Nedelja, 05.07.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.01	117.72	117.37
	102.16	102.77	102.47
	127.35	128.12	127.74

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: ekologija

Beograd

29.09.2021 u 13:31

Nova deponija – najveći ekološki projekat

Deponija u Vinči sada nije crna ekološka rupa Evrope. Umesto starog smetlišta sa kojeg se godišnje emitovalo više od pet milijardi kubnih metara metana u atmosferu, danas radi nova sanitarna deponija. Novi kompleks, odnosno Centar za integralno upravljanje otpadom, juče je obišla premijerka Ana Brnabić. Uređenje sanitarne deponije u Vinči je, kako je rekla, najveći ekološki projekat koji se radi preko javno-privatnog partnerstva sa francusko-japanskim konzorcijumom „Suez–Itoču”. – Ovaj ambiciozan projekat vredan je 370.000.000 evra i njime se rešava višedecenijski problem odlaganja komunalnog otpada u Beogradu – rekla je Brnabićeva i napomenula da je stara deponija bila jedna od 50 najvećih ekoloških problema u svetu i drugi u Evropi. – Rešavanjem ovog problema odlaganja

Beograd

24.09.2021 u 20:10

Saobraćajni problemi najveći

Saobraćaj i zaštita životne sredine najveći su problemi u funkcionisanju Beograda, u gradu je premalo zelenih površina, on se razvija u skladu sa privatnim interesima moćnika i njegov razvoj nije ujednačen na celoj teritoriji, Beograđani nisu uključeni u urbanističko planiranje niti su o tome dovoljno informisani, ne podržavaju projekte poput izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa u Košutnjaku, gondole na Kalemegdanu i širenje grada u Makišu. Zadovoljni su snabdevanjem pijaćom vodom... Ovo su samo neki rezultati istraživanja javnog mnjenja o problemima funkcionisanja i prioritetima razvoja Beograda koje je juče predstavljeno u Medija centru. Budući da je u toku izrada Generalnog urbanističkog plana Beograda (GUP) 2021–2041, ispitivanje stavova građana sproveo je kolektiv „Ministarstvo prostora” u

Beograd

22.09.2021 u 18:10

Zelenim krovom protiv zagađenja

Ozelenjavanje krovova jedan je od svetskih trendova poslednjih nekoliko godina. Ovakva praksa razvila se ne samo u gradovima Evrope i Amerike, već i na Dalekom istoku. Među metropolama u kojima je razvijen sistem gradnje zelenih krovova ističu se Minhen, Štutgart, Linc, Beč, Amsterdam, Šangaj, Singapur… U Čikagu je čak i gradska skupština dobila zeleni krov. Na 11. spratu nikla je prava zelena oaza gde živi više od 20.000 biljaka. Idući za svetom, i kod nas počinje polako da zaživljava ova praksa. Zbog toga je Sekretarijat za zaštitu životne sredine 10. septembra na portalu javnih nabavki, kao i na sajtu grada Beograda objavio poziv za idejno rešenje uređenja zelenog krova na Opštini Voždovac. Rok za podnošenje prijava je 27. septembar. – Planirana je rekonstrukcija dva ravna krova,

Beograd

22.09.2021 u 10:31

Javni poziv za kupovinu bicikala

Jedna od mera za smanjenje zagađenosti vazduha, predviđenih Akcionim planom kvaliteta vazduha u Beogradu, jeste i pružanje podrške građanima za kupovinu bicikala. Za ovu namenu Sekretarijat za zaštitu životne sredine izdvojio je deset miliona dinara. Raspisan je i javni konkurs za finansiranje, odnosno sufinansiranje projekta od javnog interesa iz oblasti koja je kao obaveza grada definisana Akcionim planom, odnosno drugim planskim dokumentima, a kojom se podstiče ostvarivanje ciljeva iz oblasti zaštite životne sredine i koje realizuju udruženja na teritoriji Beograda. Na konkursu je izabrano Udruženje „Jugo cikling kampanja” iz Beograda. Udruženje će danas objaviti javni poziv za pružanje podrške građanima za kupovinu bicikala kao ekološki prihvatljivog transporta „Kupuješ bajk?

