Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Društvo

27.02.2020 u 18:34

Biljne bolesti i štetočine unište godišnje do 40 odsto useva u svetu

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) procenila je da biljne bolesti i štetočine unište godišnje do 40 odsto useva širom sveta u vrednosti 220 milijardi dolara, rekla je danas izvršna direktorka Udruženja za zaštitu bilja u Srbiji (Serbian Crop Protection Association, SECPA) Katarina Krinulović. Ona je kazala da bi poljoprivredna proizvodnja trebalo da poraste za oko 60 odsto do 2050. godine da bi se prehranila svetska populacija. U panel-diskusiji u okviru globalne kampanje u svetu „Zaštitimo bilje, zaštitimo život” kojom se obeležava Međunarodna godina zdravlja bilja, rekla je da biljke čine 80 odsto hrane ljudi i proizvode 98 odsto kiseonika koji se udiše. „Zdravlje bilja je sve više ugroženo, biljne bolesti i štetočine se pojavljuju sve ranije u

Društvo

27.02.2020 u 17:17

Zagađenje vazduha u Srbiji dugo zanemaren problem

Zagađenje vazduha u Srbiji je, mada realan, dugo i u kontinuitetu zanemaren problem koji zahteva hitno rešavanje, ocenjeno je danas na debati o zagađenju vazduha, uz najavu nadležnih da se ubrzano radi na merama koje će doneti poboljšanje u toj oblasti. „U Srbiji su dominantni izvori zagađenja vazduha individualna ložišta, ali se ne mogu zanemariti ni industrijska postrojenja”, rekao je direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije Filip Radović. Govorio je u debati „Borba protiv zagađenog vazduha u Srbiji - Da li proces pristupanja EU može biti od pomoći?” koju su organizovali EU centar i Centar za evropske politike. Po njegovim rečima, u Srbiji postoji 25 takvih industrijskih postrojenja koja su u kategoriji evropske direktive o prekograničnom zagađenju i koje plaćaju

Društvo

27.02.2020 u 14:59

Šest lokalnih samouprava potpisalo sporazum o zajedničkom upravljanju komunalnim otpadom

Gradonačelnica Kruševca i predsednici opština Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Ćićevac i Blace potpisali su danas u Kruševcu Sporazum o zajedničkom obavljanju poslova upravljanja komunalnim otpadom. Sporazum je, kako je saopšteno prilikom potpisivanja, osnova za izgradnju regionalne deponije u Kruševcu, koja bi trebalo da bude završena do početka 2022. godine, kada bi tu počeo da se odlaže komunalni otpad sa područja šest lokalnih samouprava. Uključenost više lokalnih samouprava u ovaj projekat kao posebno važno je navela ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, koja je prisustvovala potpisivanju sporazuma, prenosi Beta. „To znači da ćemo imati zdraviju i čistiju životnu sredinu i zato sam ovde da pošaljem poruku i svim ostalim lokalnim samoupravama

Društvo

26.02.2020 u 17:59

Uklanja se opasni otpad pronađen u septembru u ataru sela Lugavčina

Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije saopštilo je da u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Tužilaštvom radi na uklanjanju i zbrinjavanju nezakonito odloženog opasnog otpada koji je pronađen u ataru sela Lugavčina, na teritoriji Smedereva. Organski otpad pronađen je u buradima krajem septembra 2019. godine kada je utvrđeno da sadrži opasne supstance. „Mesto pronalaženja opasnog otpada je pod 24 - časovnim obezbeđenjem pripadnika MUP-a i nema razloga za zabrinutost meštana niti ukupne javnosti”, navodi se u saopštenju Ministarstva. Republički inspektor za zaštitu životne sredine je, posle privođenja lica osumnjičenog za nezakonito odlaganje otpada, u oktobru 2019. godine obišao lokaciju i obavio vanredni inspekcijski nadzor. MUP je podneo pred nadležnim

Društvo

22.02.2020 u 13:14

Treba li nam fond za zaštitu životne sredine

Kuda idu naši novci, pitanje je koje sve češće postavljaju građani kada se pokrene tema eko-taksa. Na šta je otišao novac koji smo do sada odvajali za ekologiju, interesuje i pojedine političke partije. Raspravu o tome da li se novac namenjen za životnu sredinu na nju i troši, podstakli su alarmantni podaci o kvalitetu vazduha u našoj zemlji, koji su se poklopili s uvođenjem još jedne eko-takse od koje se očekuje da se u zeleni fond slije dodatnih pet miliona dinara. Kako u Ministarstvu ekologije kažu za „Politiku”, prošle godine naplaćeno je više od 10,7 milijardi dinara. Najviše je novca pristiglo od onih koji plaćaju naknadu zbog emisije zagađujućih materija – 6,3 milijarde, a ostatak od 4,3 milijarde naplaćen je od upotrebe, recimo, ulja, baterija, akumulatora, vozila, gume…

