Ponedeljak, 06.07.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.01	117.72	117.37
	102.16	102.77	102.47
	127.35	128.12	127.74

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: ekologija

Društvo

20.04.2021 u 13:48

Ko muti reku Pek

Iako su analize vode iz dela Peka koji protiče kroz Kučevo pre mesec dana pokazale višestruko povišene vrednosti teških metala, tek nakon nedavne izjave ministarke Zorane Mihajlović, da je kompaniji „Ziđin” naloženo da do 30. aprila u Majdanpeku završi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje ispušta u tu reku, klupko je počelo da se odmotava. Iz Ministarstva rudarstva i energetike za „Politiku” objašnjavaju da su ih stanovnici Majdanpeka obavestili da je došlo do zamućenja Peka, te da su odmah na teren izašla tri inspektora – za zaštitu životne sredine, vodni i rudarski. Konstatovano je da dolazi do jakog zamućenja vodotoka Mali Pek koje počinje ulivom iz kišne kanalizacije kod autobuske stanice u Majdanpeku. Potom pored korita te reke koje je izmešteno, i u zoni je izvođenja

Beograd

20.04.2021 u 11:15

Mahovinom protiv zagađenja vazduha

Mahovina je biljka koja ima vrlo važnu ulogu u eko-sistemu, ali se poslednjih godina pokazalo da utiče i na smanjenje aerozagađenja. Zidovi od mahovine, već su našli primenu u nekoliko velikih evropskih gradova poput Londona, Osla, Glazgova... Idući u korak sa najmodernijim tehnološkim dostignućima JKP „Zelenilo Beograd” je u februaru prošle godine, započelo projekat gajenja mahovina, kao još jedan od načina da se što efikasnije doprinese globalnom cilju – smanjenju uticaja aerozagađenja na životnu sredinu. – Mahovine su takozvani bio-sunđeri, biljke koje nisu vaskularne, nemaju pravi koren već se za podlogu vezuju rizoidima, a sve hranljive materije apsorbuju iz vazduha. One imaju veliku upijajuću moć, što je za umanjenje aerozagađenja u gradskim, industrijskim, sredinama od velikog značaja – kažu u

Pisma čitalaca

20.04.2021 u 08:23

Ekologija je pitanje savesti građana, a ne samo vlasti

Kad su velike ekonomske sile opustošile ekološke resurse Zemlje, a ona počela da im uzvraća na svoj način, setili su se ili osetili da bi to mogao biti i kraj naše civilizacije. Počela su dogovaranja koja su za sada prilično bezuspešna i deklarativna. Siromašne zemlje na ekološke probleme ne obraćaju preteranu pažnju boreći se za puko preživljavanje. Srbija nije siromašna, ali nije ni bogata, te njene ekološke probleme treba sagledavati, ako je moguće, u uzročno-posledičnom odnosu. Lako je nabrojati sve naše ekološke nedaće, kao što to čini Boško Jakšić, i još je lakše politizovati te probleme, ali osnovno pitanje glasi: Zbog čega nastaju? Zašto je vazduh u našim gradovima, posebno u Beogradu, najzagađeniji? Nije reč o industriji, već o automobilskom saobraćaju. Nije teško izračunati

Politika

19.04.2021 u 21:31

Čiji su „zeleni” glasovi u Srbiji

Najveći mirni protest građana u Srbiji u poslednje skoro dve godine nazvan „Ekološki ustanak” okupio je u centru Beograda nekoliko hiljada ljudi koji su osim zahteva za čistim životnim uslovima, slali i političke poruke. Deo bojkotaške opozicije je pokušao da prisvoji ove glasače, iako zvanično nisu imali ništa sa tim protestom. Vladajuća koalicija je optužila pripadnike bivšeg režima da su pod izgovorom zaštite životne sredine organizovali skup, pre svega u nameri da Srbija od izvoznika, postane uvoznik električne energije i da se zaustave investicije iz država koje nisu po volji Zapadu. Osudi protesta pridružio se i Aleksandar Šapić, lider SPAS-a, koji je pitao da li ekološko pitanje predstavlja zaista važnu temu ili ona služi nečemu drugom. „Pritom, ekologija predstavlja vrlo važno

Društvo

17.04.2021 u 15:22

Ekološki protesti politizovani, ali govore koliko smo napredovali

PASULjANSKE LIVADE – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da ekološki protesti u Srbiji, iako politizovani, govore koliko je Srbija napredovala i koliko su nam se kao društvu promenili prioriteti. Na pitanje novinara kako komentariše to što neke opozicione i građanske organizacije u Požegi pozivaju na proteste zbog najavljenih geoloških istraživanja litijuma kod Požege, u čemu je problem u vezi sa tim istraživanjem i da li se to politizuje, Vučić je rekao: „Ne znam o čemu se radi, ali vidim da je postalo moderno da se protestuje. Ipak, svi ti ekološki protesti lepo govore o Srbiji. Do pre pet, šest, sedam ili osam godina, pa i do pre tri ili četiri godine niko nije razmišljao o ekologiji već kako će da preživi. Ovo govori o većem standardu i kako su nam se promenili

