Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

14.10.2021 u 22:00

Hrana i energenti ponovo povećali inflaciju

Inflacija je nastavila da raste i merena povećanjem potrošačkih cena, u septembru je iznosila 0,8 odsto u odnosu na avgust, dok je u poređenju sa istim mesecom prošle godine porasla za 5,7 procenata. U septembru su na mesečnom nivou najviše poskupeli hrana i bezalkoholna pića, za 2,3 odsto, zatim restorani i hoteli za 0,8 procenata, stan, voda, električna energija, gas i druga goriva za 0,5. Pojeftinili su rekreacija i kultura za 2,4 odsto. Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je loše što je inflacija porasla, jer ju je teško zaustaviti i vratiti u normalne okvire. – Povećanje inflacija uzelo je maha u celom svetu i zato nema mesta kritici ekonomske politike na tom području. Ako izađe iz okvira onda je to zabrinjavajuće, jer ju je teško vratiti u normalu. Ona vodi padu bruto domaćeg

Svet

05.10.2021 u 16:22

MMF smanjuje prognozu globalnog rasta zbog rastućih rizika

VAŠINGTON- Međunarodni monetarni fond (MMF) smanjiće svoje predviđanje za globalni rast za ovu godinu zbog rizika od inflacije, dugova i neujednačenog rasta među zemljama zavisno od raspoloživosti kovid vakcina, rekla je danas generalna direktora MMF-a Kristina Georgijeva. Georgijeva je rekla da će cilj predstojećih godišnjih sastanaka MMF-a i sestrinske finansijske organizacije Svetske banke, biti da se koordinisano razmotre rastući rizici da bi se poboljšali izgledi svetske privrede. MMF je u svojoj svetskoj ekonomskoj prognozi u julu predvideo oporavak svetske privrede od šest odsto, što bi predstavljalo dramatičan skok u odnosu na pad globalne privrede od 3,2 odsto u pandemijskoj 2000. godini, rekla je Georgijeva, prenosi Beta. Ali sada je prognoza MMF-a malo manje optimistična posle

Svet

01.10.2021 u 11:18

Nemačka inflacija u septembru najviša za poslednjih 28 godina

BERLIN – Inflacija u Nemačkoj je porasla u septembru 4,1 odsto na godišnjem nivou, objavio je Federalni zavod za statistiku Destatis, što je njen najviši nivo u poslednjih skoro 28 godina. Veća stopa inflacije od septembarske je poslednji put zabeležena u decembru 1993. godine, kada je iznosila 4,3 procenta. Rast potrošačkih cena u najvećoj evropskoj ekonomiji iznosio je u avgustu 3,9 odsto. Kako prenosi radio Dojče vele, rast cena energije i uska grla u snabdevanju udruženim snagama već duže vreme guraju potrošačke cene naviše, ali je na uspon inflacije uticaj imalo i januarsko ukidanje mere o privremenom smanjenju poreza na dodatu vrednost (PDV), koja je uvedena prošle godine zbog pandemije. Rastu inflacije u septembru je najviše doprinelo poskupljenje energije i prehrambenih

Ekonomija

30.09.2021 u 16:58

Rekordna inflacija u Nemačkoj

Stopa inflacije u Nemačkoj dostigla je u septembru četiri odsto, što je najveći rast u ovome veku. Ubrzani rast inflacije u Nemačkoj primećen je još u julu kada je stopa bila 3,1 odsto, saopšteno je iz nemačkog Federalnog zavoda za statistiku. Objedinjeni indeks potrošačkih cena u Nemačkoj porastao je u avgustu na 3,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu što je izazvalo zabrinutost, posebno zbog toga što bi labava monetarna politika Evrozone mogla da izazove pregrevanje njene najveće ekonomije. Poslednji put kada je nemačka inflacija dostigla 3,4 odsto bilo je to u sprezi sa finansijskom krizom 2008. godine, a sa septembarskih 4 odsto izjednačila se sa inflacijom poslednji put zabeleženom u Nemačkoj pre 28 godina. Inflacija raste u mnogim zemljama dok se svetska ekonomija oporavlja od

Ekonomija

28.09.2021 u 16:06

Preti li svetskoj ekonomiji pregrevanje

Pregreva se planeta, pregreva se i ekonomija. Nedavno je Dženet Jelen, ministarka finansija SAD rekla da ekonomiji preti pregrevanje. Zbog toga će možda biti potrebno izvesno povećanje kamata centralne banke kako bi se držao pod kontrolom eksplozivan rast američke ekonomije, koji je delimično izazvan bilionima dolara državnih rashoda za podsticaje. – Možda će kamatne stope morati malo da se povećaju kako bi se obezbedilo da se naša ekonomija ne pregreje – kazala je Jelenova. Ocenila je da je dodatna državna potrošnja relativno mala u odnosu na veličinu američke ekonomije, ali da bi ipak mogla da bude razlog za vrlo skromno povećanje kamatnih stopa. Šta znači pregrevanje ekonomije? Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu objašnjava da to nastaje kada razne stimulativne