Društvo

21.02.2020 u 14:31

Raspodeljeno 34 miliona dinara za pošumljavanje

Ministarstvo zaštite životne sredine raspodeliće za pošumljavanje 34,1 miliona dinara iz Zelenog fonda na 10 gradova i opština, objavljeno je na sajtu Ministarstva. Na preliminarnoj rang listi dobitnika objavljenoj posle sprovedenog konkursa našli su se gradovi Užice, Kraljevo, Kruševac, Niš, Kikinda, Šabac i Vranje, kao i opštine Plandište, Negotin i Srbobran. Najviše 8,1 milion dinara predviđeno je za podizanje poljozaštitnog pojasa duž nekategorisanog puta Mokrin - Padej, na teritoriji Kikinde. Na javnom konkursu bilo je 37 prijava, pa se nezadovoljni preliminarnom odlukom o raspodeli novca mogu žaliti.

Društvo

21.02.2020 u 14:15

Meštani Stare planine u Beogradu traže zabranu mini-hidroelektrana

Ispred Palate Srbija u Novom Beogradu danas je više desetina ljudi protestovalo protiv izgradnje mini-hidroelektrana na Staroj planini. Učesnici protesta u organizaciji udruženja „Odbranimo reke Stare planine” zahtevaju od ministra za zaštitu životne sredine Gorana Trivana da bez odlaganja sprovede odluku o uklanjanju cevi iz Rakitske reke. Ta odluka je doneta, nije sprovedena. Predstavnik udruženja koje se zalaže za zaustavljanje izgradnje mini-hidroelektrana na Staroj planini, Aleksandar Jovanović izjavio je za agenciju Beta da su ministar i njegovo ministarstvo doneli dva rešenja - u januaru i aprilu prošle godine, o uklanjanju cevi iz korita velikih reka, koje se odnosi i na Rakitsku reku, ali se to ne sprovodi. „Ili ima pravne države, ili ima mini-hidroelektrane 'Zvonce'. Nisu građani

Društvo

21.02.2020 u 13:26

Kaucija za jednokratnu ambalažu na javnoj raspravi

Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je nacrt izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu kojim se u Srbiju uvodi depozitni sistem za jednokratnu plastičnu, staklenu i aluminijumsku ambalažu. Za jednokratnu ambalažu od plastike, stakla i aluminijuma, uspostavlja se depozitni sistem radi postizanja nacionalnih ciljeva i razvoja sistema upravljanja ambalažnim otpadom, navodi se u obrazloženju predložene izmene Zakona. Jednokratna ambalaža pod depozitom biće posebno obeležena, a obaveza proizvođača ili uvoznika proizvoda koji je upakovan u povratnu ambalažu je da ustanovi kaucijski sistem. Obaveza krajnjeg snabdevača koji stavlja u promet ovako upakovane proizvode da od kupaca naplaćuje kauciju za jednokratnu ambalažu, kao i da od kupaca prihvati jednokratnu i

Društvo

10.02.2020 u 20:05

Izdvojen novac za nove merne stanice, u najavi subvencije za kupovinu električnih vozila

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je danas da javna rasprava o kvalitetu vazduha u Srbiji pokazuje da smo na putu društvenog konsenzusa o životnoj sredini, ali da zdrav život i životno okruženje nisu mogući ukoliko svako svojim ličnim odnosom i promenom navika ne učestvuje u tom procesu. Trivan je, na javnom slušanju Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine, upoznao prisutne sa merama ministarstva za poboljšanje kvaliteta vazduha koje su u toku, kao i sa dugoročnim merama koje će biti realizovane u narednom periodu. Pored zakonodavnog okvira, od velikog značaja je precizno utvrđivanje kvaliteta vazduha, zbog čega će ministarstvo u ovoj godini izdvojiti još 25 miliona dinara za nabavku mernih stanica, pored već izdvojenih sredstava koja su upotrebljena

Beograd

10.02.2020 u 12:06

Novi život Rakine bare

Rakina bara u Sremčici, jedino od šest preostalih kraških jezera u Šumadiji, već je godinama na ivici opstanka – u njoj gotovo da nema vode i živog sveta. Poduhvata da je vrate iz „kliničke smrti” prihvatili su se članovi Udruženja „Eko-Pančevački rit – Sremčica”. Već nekoliko meseci oni pokušavaju da ovom zaboravljenim prirodnom blagu vrate funkciju i izgled koje je imalo do pre dvadesetak godina. – Odlučili smo da preduzmemo nešto da bismo sprečili potpuno uništenje jezera. U novembru prošle godine očistili smo potočić iz koga se jezero napajalo vodom. Izvor potoka bio je godinama zapušten, prekrili su ga lišće, granje, zemlja, proradilo je i klizište... A i voda iz ovog potoka nije uticala u jezero. Rasipala se na nekoliko metara od njega, u obližnjoj vrtači zbog čega se ono gotovo

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ekologija