Инспекција проверава да ли је „Аза” обманула купце

– Уколико утврдимо да је реч о непоштеној пословној пракси, неправилност ће морати да буде отклоњена, а прописане новчане казне, које одређује прекршајни суд, износе за правно лице од 300.000 до два милиона динара – наводе у Тржишној инспекцији.

Да подсетимо, случај је доспео до „Интертека” тако што је Савез пчеларских организација Србије (СПОС) пријавио да „Аза” на овај начин рекламира свој мед. Пчеларима је било сумњиво што користе стари лого те лабораторије, контактирали су централу у Бремену, а убрзо се лабораторија обратила произвођачу и затражила да истог тренутка прекину ову праксу.

Није први пут да се ова фирма помиње у јавности. Због продаје неисправног меда, њихов производ је прошле године повучен са полица у трговинском ланцу „Идеја”. У Управи за ветерину јуче су за наш лист рекли да је мед произвођача „Аза” из Лединаца контролисан у више наврата. Током последње ванредне контроле квалитета меда на домаћем тржишту урађена је анализа 32 узорка које испоручује „Аза”. Инспектори су узели различите врсте меда из различитих серија. Како наводе, тада је утврђено да 13 узорака није одговарало параметрима квалитета меда у складу са важећим прописима. И то због повећане концентрације ХМФ-а, (хидрометилфурфурола) хемијског једињења чије повећано присуство указује да је реч о вештачком меду, али и због смањене активности дијастазе – мере присутности пчелињег ензима у меду. У осам случајева биле су измењене сензорске особине меда: нису били својствени мирис и укус или је производ био пресладак. Против произвођача су поднете пријаве.

На наше питање у ком случају Министарство пољопривреде има могућност да забрани рад произвођачу, Емина Милакара, директорка Управе за ветерину је рекла: „Само онда уколико би инспектори у погонима пронашли да додаје недозвољене састојке.”

Наша саговорница, међутим, каже да Ветеринарска инспекција у последњем случају, о коме је писала „Политика”, није надлежна за уклањање лога немачке лабораторије са рекламе овог произвођача.

– Употреба заштићеног лога, имена неке компаније, у овом случају немачке лабораторије „Интертек”, дозвољена је само уз сагласност корисника заштићеног имена. Ветеринарска инспекција није надлежна за контролу и надзор над коришћењем заштићених имена, већ тржишна инспекција у складу са Законом о заштити потрошача – рекла је Милакара. Она је истакла да је ова компанија имала право да за своје интерне контроле шаље мед у немачку лабораторију и да то многи раде. Међутим, она је потврдила да у службеним контролама „Азин” мед није анализиран у „Интертеку”.