Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.53	103.15	102.84
126.73	127.49	127.11

Hronika

01.07.2022 u 14:21

Tužilaštvo proširuje rad po prijavama za nedozvoljenu gradnju i na ekologiju

Javni tužilac Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu je, u cilju zaštite životne sredine, doneo odluku da se rad Odeljenja za sprečavanje građenja bez građevinske dozvole proširi i na postupanje po krivičnim prijavama za krivična dela kojima se krše propisi o zaštiti životne sredine, koje će činiti dva zamenika javnog tužioca i dva tužilačka pomoćnika koji će im pomagati u radu. Kako ističe to tužilaštvo, oni će se putem posebnih edukacija i seminara na ovu temu specijalizovati za ova krivična dela i ostvariti multisektorsku saradnju na višem nivou sa svim državnim organima nadležnim za rešavanje pitanja nedozvoljenje gradnje i zaštite životne sredine. Kako se navodi u saopštenju tužilaštva, ostvariće se i stalna koordinacija ovog tužilaštva sa Gradskim sekretarijatom za inspekcijske

Društvo

01.07.2022 u 13:31

Novopazarska firma kažnjena sa 80.000 dinara zbog zagađenja reke Raške

Prekršajni sud u Novom Pazaru kaznio je kompaniju „Ukras” sa 80.000 dinara zbog zagađivanja reke Raške, rečeno je danas radiju Sto plus u tom pravosudnom organu. Pored toga, sa 8.000 dinara kažnjen je direktor te kompanije Aladin Selek kao odgovorno lice. Iz suda su naveli i da će pravno i odgovorno lice morati da plate i troškove sudskog postupka u iznosu od po 2.100 dinara. Protiv kompanije „Ukras” i njegovog direktora, komunalni inspektor lokalne samouprave Novog Pazara podneo je 6. maja zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, zbog toga što je iz njihovog miksera za beton na obalu i u korito Raške „ispuštena tehnički neispravna voda”. Prijava je u Prekršajnom sudu zavedena 10. maja, a u sklopu postupka saslušani su okrivljeni. Video snimak, na kojem se vidi kako se iz

Svet

01.07.2022 u 07:40

Bajden: Vrhovni sud nas ugrožava u borbi za čist vazduh

VAŠINGTON- Vrhovni sud SAD usvojio je predlog da se ograniče nadležnosti savezne vlade u izdavanju propisa o smanjenju emisije ugljenika iz elektrana. Sud je to učinio presudom koja će, kako prenosi Rojters, potkopati planove predsednika Džozefa Bajdena da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama. U presudi koja je doneta sa šest glasova „za” i tri „protiv” ograničena su ovlašćenja Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) da reguliše emisiju gasova staklene bašte iz postojećih elektrana na ugalj i gas u skladu sa Zakonom o čistom vazduhu, preneo je Rojters. Bela kuća je saopštila da advokati administracije analiziraju odluku i traže načine da reše problem emisije štetnih gasova u postojećim zakonskim okvirima, prenosi Tanjug. Predsednik SAD Džozef Bajden ocenio je da odluka

Društvo

30.06.2022 u 15:05

NALED: Lako ispravljiva organska jedinjenja zagađuju vazduh

Većina građana Srbije, tačnije njih tri četvrtine zna da lako isparljiva organska jedinjenja (VOC) zagađuju vazduh, a 90 odsto njih je bilo u pravu kad je reklo da ova jedinjenja nastaju u proizvodnji lakova i lepkova, pokazalo je istraživanje NALED-a, urađeno sa Tehnološko-metalurškim fakultetom. Istraživanje je, navodi se u najnovijem biltenu NALED-a, rađeno u okviru projekta „Implementacija evropskog zakonodavstva u oblasti emisija isparljivih organskih jedinjenja”. Direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović kaže da se lako isparljiva jedinjenja javljaju kao jedan od glavnih zagađivača vazduha u savremenom svetu, pored suspendovanih čestica, sumpor dioksida, azotnih oksida, amonijaka i metana, koji se najčešće prate. „Problematično je to što su ona odgovorna za

Hronika

30.06.2022 u 09:45

Krivične prijave zbog zagađenja reke Raške

Novopazarska policija podnela je Osnovnom javnom tužilaštvu krivične prijave protiv rukovodilaca „Gradske toplane” zbog zagađenja reke Raške izlivanjem mazuta iz tog javnog preduzeća, objavio je juče radio Sto plus, a prenosi Beta. Krivične prijave, prema saznanjima tog radija, podnete su protiv vršioca dužnosti direktora „Gradske toplane” Nemanje Mančića i tehničkog direktora Suada Suljkovića. Oni se sumnjiče da su počinili krivično delo zagađenje životne sredine, kojim su obuhvaćeni oni koji „kršeći propise o zaštiti, očuvanju i unapređenju životne sredine zagade vazduh, vodu ili zemljište u većoj meri ili na širem prostoru”. Mančiću i Suljkoviću stavljeno je na teret da su delo izvršili iz nehata za šta je zaprećena novčana ili kazna zatvora do dve godine. Građani Novog Pazara primetili

