Упути ће важити годину дана, а онда ће бити укинути

Наш саговорник додаје да ће укидање упута бити могуће тек кад буде завршена комплетна компјутеризација свих здравствених установа у Србији или, како каже доктор Арсенијевић, до „последње амбуланте у најудаљенијем селу наше земље”. Јер сада многе амбуланте по малим местима још немају ни компјутере, а камоли интернет – подсећа координатор.

Ова новост сигурно ће обрадовати хиљаде пацијената који су принуђени да већ дуго од изабраног лекара чекају упут за преглед специјалисте или за дијагностику у болници. Овоме би требало додати и тумачење да су упути без наведеног термина за преглед неважећи, мада и њих лекари пишу, по речима нашег саговорника, само у интересу болесника.

– У случају да термина у компјутеру нема, а реч је о такозваној осетљивој популацији, деци, трудницама, прескаче се електронско заказивање и таква особа одлази право на клинику код специјалисте. Кад неко дође са упутом без уписаног датума, на пријемном шалтеру медицинска сестра има могућност да пацијенту закаже пријем код лекара чим се укаже слободан термин – појашњава координатор, напомињући да се електронско заказивање још уходава.

На питање чему писање папирног упута у време избацивања папирологије из здравственог система, с обзиром на то да оптерећује изабраног лекара, наш саговорник одговара:

– Формулар електронског упута за сада се штампа, јер је неопходан у овом прелазном периоду. Министарство здравља обавља интеграцију свих здравствених институција у Србији, оне највеће су умрежене, међутим, морамо имати компјутере у свим амбулантама, на територији целе земље. Поменуо бих да је у развијеној Немачкој овај посао трајао целих пет година, а код нас је почео лане. У Нишу је стартовао у марту, а у Београду у мају 2016. године – објашњава др Арсенијевић, уз напомену: – Зашто је још потребно да се упут штампа? Рецимо, када болесник долази из Краљева у болницу у Београд, трочлана комисија мора да овери његов упут, што значи да три лекара ставе печат и да се потпишу. Тако да засад упоредо функционишу и електронски и папирни упут, јер не може одједном да се пресече стари начин заказивања – појашњава др Владимир Арсенијевић.

У београдском ДЗ „Стари град” истичу да је било жалби пацијената прошле године, када је почело да се примењује електронско заказивање прегледа, али да су изашли на крај с тим. Др Весна Јањушевић, директорка, каже да су жалбе настајале због мањка термина за заказивање и да је све решено увођењем радних субота и заказивањем специјалистичких прегледа у току целог месеца, а не само до одређеног датума.

Др Стојанка Ђурић, директорка ДЗ „Евелина Хаверфилд” у Бајиној Башти, напомиње да процедура није толико компликована, јер специјалисти могу да дају већину упута и пацијенти не морају од њих да се враћају на почетак прегледа, код лекара опште праксе. Тако, на пример, уколико изабрани лекар упути пацијента код интернисте, а овај процени да је неопходно да оде и код нефролога, кога нема у бајинобаштанској, већ само у ужичкој болници, особа са тегобама, срећом, не мора поново да иде код лекара опште праксе по упут, већ ће га добити директно од интернисте.

Када је реч о заказивању, многи се жале због чекања и шетања по амбулантама, али узвраћају и из Министарства, критиком да ни пацијенти нису одговорни.

– Рецимо, у септембру се око 20.000 људи у Београду није појавило на прегледу који су заказали. Значи, од 60.000 термина пацијенти нису искористили трећину, али се нису јавили да их откажу – констатује координатор и напомиње да, што се чекања тиче, проблем представља и чињеница да су поједине специјалности дефицитарне, посебно ендокринолози или гастроентеролози.