Кривични законик не штити невиност

„Свако се сматра невиним док се његова кривица за кривично дело не утврди правоснажном одлуком суда”, пише у члану три Законика о кривичном поступку (ЗКП), а сличну одредбу има и Устав Србије.

У ЗКП-у се наводи да су државни и други органи и организације, средства јавног обавештавања, удружења и јавне личности дужни да поштују претпоставку невиности и да својим изјавама не повређују права окривљеног. Међутим, каже Тинтор, закон не предвиђа никакву последицу за оне који се не придржавају ове „дужности”, иако они тиме утичу и на јавно мњење, а у многим случајевима и на ток и исход поступка.

– Успостављена је обавеза јавних личности, представника медија и државних органа да не смеју да повређују права окривљеног, а притом нигде није прописано шта ће се десити у случају ако повреде та права. Самим тим ово законско решење је само декларативно, а сведоци смо да се претпоставка невиности крши свакодневно у изјавама јавних личности. Они то чине јер знају да за тако нешто неће сносити никакву одговорност – наглашава Тинтор.

Другим речима, ако новинар напише да је „ухапшен убица” или ако представник полиције каже да су „учиниоци приведени правди”, то је кршење претпоставке невиности, али није кривично дело.

– Казна не би морала да буде строжа од новчане или затвора до три године. Али, и тако прописана казна је довољна да и државни органи и јавне личности у својим изјавама поведу рачуна о формулацијама када говоре о окривљеном, кривичном делу и поступку. Када постоји санкција, људи врло брзо усагласе своје понашање са законским оквиром. Тада ће рећи да је неко ухапшен „због постојања основане сумње да је извршио кривично дело убиства”, а не да је „ухапшен убица” – наводи председник АКБ.

Тинтор сматра да би нова инкриминација деловала пре свега превентивно и да ће попунити „празан простор” који је настао декриминализацијом клевете.

– Укидањем клевете као кривичног дела остао је празан простор у јавној сфери, који оставља могућност неодговорног поступања без санкције. Предлогом да се уведе кривично дело кршења претпоставке невиности ми не враћамо клевету и не инкриминишемо неистинитост, већ желимо да се обезбеди поштовање елементарне претпоставке права на правично суђење – каже Тинтор.

Упитан да ли би оштећени имао права и на накнаду штете у парници, Тинтор одговара да је много већа добит за окривљеног ако је кривично кажњен онај ко крши претпоставку невиности.

– Очекујемо да јавне личности буду обазриве и да грађани схвате да само постојање поступка не значи да је неко крив. Не мислим да ћемо имати брдо осуђених за кршење претпоставке невиности, већ да ће постојање тог кривичног дела у закону утицати и да медији добро размисле пре него што ставе бомбастичан наслов на прву страну. То би довело и до мањег притиска јавности који се јако осећа у медијски експонираним случајевима – каже Тинтор.

Такође је важно схватити да не значи аутоматски да је окривљени невин ако је неко осуђен за кршење претпоставке невиности у његовом случају. Дакле, одлука о кривици за кршење претпоставке невиности не сме да утиче на ток и исход поступка у коме се утврђује кривица онога коме је повређено право на поштовање претпоставке невиности.

То је уставно и законско право сваког грађанина, чак и онда када је „очигледно” да је извршио кривично дело. У јавности и у стварности се догађа оно што је потпуно супротно закону и Уставу – сваки осумњичени сматра се кривим док се не докаже да је невин. Притом се заборавља да је терет доказивања кривице на тужилаштву.