Kultura

25.06.2022 u 11:04

Ekološki mural posvećen majci prirodi

Subotica – Za mural je obično dovoljno da je vizuelno dopadljiv, da se uklapa u okolinu i da, ukoliko je moguće, neku po pravilu neuglednu zidnu površinu pretvori u lep estetski doživljaj. Mural koji je ovih dana islikan u subotičkom stambenom naselju Prozivka i više je od toga: ova zidna slika funkcioniše kao mali park s pedesetak stabala jer je sposobna da prečišćava vazduh. Tri diplomirane vizuelne umetnice Jelena Grujičić, Marijana Buljovčić i Vanja Subotić su po projektu Udruženja građana „Klara i Rosa”, ali i uz podršku informatičkog sektora Subotice, okupljenog u organizaciju u „IT Subotica 2030”, izradile prvi ekološki mural u gradu. „Podaci Svetske zdravstvene organizacije navode da oko sedam miliona ljudi godišnje umire od zagađenog vazduha. Savremeni stil života

Beograd

24.06.2022 u 14:00

Umesto na plovak, pecaju na magnet

Slobodno vreme provode u čamcu, na Savi. Pecaju, ali umesto na plovak, dvojica mladića koriste magnet. Ne vade iz vode ribu, već gvožđe. Dvadesettrogodišnji Nikola Vidaković i dvadesetjednogodišnji Aleksa Radosavljević iz Obrenovca ovim svojim neobičnim hobijem čuvaju životnu sredinu čisteći reku od zagađenja i predmeta koji tu ne pripadaju, ali i sopstveni novčanik jer prodajom sekundarnih sirovina uspevaju da zarade finu sumu novca. U proseku, otkriva nam Nikola, dnevno zarađuju oko 30.000 dinara. A kako su dvojica mladića, koji imaju svoje redovne poslove, Aleksa radi u termoelektrani, Nikola ima građevinsku firmu, uopšte smislili da slobodno vreme i dane provode u ovom svojevrsnom „gvožđelovu”? – Aleksa je na „Jutjubu” i „Tiktoku” gledao snimke stranaca koji vade sefove i slične

Društvo

17.06.2022 u 12:42

U Srbiji počelo čišćenje divljih deponija

Akcija čišćenja divljih deponija, koja će u narednih mesec dana biti sprovedena u 34 grada i opštine, počela je u Subotici, Novom Sadu, Čačku, Vršcu i opštinama Ćuprija, Gornji Milanovac, Sokobanja, Tutin, Bela Crkva, Žitište, Lebane, Vladimirci, Plandište, Kula, Bojnik, Knić i Nova Varoš. Ministarstvo zaštite životne sredine izdvojilo je ove godine, kako je navedeno, 80 miliona dinara za podršku lokalnim samoupravama u rešavanju problema divljih deponija, dok je 20 miliona opredeljeno za postavljanje video nadzora na očišćenim lokacijama, prenosi Tanjug. Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović rekla je da divlje deponije predstavljaju jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji i da država zajedno sa lokalnim samoupravama aktivno radi na njegovom

Beograd

14.06.2022 u 13:38

Elektrana na otpad u završnoj fazi

Izgradnja elektrane koja će kao „pogonsko gorivo” koristiti komunalni otpad u novom kompleksu deponije u Vinči u završnoj je fazi. Kako je ranije najavljeno, ona bi potpuno trebalo da bude gotova u novembru. Rad elektrane zavisiće od mnogo faktora, počevši od otpada koji se koristi, procesa sagorevanja, efikasnog prečišćavanja dimnih gasova i tretmana, kao i odlaganja produkata sagorevanja. – Jedan od najvažnijih preduslova je da su iz komunalnog otpada prethodno izdvojene komponente koje se mogu ponovo iskorišćavati, kao što su metalni otpad, staklo, opasan otpad iz domaćinstava (baterije, boje, pesticidi i slično) i građevinski šut i otpad od rušenja. Istovar komunalnog otpada vrši se direktno u „bunker otpada” u sklopu postrojenja (elektrana na otpad), odakle se pomoću krana doprema

Magazin

08.06.2022 u 14:39

Šta bi se desilo kada bismo prestali da koristimo plastiku

Od 8.300 miliona tona neiskorišćene plastike proizvedene do kraja 2015. godine, 6.300 miliona tona je bačeno. Većina tog plastičnog otpada i dalje je sa nama, zakopana na deponijama ili zagađuje životnu sredinu. Mikroplastika je pronađena u antarktičkom morskom ledu, u crevima životinja koje žive u najdubljim okeanskim rovovima i u vodi za piće širom sveta. U stvari, plastični otpad je sada toliko rasprostranjen da su istraživači sugerisali da bi mogao da se koristi kao geološki indikator antropocena. Ali, šta ako bismo mogli da mahnemo čarobnim štapićem i uklonimo svu plastiku iz naših života? Za dobrobit planete, to bi bila primamljiva perspektiva – ali brzo bismo shvatili koliko je plastika prodrla u svaki aspekt našeg postojanja. Da li je život kakav poznajemo uopšte moguć bez

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: ekologija