Društvo

19.09.2021 u 21:00

Zeleni gerilac

Ko je Aleksandar Jovanović Ćuta? Nova nada srpske politike ili stara zvezda ekološkog pokreta? Trojanski konj SNS-a, što tvrdi deo opozicije, ili đilasovac koji, kako poručuju predstavnici vlasti, od zelenog najviše voli dolare? Kako se za sada čini, Ćuta je srpski Dejvid Koperfild, kome je za rukom pošlo nemoguće – da ujedini srpsku političku scenu, makar to bilo i u mržnji protiv samog sebe. Isto toliko magije bilo je potrebno da, predvodeći pokret „Odbranimo reke Stare planine”, zaustavi gradnju mini-hidroelektrana u ovom kraju do 2035, organizuje prvi, a potom i drugi ekološki ustanak koji je okupio više pristalica nego većina opozicionih skupova. Politička javnost tvrdi da o njemu sve zna. Ali ko je bio Ćuta pre nego što je progovorio i pre nego što mu je otac Dimitrije u nasledstvo

Društvo

17.09.2021 u 16:29

Pet država, tri reke – jedan rezervat

Ideja s kraja prošlog veka na čijoj realizaciji se radilo punih 12 godina svoj epilog dobila je ove nedelje – područje Mure, Drave i Dunava Unesko je proglasio rezervatom biosfere. Tako je „evropski Amazon” postao i prvi rezervat koji se prostire kroz pet zemalja – Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju. Jedinstveno stanište brojnih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, u brojkama izgleda ovako: prostire se na skoro milion hektara zemlje, obuhvata 700 kilometara rečnog toka i prostor na kojem živi oko 900.000 stanovnika koji su svoj način život vekovima prilagođavali reci. – Ovo područje je zelena linija života i ne samo prirodno već i kulturno blago. Tu se ljudi, recimo, tradicionalno bave poljoprivredom. Uneskovo proglašenje je najlepši kraj višegodišnjeg rada kako bismo očuvali

Beograd

15.09.2021 u 14:22

„Odzvonilo” za tri školske kotlarnice

Mazut i ugalj već dugo su na lošem glasu – zagađuju i truju, a individualna ložišta i kotlovi u kojima se koriste, uz paljenje strnjike, saobraćaj, termoelektrane i industriju, kako je nedavno podsetio gradonačelnik Zoran Radojičić, najviše kvare beogradski vazduh. Da bi Beograd, umesto sivog i tmurnog kakav je sve češće, ponovo postao „beo”, gradski oci već godinama se obračunavaju sa kotlarnicama, a ovih dana na tapetu za „pročišćavanje” i progon neekoloških goriva jesu tri surčinske škole koje će se od ove jeseni grejati na prirodni gas. – U julu je počelo priključenje na distributivni sistem prirodnog gasa OŠ „Vuk Karadžić” u Surčinu. Rok za završetak radova je 90 dana, a očekuje se da će sistem biti pušten u rad najkasnije tokom oktobra. Isto se radi i u OŠ „Dušan Vukasović

Ekonomija

13.09.2021 u 16:20

Potrebni i lignit i čista energija

Kada se krajem avgusta pojavilo istraživanje Centra za ekologiju i održivi razvoj CEKOR „Stvarna cena struje iz uglja”, prema kojoj je proizvodnja električne energije iz lignita neisplativa, to jest dva do četiri puta veća od one koji građani plaćaju, javnost se s pravom zapitala zašto EPS sam sebi pravi gubitke i gde je tu logika da prodaju struju po nižoj ceni od one po kojoj je proizvode. Dejan Molnar (Foto V. Mitić) Upitan kako su došli do ove računice, jedan od autora studije, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Molnar, za „Politiku” odgovara da se do takvih nalaza došlo na osnovu analize finansijskih izveštaja i izveštaja o radu EPS-a. Pošlo se od podataka da se tokom perioda 2017–2019. godine u Srbiji oko 69 odsto ukupno proizvedene električne energije proizvodilo

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

05.07.2026 u 14:06

Rabrenović: Uskoro digitalizacija ustavne žalbe i modernizacija rada Ustavnog suda

05.07.2026 u 14:05

Vučić sutra sa potpredsednikom Saveta ministara Vlade Italije

05.07.2026 u 14:04

Peskov: Specijalna vojna operacija nastavlja se kao pravi rat

05.07.2026 u 13:58

Rusija pogodila ukrajinske vojne aerodrome, Kijev saopštio da je gađao rusku bazu na Krimu

05.07.2026 u 13:54

Sutra promenljivo oblačno vreme, temperatura do 32 stepena

05.07.2026 u 13:53

Mandićeva Nova srpska demokratija više nema poverenje Srba u Crnoj Gori