Ekonomija

22.09.2021 u 11:47

U Narodnoj banci Srbije tvrde da je inflacija privremena, 2022. se vraća na staro

Rast cena voća i povrća u avgustu je bio jedan od najvećih u poslednjih desetak godina, izjavio je generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije (NBS) Savo Jakovljević i naveo da je inflacija privremena i da se očekuje da ona do kraja sledeće godine bude na nivou na kome je bila i prethodnih osam godina. Jakovljević je za RTS naveo da se inflacija meri prema indeksu potrošačkih cena u koji ulaze 662 proizvoda, od čega se 10 odsto indeksa odnosi na cene neprerađene hrane, 21 na cene prerađene hrane, 29 na industrijske proizvode, 16 na energente a 24 procenta na usluge. Istakao je da je na ukupna privredna kretanja, pa i na cene znatno uticalo to što je prošla godina bila pandemijska i što smo ove godine, kada je o ekonomiji reč, imali

Ekonomija

16.09.2021 u 14:14

Srbija nije ostrvo, inflacija će se smiriti na jesen 2022.

Inflacija u Srbiji je posledica globalnog rasta cena zbog pokretanja ekonomije, posle udarnog talasa pandemije korona virusa i smiriće se na jesen 2022. godine, rekao je danas ekonomista Saša Đogović. „Rast cena u svetu, pa i u Srbiji podstaknut je rastom tražnje zbog pokretanja ekonomije, zbog čega su povećane i cene nafte i transporta. Istovremeno rastu i cene primarnih poljoprivrednih proizvoda zbog loših vremenskih prilika i pada proizvodnje, a inflacija će se smiriti na jesen sledeće godine kada se stabilizuju tražnja i cena nafte”, rekao je Đogović za Betu. On je kazao da je suša u Srbiji smanjila proizvodnju primarnih poljoprivrednih proizvoda i hrane, da je, na primer u Švajcarskoj, kiša uništila pšenicu, a zajednička posledica je smanjena ponuda i poskupljenje. Dodao je da

Ekonomija

15.09.2021 u 22:24

Tabaković: Nastavak ostrašćenih izjava o inflaciji

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković saopštila je povodom pisanja pojedinih medija i, kako je navela, nastavka politički ostrašćenih i senzacionalističkih izjava o kretanjim inflacije u Srbiji, da je međugodišnja inflacija u avgustu iznosila 4,3 odsto, što je, kako je istakla, manje od međugodišnje inflacije u većini zemalja centralne i jugoistočne Evrope koje se nalaze u istom režimu monetarne politike, prenosi Tanjug. „Merena na isti način i istom metodologijom koju primenjuju sve zemlje Evrope, međugodišnja inflacija u avgustu je u Mađarskoj iznosila 4,9%, u Rumuniji 5,3%, dok je u Poljskoj dostigla nivo od 5,5% sa tendencijom da dostigne i nivo od 6% prema oceni pojedinih analitičara. Neznatno nižu međugodišnju inflaciju od Srbije u avgustu imala je jedino Češka, gde je međugodišnja

Ekonomija

15.09.2021 u 14:16

Poskupljenje mesa povećalo inflaciju

„Ala je meso poskupelo” – oteo se pre neki dan uzdah sugrađanki ispred staklene vitrine u prodavnici jednog od najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji. S njom se saglasio i prodavac, tvrdeći da je poskupelo i pileće, i svinjsko, i juneće meso od 20, 30 pa i 40 odsto. Najkvalitetnije juneće meso, šol i ruža, u toj radnji koštaju 999,99 dinara za kilogram. Na akciji – 909 dinara. Sitnica. Juneći but s akcijskom cenom tek 20 dinara nižom – 890 dinara. Do pre mesec dana but je koštao oko 750 dinara po kilogramu. Ne predaje se ni svinjetina. Vrat bez kosti košta 809 dinara po kilogramu, s kostima 618 dinara. Poskupljenje mesa svakako je najplastičniji dokaz inflacije, to jest rasta cena na malo, što je potvrdila i Narodna banka nakon saopštenja statistike o rastu cena na malo. – Na

Ekonomija

29.08.2021 u 21:00

Domaću štednju inflacija još ne obezvređuje

Inflacija je trenutno najvažnija tema u svetu. Zašto? Zato što ako je veća od očekivane, kao što je to sada slučaj u nekim zemljama, smanjuje realnu vrednost zarada, štednje u bankama, ulog u penzionim fondovima. To je neka vrsta nameta za ove vlasnike novca ili kako to ekonomisti stručno kažu „inflacija je porez”. Pedantni austrijski bankar Erste banke u Beču Tomas Šaufler već je izračunao na primeru štednje o kolikom gubitku je reč. On kaže da svaki štediša u Austriji u proseku izgubi godišnje 700 evra. Banke ne plaćaju gotovo nikakve kamate, a inflacija smanjuje vrednost novca. – U Austriji u bankama leži oko 385 milijardi evra na štednji bez ikakve kamate. Kod stope inflacije od sadašnjih 2,8 odsto, gubitak samo na osnovu toga je najmanje 6,3 milijardi evra – objasnio je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: inflacija