Чекајући закон о пореклу имовине

Да је овај закон из неког разлога ипак тешко донети потврђује и чињеница да ни актуелни министар финансија Душан Вујовић и бивши министар правде Никола Селаковић нису успели да га напишу, иако им је тадашњи премијер Александар Вучић, јула 2015. године, дао два месеца за то. Тако да се стварна имовина бизнисмена, политичара, фолк звезда и џет-сета даље открива само случајно, јер системске унакрсне провере нема.

Ђерђ Пап, порески стручњак и бивши директор у Пореској управи Србије, каже за„Политику”, да је питање за ову, али и сваку претходну, владу зашто закон већ није донет. Његово доношење последњи пут најављивао је бивши премијер у августу 2016. године представљајући експозе о раду будуће владе у Скупштини Србије. Тада је рекао да ће закон бити донет до краја 2016. године, што се, како видимо, није догодило.

Тиме су, случајно, или не, милионери у Србији безмало већ две деценије заштићени од унакрсне контроле – теренске контроле и провере прихода из различитих извора.

– Доношење закона није тешко, поготову ако постоји политичка воља владајуће странке. У овом случају, изгледа, постоји та воља, али и претпоставка о тешкоћама у примени после доношења закона, па се можда одуговлачи са његовим доношењем док се не обезбеде материјални и људски ресурси за његову примену – каже Пап.

Закон је потребно применити, а то значи, објашњава, мукотрпан рад десетине, ако не и стотине пореских и других инспектора. Без обзира на циљну групу грађана, „сумњивим” пореским обвезницима се мора омогућити заштита интереса, што значи да је оправдано очекивати да ће поступци, који се буду водили, бити сложени и дуготрајни и захтевати ангажовање значајних ресурса Пореске управе. Мислим да Пореска управа овог тренутка те ресурсе нема пошто је у последњих десетак година смањила број запослених са 8.000 на 6.000.

На питање да ли Закон о пореском поступку и пореској администрацији који омогућава унакрсну проверу имовине може да замени закон о пореклу имовине, Пап је скоро уверен да може.

– Мора да се види текст закона о пореклу имовине. Можда је предвидео неке боље и ефикасније мере у борби против корупције и утаје пореза, зараде и имовине. Иако је било спектакуларних најава па и прикупљања података о имовини грађана (сви грађани са имовином вреднијом од 300.000 евра били су у обавези да исту пријаве) на „унакрсној процени имовине” мало се урадило. Тек на неколико предмета (не више од три) где је Пореска управа водила поступак, али није познат крајњи резултат. Оно што је интересантно јесте да се у сва три ова предмета радило о пореским обвезницима који су се одазвали позиву и предали пореској управи податке о имовини вреднијој од 300.000 евра. Није ми познат ниједан случај који би се водио против неког ко ту пријаву није предао, иако је сигурно да је таквих лица било – категоричан је Пап.

У правном систему Србије никада није постојао закон о пореклу имовине. Постојао је један у бившој СФРЈ, седамдесетих година прошлог века, али резултати, благо речено, нису баш били спектакуларни. – После је, 2001. године донет популарни Закон о екстрапрофиту који такође није донео значајне резултате. Суштина тог метода подудара се управо са идејом испитивања порекла имовине како је то уписано у Нацрту тог закона.

– Укратко – ко не може да докаже изворе свог легалног (опорезованог) прихода, којим је купио неку вреднију покретну или непокретну имовину, дужан је да плати неки додатни порез. Уосталом, као што сам рекао, ја мислим да је „унакрсна процена имовине” исто што и „испитивање порекла имовине”. При томе су закон о пореклу имовине и унакрсна провера пријављене и реалне имовине два механизма која би могла да напуне буџет без смањења плата и повећања пореза за све, укључујући најсиромашније слојеве.