Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Beograd

15.12.2021 u 23:55

O filozofiji zabave

Povodom objavljene studije „Nova kritička teorija: filozofija zabave” prof. dr Divne Vuksanović, prof. dr Dragana Ćalovića i prof. dr Vlatka Ilića, u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije upriličen je razgovor „Filozofija zabave”. Osim autora, na tribini, koju je bilo moguće pratiti preko fejsbuk stranice biblioteke, učestvovali su i prof. dr Nebojša Grubor i dr Vladimir Kolarić, dok je moderator bila dr Milena Đorđijević. Govornici su se pozabavili kritičkim promišljanjem sveta zabave i njenim medijski zasnovanim pojavama kroz teme koje se obrađuju u studiji „Nova kritička teorija” ‒ teatar, film, turizam, rijaliti šou programi, univerziteti, dosada i drugi. Studija predstavlja nastavak kritike industrije kulture i medija, koju su sredinom prošlog veka započeli predstavnici

Društvo

03.11.2021 u 19:54

Filozofski fakultet tvrdi da nema progona profesora Kovića

Protestom podrške prof. dr Milošu Koviću, koji je početkom nedelje ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, gde on predaje, održalo stotinak studenata, uz podršku javnih ličnosti, konačno je skrenuta šira medijska pažnja na aktuelni izbor u nastavno zvanje na Opštoj istoriji novog veka, na kojoj je on vanredni profesor. Okupljeni studenti tvrdili su za medije da profesor Ković trpi politički progon i diskriminaciju jer, između ostalog, „na originalan način čuva kosovski zavet”. Takođe su istakli da se zbog Kovićevih patriotskih stavova sprečava njegov izbor u redovno zvanje i zahtevali nezavisnu komisiju koja bi o tome odlučivala. Ovo okupljanje bilo je samo nastavak akcije koju je 28. oktobra na svom fejsbuk nalogu ozvaničio sam prof. Ković, a zatim nastavio da je obelodanjuje nastupima u

Društvo

18.04.2021 u 20:00

Nastava filozofije u stručnim srednjim školama na aparatima

Eventualnim ukidanjem filozofije u srednjim stručnim školama, mnogim profesorima preti da ostanu bez posla, a đacima – da budu lišeni bitnih znanja za promišljanje života i sveta u kojem žive. Ovim rečima, Ivan Vučković, filozof iz Bora koji predaje srednjoškolcima u tom gradu, objašnjava zašto je pokrenuo javnu inicijativu u okviru koje je nedavno poslao i otvoreno pismo resornom ministru Branku Ružiću. Povod za njegovo oglašavanje jesu najave da bi filozofija u srednjim stručnim školama mogla da bude zamenjena novim, neadekvatnim izbornim predmetom. „Stari programi se menjaju novima u kojima filozofije više nema. Profesori za to najčešće ne saznaju u startu, osim ako samoinicijativno ne iščitavaju programe, što radi malo njih. A kad đaci koji uče po novom programu dođu do četvrte

Kultura

28.03.2021 u 19:08

Luis Mamford, naš savremenik

Pitanja koja je u svom delu postavljao Luis Mamford (1895‒1990), američki istoričar, filozof, sociolog, književni kritičar, pesnik grada i arhitekture, aktuelnija su nego ikada pre. Kao kritičar ubrzanog tehnološkog razvoja, bez moralne pozadine i humanosti, on se u tekstu „Umetnost, tehnika i kulturna integracija” iz 1952. godine, zapitao zbog čega je unutarnji život čoveka tako prazan, a onaj fizički zahtevan, i zbog čega su ljudi „postali tehnološki bogovi i moralni đavoli” nesposobni za komunikaciju i razumevanje. U aktuelnom broju časopisa „Gradac”, posvećenom Luisu Mamfordu, nalazi se izbor njegovih eseja o najvažnijim temama koje su ga zaokupljale, o fenomenu urbanog, o načinima na koje tehnika utiče na civilizaciju, o američkom i evropskom duhu i istoriji, piscima koje je

Kultura

25.01.2021 u 21:15

Individualnost je ushićeno ime za usamljenost potrošača

Od „jake misli”, koja je bila u osnovi revolucionarne delatnosti, nekako se nehajno stiglo do „slabe misli”, koja se bavi zaštitom prava manjina i rasparčava svaku borbu na bezbrojne ogranke poput feminizma, ekologizma i raznih pokreta za zaštitu pojedinčanih prava, piše italijanski filozof Dijego Fuzaro (1983) u knjizi „Misliti drugačije – Filozofija neslaganja”, sporeći vrednosti i norme koje neoliberalni poredak nameće kao podrazumevajuće u automatizovanom globalnom društvu. Knjiga je nedavno objavljena i kod nas u izdanju „Klija” u prevodu Marina Pavića. U svom obračunu sa „potrošačkom desnicom” Fuzaro ne štedi ni „kulturnu levicu”, intelektualce i novinare koji su doprineli stvaranju jednog politički korektnog diskursa koji sputava kritiku. Masovni konformizam koji a priori negira bilo

