka Samardžić, konačno može steći slika o lepoti prvobitnog izgleda freski iz nemanjićkog doba. „Intenzivno se radi poslednjih 15 godina, a planirano je da za 4 godine bude završeno sve u Bogorodičinoj crkvi. Posle dugog niza godina konačno se vide rezultati radova. Sada umesto belih fleka koje su postojale na freskama možemo da sagledamo njihovu prvobitnu lepotu. Po prvi put u zadnjih nekoliko godina celine koje smo

Društvo

30.07.2022 u 10:05

Danas je Ognjena Marija, ne radi ni u kući ni u polju

Pravoslavni vernici danas obeležavaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija. Poštuje se kao borac za hrišćansku veru i zaštitnicu žena. Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka, tokom vladavine cara Dioklicijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji. U 16. godini života, zbog odbijanja ponuđenog braka i vere u Gospoda Isusa Hrista, izložena je najgorim mukama, a potom i pogubljena mačem u doba cara Dioklecijana. Mošti ove svetiteljke nalazile su se u Carigradu do dolaska krstaša, a danas se njena ruka nalazi u svetogorskom manastiru Vatopedu. Njene mošti i danas su poštovane. Smatra se da Ognjena Marija uvek odgovara na molitve i leči bolesne, bez obzira na veroispovest. Prema narodnom verovanju, sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao sveti Ilija,

Društvo

29.07.2022 u 11:28

Ministarstvo kulture osuđuje vandalski napad na srpsku crkvu u Prizrenu

Ministarstvo kulture i informisanja najoštrije osuđuje vandalski napad i demoliranje kapije na ulazu u posed crkve Svetog Spasa u naselju Potkaljaja u Prizrenu, što je još jedan u nizu ekstremističkih izliva mržnje prema kulturnom i verskom nasleđu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ovaj nasilni čin jasno svedoči da atmosfera straha i anticivilizacijsko ponašanje prema srpskom kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji ne jenjavaju. To je posebno vidljivo na primeru ove svetinje budući da ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja nije prvi put na meti nasilnika - Crkva Svetog Spasa paljena je i teško oštećena tokom martovskog nasilja nad Srbima 2004. godine, a i nakon toga je u više navrata skrnavljena kada je otkinut krst i ukradena kapija, navedeno je u saopštenju ministarstva. „Decenija

Region

25.07.2022 u 19:51

Otvorena rana je sada zalečena

Specijalno za „Politiku” Skoplje – Nakon više od pet decenija SPC i MPC – OA našle su se u ponovnom zagrljaju. Liturgija pomirenja služena je najpre 19. maja u Hramu Svetog Save u Beogradu, a zatim 24. maja u Hramu Svetog Klimenta Ohridskog u Skoplju, čime je uspostavljeno liturgijsko i kanonsko opštenje dve sestrinske crkve. O putu autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve, značaju pomirenja sestrinskih crkava i perspektivama pravoslavnih vernika dva bratska naroda razgovaramo s Njegovim blaženstvom arhiepiskopom ohridskim i makedonskim g. Stefanom. Sabor SPC blagoslovio je priznanje autokefalnosti MPC – OA. Šta to znači za MPC – OA i njene vernike? Prepoznavanje nepobitne činjenice o stvarnosti makedonske crkvene samostalnosti od velikog je značaja ne samo za nas već, uveren sam, i za

Region

21.07.2022 u 16:19

Crnogorska vlada formira komisiju da ponovo preispita Temeljni ugovor

Crnogorska vlada će formirati Komisiju koja će proveriti da li je Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom u skladu sa Ustavom Crne Gore. Kandidati za članove te Komisije biće advokat Velibor Marković, Andrej Bracanović, Bojan Božović, dekan Pravnog fakulteta Aneta Spaić, direktorka Akcije za ljudska prava Tea Gorjanc Prelević i članica Upravnog odbora Udruženja pravnika Ana Stanković, prenosi portal RTCG. Ideja o formiranju Komisije potekla je nakon nedavnog razgovora premijera Dritana Abazovića i predsednika CG Mila Đukanovića. Velibor Marković je advokat koji je bio deo pravnog tima Srpske pravoslavne crkve, Bojan Božović je državni sekretar u Ministarstvu pravde, a Andrej Bracanović je magistar pravnih nauka koji je asistent na Univerzitetu Donja Gorica. Podgorički mediji

