Европа не прихвата американизацију правосуђа

Ова­ко је пред­сед­ник Апе­ла­ци­о­ног су­да у Но­вом Са­ду Но­ви­ца Пе­ко­вић об­ја­снио ка­ко на­ста­ју ап­сурд­не си­ту­а­ци­је од ка­да је на­ше тра­ди­ци­о­нал­но европ­ско кон­ти­нен­тал­но пра­во за­пљу­сну­то та­ла­си­ма ан­гло­сак­сон­ског прав­ног си­сте­ма.

Мо­гу­ће је до­ка­за­ти оно што се ни­је до­го­ди­ло, са­мо ако на­ђе­мо ја­ке све­до­ке. То је ре­зул­тат „аме­ри­ка­ни­за­ци­је” на­шег кри­вич­ног по­ступ­ка. 

– То је исто као ка­да би­смо по­ку­ша­ли да га­ји­мо по­мо­ран­џе у Си­би­ру – ка­же про­фе­сор др Ми­лан Шку­лић, су­ди­ја Устав­ног су­да Ср­би­је. 

– То је исто као ка­да би­смо по­ме­ша­ли пи­во са мле­ком – на­во­ди др Ште­фан Пур­нер из не­мач­ке Фон­да­ци­је за ме­ђу­на­род­но­прав­ну са­рад­њу (ИРЗ).

Прав­на тран­зи­ци­ја зна­чи „гра­ди­ти брод док пло­ви у мо­ру”, а на­ше пра­во је упра­во у та­квој си­ту­а­ци­ји из­ло­же­но бес­крај­ним екс­пе­ри­мен­ти­ма. Прав­ни си­стем је опе­ра­тив­ни си­стем ко­ји ће „па­сти” ако му се на­ме­ћу про­тив­реч­на пра­ви­ла, а она су на­мет­ну­та бив­шим со­ци­ја­ли­стич­ким др­жа­ва­ма у пе­ри­о­ду тран­зи­ци­је, об­ја­шња­ва­ју прав­ни­ци ко­ји су због оп­стан­ка на­шег тра­ди­ци­о­нал­ног прав­ног си­сте­ма осно­ва­ли струч­ни ча­со­пис под на­сло­вом „Ко­Пра – Кон­ти­нен­тал­но пра­во”. 

– Основ­на раз­ли­ка из­ме­ђу кон­ти­нен­тал­ног и ан­гло­сак­сон­ског прав­ног си­сте­ма је у то­ме што пр­во по­чи­ва на за­ко­ни­ма и чвр­стим пра­ви­ли­ма, а дру­го на суд­ским слу­ча­је­ви­ма и на во­љи су­ди­је. У кон­ти­нен­тал­ном пра­ву по­сто­ји прав­на си­гур­ност, из­ве­сност и пред­ви­ди­вост суд­ских од­лу­ка, јер су за­сно­ва­не на за­ко­ни­ма. Сма­тра­ло се да је Ср­би­ја уве­ла аме­рич­ки си­стем у кри­вич­ни по­сту­пак, али ни­је, не­го је уве­ден је­дан микс ко­ји ниг­де на све­ту не по­сто­ји. Та­кав прав­ни си­стем по­ср­ће као не­ки пи­ја­нац ко­ји не мо­же да кон­тро­ли­ше сво­је ко­ра­ке – ка­же др Ште­фан Пур­нер, глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ча­со­пи­са „Ко­Пра”, ко­ји је не­дав­но пред­ста­вљен на Прав­ном фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, у при­су­ству ве­ли­ког бро­ја су­ди­ја и про­фе­со­ра.

Про­фе­сор Шку­лић на­во­ди да је кон­ти­нен­тал­но европ­ско пра­во до­ми­нант­но у нај­ве­ћем де­лу све­та. Оно се тра­ди­ци­о­нал­но при­ме­њу­је и на ве­ли­кој те­ри­то­ри­ји ван Евро­пе – у ве­ћем де­лу Ази­је (Ки­на, Ја­пан, Ју­жна Ко­ре­ја, Фи­ли­пи­ни, Ин­до­не­зи­ја, Тај­ван), као и у нај­ве­ћем де­лу Ла­тин­ске Аме­ри­ке, Сред­ње Аме­ри­ке, Афри­ке и Бли­ског ис­то­ка.

Ан­гло­сак­сон­ско пра­во при­ме­њу­је се у САД (са из­у­зет­ком Лу­и­зи­ја­не), Ка­на­ди (са из­у­зет­ком Кве­бе­ка), Аустра­ли­ји, не­ким африч­ким зе­мља­ма, Ин­ди­ји и де­лу Бли­ског ис­то­ка, а у Евро­пи са­мо у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји и Ир­ској. Ше­зде­сет од­сто свет­ске по­пу­ла­ци­је жи­ви у кон­ти­нен­тал­ном прав­ном си­сте­му, на те­ри­то­ри­ји у ко­јој се оства­ру­је 56,4 од­сто свет­ског бру­то до­ма­ћег про­из­во­да. 