Magazin

16.04.2021 u 18:15

„Jadar” između profita i štete

Strane kompanije pokazuju interesovanje za naša rudna bogatstva. Narod bi rekao, nema dva dobra zajedno: što je jednom dobro, drugom je zlo. To se odnosi i na planove o eksploataciji nalazišta litijuma kod Loznice. Zbog visoke koncentracije ove rude, koja je po reci Jadar gde je otkrivena dobila ime „jadarit”, ležište „Jadar” proglašeno je za jedno od najznačajnijih na svetu. To je kao investitora privuklo multinacionalnu kompaniju „Rio Tinto”, koja je, kao novi vlasnik projekta „Jadar”, objavila da će već u prvoj fazi izgradnje rudnika i postrojenja za preradu zaposliti više od 2.100 radnika. To je uverilo Vladu Srbije da je reč o poduhvatu od izuzetnog značaja za Srbiju i Loznicu. Srbija bi, kako je za „Bi-Bi-Si” objasnio prof. Vladimir Simić s Rudarsko-geološkog fakulteta, mogla da ima

Magazin

16.04.2021 u 15:31

Samo 14 odsto vode u Srbiji se prečišćava

I ovog marta smo u Srbiji obeležili Svetski dan voda i Svetski dan šuma. Čuli smo, tom prilikom, statističke podatke, odmerili šta smo dobro uradili, gde omanuli, u čemu zaostajemo. Zaključak je da borba za čistu životnu sredinu ne može da čeka da dobijemo rat protiv virusa korona. Beograd se već ustalio na vrhu liste prestonica s najzagađenijim vazduhom na svetu, u opasnosti su naši podzemni vodotokovi, ali i reke na kojima kompanije žele da grade male hidrocentrale s pogubnim uticajem na okruženje. Nikako da se zaustave nelegalna i neodgovorna seča drveća i krčenje šuma radi izgradnje stambenih objekata. Prljave reke, posečene šume Naše šume ugrožavaju prekomerna i bespravna seča, nedostatak podataka o tome koliko ih je u privatnom vlasništvu, slaba kontrola njihovog korišćenja,

Beograd

15.04.2021 u 15:00

Voda u Čukaričkom rukavcu po kvalitetu je u petoj, najgoroj kategoriji – u njoj nema kiseonika...

Užasan smrad koji podseća na pokvarena jaja i juče se širio Čukaričkim rukavcem. Zbog ovog neprijatnog mirisa putnici na obližnjem autobuskom stajalištu jedva su čekali da im što pre naiđe prevoz. Tu pogodnost, da što pre pobegnu odavde, nisu imali oni koji u rukavcu imaju splavove – kućice, niti članovi veslačkih i kajakaških klubova, biciklisti, zalutali šetači... Pre nekoliko dana ovaj deo je obišao gradski vodni inspektor koji je naložio uzorkovanje vode, što su i uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine. Ispostavilo se da je voda na tri mesta odakle su uzeti uzorci – Topčiderka, tramvajski most uzvodno od Kovnice novca, crpna stanica AD „Vrenje” uzvodno od ušća Topčiderke i Savski rukavac – gotovo mrtva. U sva tri uzorka nedostaje kiseonika i postoji velika koncentracija

Ekonomija

14.04.2021 u 09:39

Zatvoren rudnik Jama u Boru, Ziđinu dat rok da završi postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda

Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas da je zbog zaštite životne sredine Ziđinu u Boru zatvoren rudnik Jama, kao i da ta kompanija mora do 30. aprila potpuno da završi novo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda kako bi se reka Pek zaštitila od zagađenja. Mihajlović je gostujući u Uranku na TV K1 rekla sada ministarstva za energetiku i životnu sredinu rade zajedno, što ranije nije bio slučaj, kao i da su inspekcije danonoćno na terenu, kako na vodotocima tako i u rudnicima, navodi Tanjug. „Zatvorili smo rudnik Jama kompanije Ziđin, to niko nije radio u prethodnom periodu, iako se znalo da je u prethodnih godinu ili dve bilo problema. Inspekcija im je naložila da ne mogu da rade ništa bez odobrenja Ministarstva za rudarstvo i

Društvo

14.04.2021 u 09:12

Srpska planina i hrvatske pećine u zajedničkom projektu

Planina Tara – Najšumovitija srpska planina i hrvatski pećinski park sa 24 speleološka objekta uspostavljaju mostove saradnje zajedničkim projektom MOST (monitoring‒održivost‒saradnja‒Tara). Čija je realizacija upravo počela, s ciljem da se sačuvaju ova zaštićena područja unapređenjem praćenja nelegalnih i neodrživih praksi u njima. Nosilac ovog projekta (vrednog oko 10 miliona evra, s podrškom EU) je Nacionalni park „Tara” čije službe posvećeno čuvaju prirodne vrednosti istoimene planine. Park zahvata oko 25.000 hektara, od kojih je 80 odsto teritorije pod šumama (Taru zovu pluća Srbije). Ovde ima 1.156 biljnih vrsta, 140 vrsta ptica i 58 vrsta sisara (uz ostalo, i najbrojnija populacija medveda u Srbiji). Za šetnje Tarom uređeno je oko 290 kilometara planinarskih staza. Ovde je priroda

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

06.07.2026 u 02:05

Promenljivo oblačno, do 32 stepena

06.07.2026 u 01:54

Najmanje dve osobe lakše povređene u prinudnom sletanju hidroaviona u Njujorku

06.07.2026 u 01:38

Stevan Mijović najbolji trener Svetskog prvenstva za kadete

06.07.2026 u 01:20

Petoro poginulih u pucnjavama na proslavama Dana nezavisnosti u SAD

06.07.2026 u 01:02

Broj poginulih u Venecueli prešao 3.300

06.07.2026 u 00:57

„Politiko”: Istočni bok NATO se sprema za sukob sa Rusijom, Evropa strahuje da će ostati sama