Kultura

19.01.2021 u 20:15

Vreme velike umetnosti pripada prošlosti

O vremenu je pisao na početku svog velikog, poslednjeg a nedovršenog dela Toma Akvinski. Koliko god on bio teolog i hrišćanin, ipak je morao potvrditi da ni Bog uprkos svojoj svemoći ne može učiniti da ono što je bilo – nije bilo. Vreme postoji samo kao sada i čini granicu između prošlosti i budućnosti, kaže Milan Uzelac, nekada profesor estetike i ontologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, autor više knjiga iz istorije filozofije, metafizike, estetike i filozofije umetnosti. Nedavno je objavljena profesorova knjiga „Fenomenologija našeg vremena” u izdanju Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića. U knjizi ste analizirali prolaznost vremena i njegovu bespovratnost nasuprot večnom, tragajućem „sada”? Prošlost ne možemo izmeniti, mada nam može biti duga ili kratka u našem

Kultura

14.09.2020 u 20:00

Pesnički izraz mnogostrukog lika života

Među novim naslovima koji su s okončanjem vanrednog stanja u ovom, po mnogo čemu izazovnom dobu epidemije izašli iz štampe, a koji privlače pažnju jeste i nova knjiga „Tri živa pesnika” („Zepter Book World”, 2020) u kojoj je Leon Kojen, nastavljajući svoje dugogodišnje bavljenje srpskom poezijom i kao teoretičar i kao kritičar, priredio izbor iz poezije Rastka Petrovića, Milana Dedinca i Dušana Matića. Neuobičajen potez okupljanja ove trojice velikih stvaralaca na jednom mestu prati i nesvakidašnji format štiva, koji je takav da se stihovi na njegovim stranama ne „lome” već su pregledno predstavljeni – tako čitalac ima mogućnost da na pravi način doživi osoben ritam njihovih stihova. U razgovoru vođenom za naš list Kojen govori o dubljim srodnostima koje povezuju Petrovića, Dedinca i

Društvo

24.05.2020 u 20:00

Filozof iz Bora u prepisci sa Čomskim

Filozofiju jedni smatraju naukom, drugi veštinom, a neki i umetnošću. Za mladog Ivana Vučkovića ona je život. Ovaj tridesettrogodišnji master filozof, srednjoškolski profesor, esejista i pesnik iz Bora svoju intelektualnu radoznalost zadovoljava i u razmeni ideja s velikim umovima današnjice. Nedavno je otpočeo prepisku sa Noamom Čomskim, američikim filozofom i lingvistom, jednim od najuticajnijih živih mislilaca s kojim je preko imejla nedavno napravio i kraći intervju, ekskluzivno ga poklonivši „Politici”. Za naš list, Vučković kaže da se nada da će biti u prilici da uradi i opširniji razgovor s ovim znamenitim intelektualcem. „Budući da je profesor Čomski više nego zauzet, odgovori koje sam dobio su okvirni te je i intervju kraći. Naravno, i profesor je svestan te činjenice jer mi

Kultura

23.02.2020 u 18:28

Golim rukama uhvatiti blesak

Filozof Fridrih Šeling u knjizi „O suštini ljudske slobode” pisao je o dubokoj neuništivoj melanholiji svakog života. Smatrao je da je tuga u vezi sa sa procesom mišljenja kao takvim, sa saznajnom percepcijom. Možemo li da rasvetlimo razlog za to i imamo li pravo da pitamo zašto ljudsko mišljenje nije radost – pita Džordž Stajner, autor knjige „Zašto razmišljanje rastužuje – 10 mogućih razloga”, koju je sa engleskog preveo Slobodan Damnjanović, u izdanju „Karposa”. Francusko-američki književni kritičar i esejista Stajner rođen je u Parizu a školovao se u Francuskoj, Americi i Britaniji gde je predavao englesku i komparativnu književnost na Harvardu, Prinstonu, Kembridžu i Oksfordu. Najpoznatija dela su mu „Smrt tragedije”, „Tolstoj ili Dostojevski”, „Analiza zapadnog romana”,

Kultura

21.11.2019 u 09:21

O knjizi „Kvantna revolucija” za Svetski dan filozofije

Svaki treći četvrtak u novembru na inicijativu Uneska još od 2005. širom sveta obeležava se kao Svetski dan filozofije, a zarad „nezamenljive vrednosti koju filozofija ima u razvoju ljudske misli i uopšte čovečanstva”. Kada je o nama reč, današnji dan, u to ime, između ostalog, rezervisan je i za program u Klubu studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu (Plato) – jedan deo večeri, od 18 sati, biće posvećen upravo objavljenoj knjizi „Kvantna revolucija: otkriće subatomarnog sveta” („Heliks”, Smederevo) dr Slobodana Perovića, profesora na pomenutoj visokoškolskoj ustanovi, čije su polje interesovanja filozofija nauke i fizike. O delu će govoriti dr Lidija Živković, istraživač Instituta za fiziku i CERN-a, dr Miloš Adžić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Ana Ješić, urednica izdavačke

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: filozofija