Politika

19.07.2022 u 17:45

OEBS: Rast broja incidenata počinjenih na kulturnom nasleđu na Kosovu i Metohiji

Broj incidenata u kojima su mete kulturno nasleđe i verski lokaliteti na Kosovu i Metohiji porastao je poslednjih godina, a većina takvih slučajeva u kojima motiv nije novac počinjena je u crkvama i na grobljima koji pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, navodi se u novom izveštaju Misije OEBS na Kosovu i Metohiji. U izveštaju Misije OEBS za period od januara 2014. do decembra 2020. godine, navodi se da je u tom razdoblju prijavljeno 247 incidenata počinjenih na kulturnom nasleđu i verskim lokalitetima, od kojih su 112 krađe novca ili imovine, dok u preostalih 135 novac nije motiv. „Broj incidenata u kojima su mete kulturno nasleđe i verski lokaliteti na Kosovu i Metohiji porastao je poslednjih godina, a većina takvih slučajeva u kojima motiv nije novac počinjena je u crkvama i na grobljima

Region

17.07.2022 u 21:40

Teško će se u skorije vreme litija videti u Sarajevu ili Mostaru

U obrisima savremenog sveta sve je teže nazreti elemente suverenosti čak i u okviru normalnih država. Tim pre njih je nemoguće naći (pa ih ne treba ni tražiti) u jednom državolikom provizorijumu kakav je onaj koji se naziva „Bosna i Hercegovina”. Nastala na dejtonskom kompromisu između nastojanja njenih konstitutivnih naroda, Bosna i Hercegovina po prirodi svoje geneze nije mogla, niti može da ima jaku centralnu vlast, niti bilo kakvu privlačnu simboličku moć, budući da dva naroda doživljavaju njene simbole, pa i samo njeno postojanje kao nešto sa čime se ne mogu identifikovati (što, naravno, treba razlikovati od ljubavi srpskog naroda prema Hercegovini i Bosni kao imenima srpskih zavičaja). Nastala kao plod spoljnopolitičkih faktora, „Bosna i Hercegovina” može da postoji samo kao ono što

Društvo

17.07.2022 u 19:47

Snaga crkve nije u ugovoru

Temeljni ugovor između Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve je proglašen za političko pitanje davno pre nego što ga je Vlada Crne Gore usvojila 8. jula ove godine. Otišlo se toliko daleko da je taj državno-crkveni pravni akt sui generis, mimo zdravog razuma, vozdvignut u „pitanje od nacionalnog interesa” Crne Gore, u kojoj, ne treba zaboraviti, postoji više nacija. To znači da se on izvodi iz pravnog poretka, gde mu je mesto, i uvodi u partijsku politiku, gde mu nikako nije mesto. Zašto je to tako ukoliko se zna da to nije prvi ugovor takvog sadržaja, jer je Crna Gora pre desetak godina zaključila ugovore s Rimokatoličkom crkvom, Islamskom i Jevrejskom zajednicom? Pitanje je još jasnije ako se zna da je Temeljni ugovor gotovo identičan sadržaju tri važeća ugovora. Odgovore ne treba

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

21.06.2026 u 00:09

Starmer bi u ponedeljak mogao da podnese ostavku

20.06.2026 u 23:46

ISIS preuzeo odgovornost za napad u Alepu

20.06.2026 u 23:32

Zelenski: Belorusija mora demontirati opremu koja pomaže Rusiji

20.06.2026 u 23:09

SAD i Katar razmatraju aktiviranje šest milijardi dolara iranskih sredstava

20.06.2026 u 22:48

Gabard: Fauči finansirao istraživanja u Vuhanu i uticao na obaveštajne procene

20.06.2026 u 22:45

Evakuacija na Eviji zbog velikog šumskog požara