– Про­блем је што се ан­гло­сак­сон­ско пра­во, иако је при­сут­но у ма­њем де­лу све­та, при­лич­но агре­сив­но им­пле­мен­ти­ра по­след­њих го­ди­на у кон­ти­нен­тал­не прав­не си­сте­ме. Нај­го­ри су „мик­со­ви”, где еле­мен­ти ан­гло­сак­сон­ског пра­ва по­ре­ме­те цео си­стем и до­во­де до прав­не не­си­гур­но­сти, а ти­пи­чан при­мер је наш За­ко­ник о кри­вич­ном по­ступ­ку – ка­же др Ми­лан Шку­лић. 

Са­да се исти­на, као и у аме­рич­ком кри­вич­ном по­ступ­ку, утвр­ђу­је на осно­ву до­ка­зног „дво­бо­ја” ту­жи­ла­штва и од­бра­не. 

– До­ка­зи су на „сло­бод­ном тр­жи­шту” пред су­дом, па је онај окри­вље­ни ко­ји не­ма нов­ца да пла­ти до­брог адво­ка­та ста­вљен у не­по­во­љан по­ло­жај у од­но­су на ту­жи­ла­штво, што ни­је слу­чај у кон­ти­нен­тал­ном си­сте­му, где је суд био ду­жан да утвр­ђу­је исти­ну и да сам при­ба­вља до­ка­зе. У кон­ти­нен­тал­ном пра­ву др­жа­ва се бри­не за оног ко је оп­ту­жен и при­ба­вља до­ка­зе ко­ји иду и про­тив ње­га и у ње­го­ву ко­рист – под­се­ћа др Ште­фан Пур­нер. 

У на­шем кри­вич­ном по­ступ­ку већ су уоче­ни про­бле­ми због на­год­би окри­вље­них са ту­жи­ла­штвом, а су­ђе­ња су знат­но успо­ре­на и уво­ђе­њем чу­ве­ног аме­рич­ког „уна­кр­сног ис­пи­ти­ва­ња”, ка­жу на­ши са­го­вор­ни­ци. 

– У гра­ђан­ском пра­ву та­ко­ђе по­сто­је ве­ли­ке раз­ли­ке. У ве­ћи­ни др­жа­ва кон­ти­нен­тал­не Евро­пе по­сто­ји прин­цип „пре­ко­мер­ног оште­ће­ња”. То зна­чи да ако про­дам не­што што вре­ди сто хи­ља­да евра за пет хи­ља­да евра, он­да мо­гу то да по­ни­штим пред су­дом, јер сам дао не­ку ве­ли­ку вред­ност за сме­шне па­ре. У Аме­ри­ци то не ва­жи. Ако та­мо про­дам за два до­ла­ра не­што што вре­ди сто хи­ља­да до­ла­ра, то је у ре­ду ако је за­до­во­ље­на фор­ма, па не мо­гу да по­ни­шта­вам та­кав прав­ни по­сао, јер се сма­тра да је то би­ла мо­ја сло­бод­на во­ља – на­во­ди др Шку­лић. 

На­гла­ша­ва да уплив ан­гло­сак­сон­ског си­сте­ма ства­ра ве­ли­ке про­бле­ме у обра­зо­ва­њу бу­ду­ћих прав­ни­ка. 

– Прав­ни фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду, ко­ји је нај­ста­ри­ји прав­ни фа­кул­тет на овим про­сто­ри­ма, ба­шти­ни сво­ју тра­ди­ци­ју од 1808. го­ди­не. Од та­да до да­нас он шко­лу­је прав­ни­ке у ду­ху кон­ти­нен­тал­не Евро­пе. Са­да је чи­та­вим ге­не­ра­ци­ја­ма прав­ни­ка, ко­ји су већ од­шко­ло­ва­ни у том тра­ди­ци­о­нал­ном ду­ху, на­мет­ну­то не­што пот­пу­но дру­га­чи­је, што они те­шко мо­гу да при­ме­не – ка­же др Шку­лић. 

Ка­да би Ср­би­ја хте­ла да про­ме­ни свој прав­ни си­стем и да уве­де ан­гло­сак­сон­ски мо­дел, на­гла­ша­ва про­фе­сор, тре­ба­ло би нам сто-две­ста го­ди­на да га прав­ни­ци на­у­че и при­ме­не. Да би се из­бе­гао прав­ни бро­до­лом, на­ши прав­ни­ци од­лу­чи­ли су да се бо­ре за оп­ста­нак на­ше прав­не тра­ди­ци­је.